Геноцид Архиве - Страница 84 од 119 - Јадовно 1941.

Вечерас на РТРС и РТС премијера филма „Дара из Јасеновца“

20. фебруар 2021.

Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића, снимљен уз подршку Филмског центра Србије, имаће ексклузивну телевизијску премијеру на Радио-телевизији Републике Српске вечерас у 20.05 часова, без могућности одложеног накнадног гледања на кабловским оператерима, који иначе нуде ову могућност својим корисницима. Радио-телевизија Републике Српске откупила је ексклузивна права за БиХ за емитовање филма и серије „Дара из Јасеновца“. Филм ће у исто вријеме имати ТВ премијеру и у Србији, на програму Радио-телевизије Србије. Подсјећамо, филм „Дара из Јасеновца“ премијерно је приказан 25. новембра у Грачаници. Сниман на основу аутентичних свједочанстава преживјелих логораша, филм „Дара из Јасеновца“, је први играни филм на тему хрватског усташког логора Јасеновац у Другом свјетском рату. Ова

Владислав Б. Сотировић: ЈОСИП БРОЗ, ЈАСЕНОВАЦ И СРБОЦИД

20. фебруар 2021.

У појединим медијима се поново покренуло питање значења споменика јасеновачким жртвама. Поред оног званичног објашњења да се ради о „каменом цвету“ појавило се и тумачење да је споменик у форми „окренуте куће“. Мој лични став је трећепозицијски–ради се о званичном симболу усташког покрета, тј. латиничном слову U које је у стилу универзалне победе окренуто ка све четири стране света. За рационалност оваквог објашњења потребно је само знати однос Ј. Броза (Тита) и КПЈ/СКЈ према Јасеновцу и србоциду у НДХ да би све било јасније. Једна од најсрамнијих и најтамнијих мрља (а било их је премного) у историјату југокомуниста као и животописа самопроглашеног „маршала“ јесте питање односа КПЈ/СКЈ, партизана и њиховог

Тито је двапут био у Јасеновцу

20. фебруар 2021.

Једна од заблуда која се односи на Тита, а коју ваш читалац Владислав Сотировић некритички и нетачно понавља ( „Јосип Броз, Јасеновац и србоцид”, „Политика”, „Међу нама”, 13. 2. 2021), јесте да се покаже како су Срби тобоже имали негативан третман у Југославији. У том контексту се помиње и Јасеновац, а често говори о томе да Јосип Броз Тито никада није посетио Јасеновац. Тиме г. Сотировић и други који ту заблуду пласирају желе да покажу да је Тито занемаривао српске жртве. А то не само да није тачно, него је и увредљиво, осим што представља и ноторну историјску неистину. Друг Тито је, наиме, двапут био у Јасеновцу. НАПОМЕНА: Сви наводи

Александар Нећак: Да нам се злочини више никада не понове

19. фебруар 2021.

Једнога дана, број људи који су погледали филм „Дара из Јасеновца“, бити ће битан показатељ. И тада се неће гледати ко није имао желудац, а ко није имао нешто друго, већ ће бити сврстани у незаинтересоване. А бити незаинтересован значи исказивати пасиван однос према жртви и према злочину. Ма колико искрено саосећали са жртвама, а то јавно, понекад и храбро не показивали, остаће само ваша бол, а не и део заједничке, велике идеје да нам се злочини више никада не понове. Ја наравно овде не осуђујем никога, нити имам право на то. Ја само желим да укажем да пасиван однос према злочинима отвара простор за нове покоље. А у то

Ћеранић: „Дара из Јасеновца“ разбија стереотип да Срби у рату могу бити само злочинци

19. фебруар 2021.

Филм „Дара из Јасеновца“ разбија стереотип да Срби у рату могу бити само злочинци, док је за друге резервисана улога жртава и хероја, шише Предраг Ћеранић, декан бањалучког Факултета за безбједност у ауторском тексту за портал Све о Српској. Текст преносимо у цијелости: Одлука надлежних да се филм „Дара из Јасеновца“ прикаже истовремено на јавним сервисима Србије и Републике Српске представља преседан, али је сигурно да се ради о исправној и одлуци у општем интересу. Наиме, премијерно приказивање, за Србију најављено у априлу мјесецу, изгледало је далеко и магловито. Што се филма тиче, због њега већ сијевају варнице, размјена „ватре“ је у току. А све се дешава у далекој Америци, гдје

Додик: Треба снимати још филмова о монструозним злочинима у Јасеновцу (ВИДЕО)

18. фебруар 2021.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је филм „Дара из Јасеновца“ на аутентичан начин приказао догађаје, те нагласио да треба снимати још филмова о Јасеновцу, јер злочин, монструозност, начини и масовност убијања Срба апсолутно не могу да буду обухваћени само у једном филмском приказу. Додик је изјавио да је Јасеновац најтрагичније мјесто у историји српског народа, које је скрајнуто, скривано, захваљујући не само српским противницима, него, нажалост, и неким Србима. Он је нагласио да истина о Јасеновцу није испричана, она је остала спекулативна, јер они који су чинили злочине над Србима у Јасеновцу то минимизирају и приказују да није тако монструозно као што јесте. Додик

Борба против заборава: Крвави пир усташе фра Филиповића

2. фебруар 2021.

Пошто су му извели девојчицу Радојку Гламочанин, Филипивић је дете заклао пред разредом, тражећи од усташа да следе његов пример. Мој циљ је да указујем на заборав, бар пером да истину и чињенице отргнем од заборава. Једино што је преостало да борбу водимо против заборава и прашину скидамо са истине и чињеница, бар овако индивидуално. Пише: Ђорђе Бојанић, историчар Чињеница је да лош однос имамо према сопственој историји… а увек нам је била преча та „наметнута историја“. Вероватно, а није ни чудо (када знамо у ком времену смо живели) па зато део нас не зна да је у школском дворишту школе ,,Ђура Јакшић“ у Шарговцу (у близини Бањалуке) 1942. год

Драгомир Давидовић: СМИЉА АВРАМОВ

30. јануар 2021.

Није више са нама Смиља Аврамов (+ 2.10.2018.). Право је речено: „Оно што је Исидора Секулић у књижевној есејистици и оно што је Десанка Максимовић у српском лирском песништву, то је – усудио бих се да кажем – Смиља Аврамов у нашој правној науци“ (Драган Недељковић). И више од тога, Смиља Аврамов је један од водећих стручњака за Међународно јавно право не само у Србији, него и у целом свету. Рођена у Пакрацу пре сто година, 15. фебруара 1918, на Сретење, завршила је гимназију у Сушаку 1936, студирала права на универзитетима у Бечу и Загребу, докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. Започела је правничку каријеру

КЛАЛИ, УБИЈАЛИ, СИЛОВАЛИ, БАЦАЛИ ПОД ЛЕД: У овом месту је кренуло етничко чишћење Срба – злочини које су извршили су језиви (ФОТО)

24. јануар 2021.

Као што је Јасеновац симбол страдања и геноцида над Србима и Јеврејима у Независној Држави Хрватској, тако је и Чуруг, питомо бачко село на обали Тисе, симбол страдања и етничког чишћења Срба и Јевреја у Јужној Бачкој. Пише: Ј.Симић Уочи обележавања Новосадске рације коју су 1941. мађарски фашисти починили првенствено над Србима и Јеврејима, у Архиву Војводине у Новом Саду отворена је изложба докумената „Мученици чурушки – отргнути од заборава“ чији су аутори: секретар Епархије бачке протојереј Владан Симић, др Небојша Кузмановић, директор Архива и Љиљана Дожић, архивски саветник. Преносимо уводно слово протојереја Владана Симића: Окупацијом дела Краљевине Југославије, 11. априла 1941. године, и кршењем Споразума о (вечном) пријатељству Краљевине

Злотвори

13. децембар 2020.

Ако jе судити по сjећањима преживjелих, по томе како говоре о своjим страдањима, по казивањима о злочинима и злочинцима, рекло би се да Србин — Динарац не умиjе да мрзи. У његовим риjечима нема жучи ни када говори о наjстарвичниjим злочинима. Нема грких риjечи и клетава ни за наjвеће злотворе и све се углавном своди на презир, на непомињање. Насупрот томе, не штеди риjечи, топле и људске, кад ваља истаћи доброту, гест човjечности и жртвованања друговjерника. Само тако се, чини се, може и разумjети њихово вjеровање да се зла не мора боjати онаj ко зло не чини, скрушеност, помирљивост и наивност са коjом су и Срби у ливањском краjу те

Раде Р. Лаловић: СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ

30. септембар 2020.

СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ Зборник радова Раде Р. Лаловић Даринка Иванишевић, Дивна Васић, Наташа Лаловић, Ведрана Мијовић – Пантелић, Божо Тепавчевић, Душко Крсмановић, Дарка Деретић, Сандра Пекић, Сузана Р. Бунчић, Тања Д. Анчић, Милана Ступић, Владимир Пантовић, Момчило Голијанин, Лука Цицмил Центар за културу и информисање Фоча СПКД „Просвјета” Фоча 2018. ПРИЈЕ СВЕГА Када се 2017. године, као одговор на потребу школског проучавања књижевних текстова у функцији његовања културе сјећања на невино пострадале српске жртве током двадесетог вијека, а посебно у НДХ за вријеме Другог свјетског рата, појавио зборник пјесама, односно поетска руковет под насловом Пред сјенима српских мученика отворио се још један практичан проблем, а то је чињеница

Никола Лунић: Нестајање Срба у Хрватској

20. септембар 2020.

У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. Пише: Никола Лунић У постоцима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у постотном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у постотном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у постотном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у постотном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија,

Сандра Благић: Понављање мрачне историје

4. август 2020.

Те, не тако давне, 1995. године, десио се још један егзодус, погром Срба. Сјећам се колоне људи, жена, дјеце, стараца на тракторима, коњским колима, аутомобилима. Непрегледна колона, изморених, намучених, гладних. И ја сам то искусила ’92 године, када се наш аутобус запутио ка Србији. Тако и те ’95 године Kpајишници напустише своја вјековна огњишта и кренуше у непознатом правцу. Они који су остали, већином старији људи, нису преживјели.Убијени на кућном прагу, спаљени, измрцварени, везани жицом, ископаних очију, остављени да труну. Касније су покопани у масовне гробнице, које ни данас нису отворене због НДХ. Садашња НДХ слави Олују као што је у Другом свјетском рату славила Јадовно, Јасеновац, Доњу Градину, Јастребарско,

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

29. јул 2020.

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

„Ако ја ово заборавим нека Небо заборави мене“

24. јул 2020.

Савремени догађаји у Украјини и Русији и у вези са Русијом показују да је фашизам високо подигао главу и поново неометано маршира Европом и креће се поново према Русији. Тренутно је то најочигледније на примеру сада већ растурене државе Украјине. Аутор: Радојка Тмушић Степанов Да Хитлер и Немачка нису били сами против СССР-а говори податак да су Тројни пакт потписале Мађарска, Бугарска, Румунија, Словачка, Финска, Шпанија и пре свих њих, 15. јуна 1945. злогласна творевина Тројног пакта такозвана Независна Држава Хрватска. Списак држава, Хитлерових савезника јасно указује на данашњу Европску унију, са изузетком једино Енглеске: Мађарска је Хитлеру уступила армију од 200.000 (три корпуса) и још једну тенковску дивизију. Румунија