Геноцид Архиве - Страница 82 од 119 - Јадовно 1941.

Удружење логораша Јасеновац најавило протесте због недоношења резолуције о геноциду НДХ над Србима (ВИДЕО)

23. април 2021.

Удружење логораша Јасеновац најавило је већи број акција којима желе да изврше притисак на јавност и на посланике Скупштине Србије да усвоје Резолуцију о усташком геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима за време Другог светског рата у тадашњој Независној Држави Хрватској (НДХ). „Ова конференција је знак протеста јер резолуција није стављена ни на дневни ред заседања Народне скупштине“, рекли су из тог удружења обраћајући се новинарима у београдском Медија центру. Истакли су да су желели да резолуција о геноциду буде усвојена на данашњи дан, односно 76. годишњицу пробоја затвореника из логора Јасеновац. Ово удружење предало је захтев за доношење резолуције о геноциду скупштини 16. марта, као и захтев да 28.

Милановић: У Јасеновцу се догодио геноцид, прије свега, над Јеврејима

23. април 2021.

Предсједник Хрватске Зоран Милановић изјавио је да се у логору Јасеновац у Другом свјетском рату догодио геноцид, али, прије свега, према Јеврејима, а касније према Србима искључиво из Поткозарја, као и да су Срби третирани као непријатељи јер су „пружали отпор“. Милановић је, након одавања почасти убијенима у Јасеновцу, рекао како су „Срби пружали отпор због чега су били третирани као непријатељи, а они се не убијају у логору, док су Јевреји били неутрални и не би узели оружје у руке да их нису почели убијати“, пише портал „Новости“, чији је издавач Српско народно вијеће. Хрватски предсједник је додао да су „расни закони донесени, прије свега, због Јевреја“, а да

Отворена изложба о усташком логору Слана који није преживио ни један српски заточеник

22. април 2021.

Изложба „Пут без повратка – од логора Слана до логора Јасеновац“ отворена је у сриједу у Спомен-подручју Јасеновац у организацији те јавне установе и Документе усусрет годишњици пробоја из логора, саопштено је из Документе. Аутор изложбе и равнатељ ЈУСП-а Јасеновац Иво Пејаковић истакао је „да сурови услови логора, као и једнако суров однос усташа према заточеницима, нису оставили пуно свједока“ те споменуо преживјеле Павла Леwа (Pavle Low), Златка Вајлера лера (Zlatko Weiller) и Емерика Блума. Водитељица Доцументе Весна Тершелич подсјетила је да је плоча у спомен на некадашње логоре на Пагу у ували Слана и насељу Метајна три пута уништавана, задњи пут 2013. године. Она је изразила жељу за организовањем

Јовановић: Српски народ је једина жртва геноцида

19. април 2021.

Председник Демократске странке Србије (ДСС) Милош Јовановић изјавио је данас да је сада прави тренутак да се Србија идентитетски заокружи и да се дође до националног консензуса према блиској прошлости и нагласио да је „једино српски народ истинска жртва геноцида на овим просторима“, саопштио је ДСС. Председник Демократске странке Србије (ДСС) Милош Јовановић изјавио је данас да је сада прави тренутак да се Србија идентитетски заокружи и да се дође до националног консензуса према блиској прошлости и нагласио да је „једино српски народ истинска жртва геноцида на овим просторима“, саопштио је ДСС. Јовановић је за ТВ Хепи рекао да је после више од 100 година Србија своја на своме и

Погром на игралишту

19. април 2021.

Река смрти није заобишла ни стадион Новосадског атлетског клуба где је острвљени касапин Мартин Роберт крвавим пиром уприличио стрељану «залеђених» мета, а онда и трку смрти. Утакмицом коју нико није преживео окончала се 1942. године рација у Новом Саду Пише: Младен Булут У нацистичкој рацији, те ратне 1942, само у Новом Саду, пошто јој је претходила она у Шајкашкој, а следила потоња у Бечеју и Србобрану, убијено је за само три дана – од 21. до 23. јануара – најмање 2.300 људи. Још увек, зачудо, недовољно истражени подаци, а према рукописним подацима Павла Шосбергера уписани на полеђину књиге умрлих Новосађана, сведоче о 1.246 појединачних жртава чија имена, као помен и

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Академик Василије Крестић о историјским темама

15. април 2021.

За сајт Српска историја говори академик Василије Крестић, историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, академик САНУ, дитректор Архива САНУ. Разговарао: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА –Поштовани господине Крестићу, после 1918.год. како нам се поновила 1945. год? Поново смо отишли у загрљај џелату који нас је клао и децу нам убијао на најсуровије начине. По Вама која је кључна тачка српског суноврата и пропасти? Да ли и Ви мислите да је то 1918. година? На нашу жалост, и несрећу, ми имамо веома богату историју с трагичним исходима па се није лако и једноставно одлучити у избору „кључне тачке српског суноврата”. Ако је реч само о најновијим

Милан Ружић: О српском страдању

13. април 2021.

Посећујући многобројна места страдања, схватио сам да је нама Србима забрањено да имамо своја и да их тако називамо. Забрањено нам је од стране других, али што је најгоре, забранили смо их и самима себи. Где год смо страдали, то није била једина цена коју смо платили, већ је то страдање нашег народа послужило да се представи као страдање неког другог народа који смо, наводно, ми убијали. Свако стратиште је било изговор за нови терор над Србима, или за ново прећуткивање националне историје зарад некаквих наднационалних интереса у које је веровао само народ који је своју нацију тако издавао, тачније Срби. Места наших страдања нису сва ни обележена. Уместо да

Ђурђица Драгаш: Дан у којем смо морали да застанемо… макар на минут!

13. април 2021.

Размишљајући о Израелцима који, и после осам деценија, стоје мирно и минутом ћутања, уз сирене, одају пошту својим жртвама, с горчином се сетих покушаја да се, пре неколико година, на сличан начин сетимо жртава Олује! 8. април 2021. Израел, Дан сећања на жртве Холокауста Минут ћутања и двоминутно оглашавање сирена широм земље. Израелци су још једном показали како се сећају и колико поштују шест милиона јеврејских жртава страдалих током Другом светског рата.Без поговора, без питања, на тренутак је „стао“ живот. Зауставили су се се аутобуси и аутомобили, пешаци су стајали у месту.Радио и тв станице емитовале су специјални програм који је почео претходног дана, одмах после заласка сунца. Ресторани и

Убиство анђела

12. април 2021.

Свjедочење о jедном догађаjу из 1941. године када jе убиjен дванаестогодишњи дjечак Никола, син Уроша Екмечића. Никола Екмечић рођен jе 1929. године у засеоку Пребиловаца Грлићу. Живио jе са шесторо браће и сестара код оца Уроша и маjке Јованке. Растао jе у здрављу, пjесми и весељу све до августа 1941. године. Наjнесрећниjе године стигоше и завише у црно и Грлић. Зликовци дођоше, завладаше, похараше, оскрнавише и уништише циjелу Урошеву породицу.У столачком срезу су у jуну мjесецу, око Видовдана (28. jуна), усташе ушле у српска села и одвеле мушку чељад, не дираjући притом жене и дjецу. Пребиловчани се горко преварише и оставише незештићене своjе наjдраже. Скривали су се по гудурама, у брдима и камењару. Убрзо

Зафрановић на путу до Загреба заборавио Дјецу Козаре – филм у Хрватској конкурише под именом Златни рез 42

11. април 2021.

Пријавили смо овај сценариј заједно с мојом редатељском концепцијом на натјечај ХАВЦ-а за производњу дугометражних филмова под насловом „Златни рез 42 (Дјеца Козаре)”, каже редитељ Лордан Зафрановић након што му је Влада Српске обећала 200.000 КМ без конкурса за филм. Исто тако, у Бањој Луци на новинарска питања о теорији плагијата сценарија Даре из Јасеновца, који су лансирали аутошовинисти из Београда, продуцент из Србије је одбацио као нешто с чим они немају никакве везе, док се у интервјуу за Вечерњи лист Зафрановић одредио овако: Није гледао Дару из Јасеновца… „Филм „Дара из Јасеновца” нисам гледао, а насљедници Арсена Диклића, аутора сценарија за мој пројект „Дјеца Козаре”, оставили су правницима и

Др Александар Раковић © ФОТО: МЕДИЈА ЦЕНТАР БЕОГРАД

Раковић: Нико нема права да ћути на повампирење усташтва и НДХ!

11. април 2021.

Апсолутна је илузија да, ако се нешто деси нашим сународницима у Српској и Црној Гори, неће и Србија доћи једног дана на ред – рекао је Раковић. Историчар Александар Раковић изјавио је да је Независна држава Хрватска био најмонструознији противник са којим се српски народ икада суочио и чијих се „тековина“ мора чувати и данас. Поводом осам деценија од оснивања НДХ, Раковић је за РТРС, рекао да треба стално ширити свијест о опасности повампирења идеја НДХ. – Та свијест о опасности је животно битна за Србе који се налазе западно од Дрине, па и за Црну Гору – каже Раковић. Осим тога, истиче Раковић, врло је важно да Срби као

ГРОБНИЦА СРБА, ЈЕВРЕЈА И РОМА: Пре осам деценија у Загребу проглашена злочиначка усташка монструм држава НХД

10. април 2021.

НА данашњи дан, пре осам деценија, уочи католичког Васкрса, у Загребу је проглашена Независна Држава Хрватска. Тог 10. априла, а пре самог чина проглашења у Загреб је тријумфално ушла Десета немачка оклопна дивизија коју је народ дочекао са цвећем и узвицима одушевљења. Док је трајала та еуфорија, која ће наредне четири године постати ропац прекланог народа заточеног у монструм држави, Славко Кватерник се у име поглавника Анте Павелића обратио масама: „Данас, пред дан ускрснућа Божијег сина, ускрсла је и наша независна хрватска држава уз помоћ наших савезника, мукотрпну вишестољетну борбу хрватског народа, те усташког покрета у земљи и иноземству“. Проглас је завршио покличима: „Бог и Хрвати! За дом спремни!“ ЗГРАЖАВАЊЕ

Сремска Митровица: У сусрет изложби „Априлски рат и први дани НДХ“

6. април 2021.

Припреме за изложбу „Априлски рат и први дани НДХ“ чије отварање је најављено за половину априла у Музеју Срему увелико се приводе крају. „Причу кројимо тако да објаснимо околности које су до рата довеле, како на спољашњем тако и на унутрашњем плану, што подразумева и причу о стварању Бановине Хрватске, међунационалним тензијама и сукобима који су свој коначни расплет, на жалост, добили у Независној држави Хрватској и Великој жупи „Вука“ у којој се Срем нашао“, каже Ненад Радмановић Припреме за изложбу „Априлски рат и први дани НДХ“ чије отварање је најављено за половину априла у Музеју Срему увелико се приводе крају. Као што је и најављивано, изложба којом ће се

Додик: Србија и Српска ће заједно обиљежити Дан сјећања на жртве Јасеновца

4. април 2021.

Говорећи о обиљежавању 22. априла – Дана сјећања на жртве логора Јасеновац, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ је рекао да ће и ове године Српска и Србија заједно обиљежити овај значајан датум прилагођен епидемиолошкој ситуацији. – Тај догађај треба бити обиљежен јер је Јасеновац мјесто гдје је наш народ највише страдао у историји и упркос пандемије не смијемо то ставити по страни. Заједно са Србијом обиљежавамо све значајне датуме, па ћемо тако договорити нашу активност и поводом 22. априла и на достојан начин обиљежити страдање преко 500.000 невиних Срба у Јасеновцу – рекао је Додик. Послаћемо поруку и јасно рећи да је то злочин геноцида који је починила НДХ

У Загребу провели шетњу локацијама повезанима с усташким режимом и страдањима

29. март 2021.

Уочи 80. годишњице почетка Другог свјетског рата на овим просторима, у Загребу је у суботу организована шетња градским локацијама повезанима с усташким режимом и страдањима, те је оцјењено да је тема антифашистичког отпора и усташких злочина занемарена у хрватским школама. “Тема антифашистичког отпора није довољно заступљена у школама иако су теме усташа и партизана честе у политичком и друштвеном животу”, устврдила је Тена Бањеглав, једна од ауторица водича “Загреб у рату, отпору, стваралаштву и памћењу” и судионица спомен-шетње. “Ученици мало знају о томе што се догађало у Загребу у доба НДХ” Ученици мало знају о томе што се догађало у Загребу у доба НДХ, а за већину од 50 градских