arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Додик: Србија и Српска ће заједно обиљежити Дан сјећања на жртве Јасеновца

4. април 2021.

Говорећи о обиљежавању 22. априла – Дана сјећања на жртве логора Јасеновац, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ је рекао да ће и ове године Српска и Србија заједно обиљежити овај значајан датум прилагођен епидемиолошкој ситуацији. – Тај догађај треба бити обиљежен јер је Јасеновац мјесто гдје је наш народ највише страдао у историји и упркос пандемије не смијемо то ставити по страни. Заједно са Србијом обиљежавамо све значајне датуме, па ћемо тако договорити нашу активност и поводом 22. априла и на достојан начин обиљежити страдање преко 500.000 невиних Срба у Јасеновцу – рекао је Додик. Послаћемо поруку и јасно рећи да је то злочин геноцида који је починила НДХ

У Загребу провели шетњу локацијама повезанима с усташким режимом и страдањима

29. март 2021.

Уочи 80. годишњице почетка Другог свјетског рата на овим просторима, у Загребу је у суботу организована шетња градским локацијама повезанима с усташким режимом и страдањима, те је оцјењено да је тема антифашистичког отпора и усташких злочина занемарена у хрватским школама. “Тема антифашистичког отпора није довољно заступљена у школама иако су теме усташа и партизана честе у политичком и друштвеном животу”, устврдила је Тена Бањеглав, једна од ауторица водича “Загреб у рату, отпору, стваралаштву и памћењу” и судионица спомен-шетње. “Ученици мало знају о томе што се догађало у Загребу у доба НДХ” Ученици мало знају о томе што се догађало у Загребу у доба НДХ, а за већину од 50 градских

Степинчева писма јасан доказ његове подршке НДХ

29. март 2021.

Ова документа су вредан допринос досадашњим сазнањима о томе да су уништење организације и свештенства СПЦ и прелаз што већег броја православних Срба на римокатоличку веру били главни мотиви деловања надбискупа Степинца, истиче историчар Милан Кољанин . Анте Павелић и Алојзије Степинац (Фото Википедија) Једно озбиљно историјско откриће, два писма надбискупа Алојзија Степинца из 1941. упућена папи Пију Дванаестом, стигло је до јавности захваљујући необичном споју: прво је о њима проговорио српски патријарх, а затим је делове објавио један хрватски историчар. У недавном интервјуу за хрватску телевизију патријарх српски Порфирије изјавио је да у рукама има Степинчева писма чији су делови „дубоко проблематични”, а ускоро су у медијима, захваљујући историчару

Драгослав Бокан: Усташко-хрватски кољачки “БРЕНД”

28. март 2021.

Не може усташко-хрватски људождерски и расистичко-шовинистички геноцид над Србима да се постави у ма какав идеолошки контекст, па и онај нацистички и фашистички.  Пише: Драгослав Бокан Фашизам (као и нацизам), наиме, има своју идеологију, своја уверења и страсти, грехе и претераности (посебно гледано данашњим мерилима), има хладну мржњу и системски план уништења оних које су одредили за своје непријатеље (Јевреје, комунисте, масоне, хомосексуалце, Роме, Словене, душевне болеснике…). Овај план за ”коначно решење” је оствариван детаљно и немилосрдно, без претераног уживљавања, као да њихове жртве и нису били људи, већ нешто погрешно, злочиначко и контаминирано. И за овакве своје злочине су извршиоци – али и њихове породице, рођаци, пријатељи и суграђани

Преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац

27. март 2021.

У Бањалуци је у четвртак у 87. години преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац, сенатор Републике Српске, потврдила је за РТРС Добрила Кукољ, предсједница Градског удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке, чији је Вучковац био члан. Кукољева је навела да је доктор Вучковац био велики човјек и доброчинитељ, позната личност у граду Бањалука и шире. Подсјетила је да је Вучковац 1942. године заробљен и са породицом одведен у логор Стара Градишка, одакле је пребачен у логор Млака-Јабланац и на крају у Јасеновац. Из Јасеновца је, растављен од мајке и са осталом дјецом, одведен у логор Сисак, затим пребачен у Загреб а потом у Јастребарско. Као седмогодишње дијете проживио је тортуре

Милорад Додик: Јасеновац је обиљежје највећег концентрисаног страдања гдје је убијено више од 500.000 Срба

25. март 2021.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да ће Срби наставити да говоре истину о злочинима почињеним над српским народом и да ће Србија и Српска, баш као што су заједнички обиљежили Дан сјећања на страдале у НАТО агресији, обиљежити и 22. април – Дан сјећања на жртве логора Јасеновац. – Обиљежићемо заједно. Велико достигнуће ове генерације политичара Српске и Србије јесте да заједно обиљежавамо све важне датуме и то ћемо наставити. Нажалост, највише је ових страдалничких из наше историје и на простору Републике Српске, и на простору Србије, и на неким другим просторима – рекао је Додик. Он је нагласио да је Јасеновац обиљежје највећег

Делови Степинчевих писама о усташама, Павелићу, Србима и расним законима о којима je говорио Патријарх Порфирије

25. март 2021.

Доносимо дијелове писама које је Алојзије Степинац слао папи Пију XII. Прије него што кажем нешто о реакцијама на посљедњи интервју који је ХРТ-у дао патријарх СПЦ Порфирије хтио бих још једном јавно изразити своје мишљење о особи која је у главном граду Хрватске провела протеклих седам година у својству митрополита загребачко – љубљанског. Притом нажалост немам илузија да ће моје ријечи допријети до оних заслијепљених национализмом и искључивошћу, оних који се, да ствар буде “боља”, називају хршћанима, а који hршћанство нити познају нити разумију. Дакле, ако је Порфирије Перић проблем хрватско-српских односа онда Хрвати и Срби немају проблема, а ако о патријарху Порфирију звиси какви ће бити односи између

Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ

19. март 2021.

Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од скупштине да установи дан сећања на српске жртве у 20. веку Три удружења која окупљају преживеле логораше из Другог светског рата и негују сећање на жртве и борце против фашизма затражила су од Народне скупштине Србије да усвоји предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941–1945) и установи дан сећања на српске жртве у 20. веку. У пропратном писму наводи се да је уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа”, због чега је, поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. и проглашења усташког геноцида,

Милош Ковић: Зашто су нам убијали децу на Јадовну, Пагу, у Старом Броду, Јасеновцу?

18. март 2021.

Професор Милош Kовић рекао је да су Срби у 20. веку преживели три геноцида, међу којима је највећи Јасеновац који није био једино стратиште. Он је истакао да је филм „Дара из Јасеновца“ тек „врх леденог брега“, али да је важно да је о злочинима над српским народом почемо да се прича,а нарочито да се праве филмови.Он је у интервју „Гласу јавности“ оценио да би требало наставити са снимањем филмова и изношењем истине о геноциду над једним заветним народом. Извор: ГЛАС ЈАВНОСТИ

ВИДЕО: Документарни филм ”Влајићки мученици”

16. март 2021.

На ТВ К3 из Прњавора, у склопу емисије ПОТЕЗ, премијерно је приказан документарни филм ”Влајићки мученици”. Гости у студију су били аутор филма Алекса Kасаповић и Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе Хрватске урађен је документарни филм под називом ”Влајићки мученици” којег потписује професор Алекса Kасаповић, иначе предсједник СПKД ”Просвјета” у Теслићу. Документрани филм ”Влајићки мученици” свједочи о збивањима у Другом свјетском рату која су остала изван ратних биљешки и историјске документације. Влајићи су само једно такво мјесто у БиХ које је страдало

Срби су страдалнички, али и јуначки и победнички народ, Душан Басташић у „Српском св(иј)ету“

14. март 2021.

Српски биолошки корпус је захваљујући томе био другачији 1945. и 1995. Јесу нас разбацали на све стране, али смо сачували (многе) главе“, рекао је Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941“ у емисији „Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији. „Скривано је то породично искуство. Кажем скривано јер нашим бакама, теткама у црним марамама, родитељима, па и деци било је забрањено да говоре. Није им дато ни да одтугују. А то је значајан моменат, то сећање, јер смо препознали да се зло поново спрема. Многи Срби су отишли пре рата на време из средина у којима смо били мањине, склонили се тамо где смо били већина и тамо се организовали да пруже

Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина

11. март 2021.

Што се тиче Козаре, добро би било да г. Златоје Мартинов одговори по чијој команди су партизани 1942. народ из села насилно терали у Козару, где су масовно налазили смрт. Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада. Јуна 2020. године је др Марија Елизабета Милетић, млађа сестра В. Бродар, потписала изјаву у вези с научним радом комисије у Јасеновцу 1964.

Srboljub_Zivanovic_001.jpg

Професор Србољуб Живановић – Јасеновац и НДХ

9. март 2021.

Србољуб Живановић је српски антрополог, палеопатолог, директор Европског института за изучавање историје древних Словена (European Institute of Early Slavonic Studies) у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида, и члан Словенске академије наука и умјетности. Добитник је награде Растко Петровић, за књигу „Јасеновац“, коју додјељује Матица исељеника Србије „за најбоље аутентично дјело од националног значаја“ 2009. године.. Аутор је више значајних дела и уџбеника медицине.Захваљујемо се професору Живановићу што се одазвао нашем позиву да као један од дугогодишњих чланова наше Духовне заједнице, од њених најранијих дана, одржи овопредавање на тему истраживања овог небивалог стратишта и логора смрти Јасеновац. Извор: Црква Свети Сава Лондон

Димић: За Степинца православље било највеће проклетство Европе

8. март 2021.

Контроверзног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је 1940. био спреман да прихвати сваку другу државну комбинацију, само не живот са Србима, а православље означавао као највеће проклетство Европе, данашња хрватска историографија уздиже на ниво свеца и о њему некритички суди, истиче академик Љубодраг Димић. Степинац Фото: РТРС Димић, који је био члан мјешовите српско-хрватске комисије о улози и дјелу Степинца, каже да је загребачки надбискуп од првог до посљедњег дана учествовао у “католичкој жетви православне њиве” у оквиру НДХ, за коју је тврдио да је “створена Божијом милошћу”. – Степинац је формиран у оквиру клерикалних традиција којих се није одрицао до краја живота. Толеранције ту није било. Католичка држава на

Ђаци ће о Јасеновцу знати много више од једне реченице

6. март 2021.

У новом програму историје, по којем ће од септембра учити осмаци, међу кључним појмовима су геноцид, Холокауст, Јасеновац, Аушвиц, а од ђака се очекује да ће на крају разреда знати да укажу на узроке и последице историјских сукоба и ратова и дискутују о могућим начинима превенције конфликата. Други светски рат изучава се у осмом разреду основне школе и завршним разредима гимназије, али и у одговарајућим разредима средњих стручних школа у којима се бар годину дана национална историја учи и у трогодишњим профилима. Реторичко је питање да ли би се изнебуха бистрили уџбеници из историје с намером да се нарочито укаже на број реченица или страна посвећених геноциду, Холокаусту, страдању у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА