Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Dušan Bastašić o tome zašto su stratišta srpskog naroda zapostavljena i zaboravljena (VIDEO)

Datum objave: utorak, 11 maja, 2021
Veličina slova: A- A+
Dušan Bastašić, predsednik udruženja „Jadovno 1941.“ je rekao da je veliki problem zbog kog su pojedina stratišta srpskog naroda kroz istoriju potpuno zapostavljena i zaboravljena taj što da bismo nešto zaboravili, prvo moramo to znati, a kroz naše obrazovanje se nije dovoljno govorilo o tim temama.
bastasic
Dušan J. Bastašić; FOTO: KTV

Povodom osamdesetogodišnjice od početka Pokolja, genocida nad Srbima od strane Nezavisne Države Hrvatske i obeležavanju stradanja našeg naroda, pokrenuta su iznova važna pitanja poput: „Zašto su čak i neka od većih stratišta gotovo zaboravljena ili se za njih ne zna?“ i „Zbog čega se o ovim temama i danas uglavnom ćuti?“ Zamolili smo Dušana Bastašića, predsednika Udruženja Jadovno 1941. da prokomentariše navedeno.

“Ono što nema ime ne postoji”, reči su kojima su se vodili u Udruženju “Jadovno 1941.” kada su javnosti 2019. godine predstavili termin koji bi u svetu za srpske žrtve značio isto što i Holokaust za jevrejske. Dušan Bastašić, predsednik Udruženja „Jadovno 1941.“ je ukazao na na primer Jevreja, koji su jednom rečju imenovali ono što se desilo njihovom narodu pred Drugi svetski rat i u njemu. Naziv Holokaust potekao je od starogrčkog naziva za žrtvovanje vatrom, a sami Jevreji ga uže zovu Šoa “Uništenje”, dok svoje nazive za sopstveno stradanje imaju i Romi – Porajmos, kao i Jermeni pod Turcima. Zbog toga je Udruženje “Jadovno 1941.” više puta pokretalo inicijative o posebnom nazivu za stradanje Srba i usvojen je termin Pokolj.

Pokoljem je obuhvaćeno stradanje više od milion Srba koji su pre 1941. godine živeli na području koje je pokrivala Nezavisna Država Hrvatska, a termin podrazumeva ekonomski teror i konfiskaciju imovine u privatnom vlasništvu, ograničavanje kretanja, organizaciju i sprovođenje pojedinačnih, grupnih i masovnih ubijanja, deportaciju u koncentracione logore, prisilni prelazak na katoličku veru i proterivanje na područje okupirane Srbije. Dušan Bastašić, predsednik Udruženja „Jadovno 1941.“ naglasio je i da je neophodno posvetiti više mesta u obrazovnom sistemu postradalima, kao i sticanju znanja o stratištima i istorijskim okolnostima u kojima su se ti zločini dešavali.

Izvor: KTV / SRPSKA ISTORIJA

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top