Душан Басташић Архиве - Јадовно 1941.

Неиздрживи смрад и пепео, људски пепео

22. октобар 2026.

Моја бака је причала да седам дана, да је то био неиздрживи смрад. Дакле, то је њезина прича, то је мени причала још као д‌јетету, али мени се је то некако дакле, усјекло у сјећање, то ми је било страшно. Непосредно пред затварање логора на острву Пагу, у ноћи 14/15. августа 1941, на Форнажи изнад увале Малин, усташе НДХ су побиле око 800 преосталих логораша, у највећем броју Срба. Почетком септембра исте године, због опасности од загађења воде за пиће и протеста становништва Пага, италијански војници су извршили ексхумацију 791 тијела жртава. Тијела су спаљена а пепео сахрањен у исте ровове. То су документовали у записницма и извјештајима а урадили

Коме смета православни крст на стратишту на Пагу

21. октобар 2026.

Означени смо као терористи и паравојна група, а обележја смо постављали уз дозволе локалних власти и пратњу хрватске полиције, каже за „Политику” др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.” Пише: Специјално за „Политику”- Милан Пилиповић Бањалука – Масовна хистерија у јавном, медијском и политичком простору Хрватске завладала је због православног крста којег је Удружење „Јадовно 1941” поставило на острву Паг, где су усташе у Другом светском рату ликвидирале хиљаде Срба, наводе у овом удружењу са седиштем у Бањалуци. Православним крстовима, на местима масовног страдања Срба, у Хрватској се придаје политичка позадина, а прећуткују стварни историјски разлози, казао је за „Политику” Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”. Он даље појашњава ову

КРСТ РАЗДОРА Ексклузивна исповест Србина о којем бруји Хрватска: “Не дамо да се забораве српске жртве”

17. октобар 2026.

Обнова православног крста изнад увале Малин на хрватском острву Пагу, подигнутог у знак сећања на Србе страдале током Другог светског рата, изазвала је полемике у Хрватској, а случај је доспео и у Хрватски сабор. Пише: Никола Илић Др Душан Басташић, председник Удружења грађана “Јадовно 1941” из Бањалуке и инжењер Момчило Мирић, председник истог удружења са седиштем у Београду, подигли су овај крст у знак сећања на све жртве система логора Госпић-Јадовно-Паг који је био под управом усташког режима Независне државе Хрватске. Екипа портала Telegraf.rs овом приликом разговарала др Душаном Басташићем. Разговарали смо о самој акцији обнове крста, страдању Срба у НДХ, као и о односу званичне Хрватске према злочинима који

Скандал у Хрватској! Пријавили Србе због постављања православног крста на Пагу

16. октобар 2026.

“Домовински покрет” поднео је пријаву задарској полицији и комуналном редарству Града Новаље због активности Душана Басташића и Момчила Мирића, чланова удружења “Јадовно 1941”, који су на острву Паг поставили и обновили православни крст на локацији места страдања Срба током Другог светског рата. На снимку објављеном на друштвеним мрежама, на којем обнављају крст, они су позвали и на финансијску помоћ удружењу грађана “Јадовно 1941”. “Домовински покрет” сматра да то наводно потврђује да мотиви овог активизма, како кажу, “нису верске, већ политичке природе”, због чега захтевају “брзу и одговарајућу реакцију надлежних институција”, преноси Задарски лист. О овом случају говорио је у Хрватском сабору посланик Домовинског покрета Предраг Мишић, који је “упозорио” на

Еколошка свијест у Хрватској 1941. и 2026. године

14. октобар 2026.

Развој еколошке свијести у Хрватској има свој деценијама дуг континуитет и данас је на завидном нивоу. Пише: Душан Басташић Свједоци смо буре која се протеклих дана дигла у Хрватској због могућег загађења вода и околиша са врло извјесним тешким посљедицама по здравље становника, стоке и усјева. Установљено је да је годинама уназад, незаконито, криминалним радњама на подручје Госпића и оближњег Дивосела довожен опасан отпад. Дио тог отпада је закопан а већи дио је годинама био изложен падавинама које су опасне материје односиле у тло које је на том подручју крашког типа. И посљедично, загађује се тло и подземне воде а тиме и понорнице од којих су најпознатије Лика и Гацка.

Никола – заувијек беба

12. октобар 2026.

Никола ниjе доживио и прославио своj други рођендан, остао jе беба, дjечак, малишан, у Божjем наручjу за цио живот. Маjка Јелена родила jе Николу негдjе око Никољдана 1939. године у породичноj кући у Читлуку, селу краj Дивосела, котар Госпић. Да ли jе име добио по оцу Николи или по Светом Николи, ниjе ми познато. Маjка му jе умрла десетак дана по породу. Имао jе двиjе стариjе сестре – Наду и Милеву. Након смрти Николине маjке његов отац се оженио – Смиљом. Никола jе као наjмлађе диjете и први рођени мушкарчић након двоjе женске дjеце био мезимац. Идиличан сеоски живот породице Краjновић и дjетињство малог Николе брутално jе прекинула усташка

Сама смрт, чин умирања – то ми није било јасно, о томе нисам имао никакве предоџбе

8. октобар 2026.

Навршило се десет година од упокојења Милана Басташића, мог оца, некадашњег једанаестогодишњег дјечака, јасеновачког логораша. ENGLISH VERSION Тим поводом, преносим дио његовог свједочења, објављеног 2010. године у књизи “Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.” чији је аутор. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, марвеним вагоном из родног Грубишног Поља, превезен је у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели дјечак јасеновачки логораш са Билогоре. Идем у смрт, тога сам свјестан, али тај пут у смрт нема завршног „чина”. А, у ствари, он, тај „чин” – то је смрт. Ујутро устајемо, хладно, све је влажно,

Басташић: Свједочанство дјечака логораша о заточеништву у логору Јасеновац

6. октобар 2026.

Стигао октобар. И мада вријеме лети, он се никада не пришуња, никада ме не изненади. Већ крајем септембра почињу навирати мисли, сјећања на очева свједочења о усташком масакру над Србима Билогоре у то вријеме 1942. године. О чудом избјегнутом стријељању у властитом дворишту. О одвођењу у логоре свих до тада преживјелих. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, отац је отјеран у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели јасеновачки логораш са Билогоре. Почетком октобра 2016. се упокојио. Како тада тако и данас, узимам у руке његову књигу, окрећем обиљежену страну 139, поглавље „Комшија

Пашка плава гробница (ВИДЕО)

27. септембар 2026.

Да се стравични злочини из прошлости, од стране Независне Државе Хрватске никада не забораве, потрудили су се још једном чланови Удружења „Јадовно 1941.“ који су поставили Часни крст на рту Слана острво Паг, а након тога, како и доликује парастосом обиљежили годишњицу овог свирепог чина. Ово је био осми по реду Часни крст, који су поставили чланови Удружења „ Јадовно 1941.“ , а кретали су се идентичним путем, као Срби и Јевреји те кобне ноћи између 14. и 15. августа 1941, да би дошли до крајњег одредишта, на свето мјесто гдје је постављен крст. Историја ће опомињати и причати истину, а она свједочи да је ту убијена најмање 791 особа,

Погледајте: “Крст над јамом” документарни филм

23. септембар 2026.

Филм у коме не може да се ужива, али чија прича може да се преноси са колена на колено, „Крст над јамом“ говори нам управо о насушности незаборава. Дугометражни документарни филм “Крст над јамом” снимљен је у продукцији удружења грађана “Јадовно 1941.” из Бањалуке. Без иједне насилне сцене или фотографије, овај документарац о страдању српског народа са подручја Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, пун је емоција. „Овај филм је другачији од оних сличне тематике. 95% материјала снимљено је на терену, на месту страдања. Трагали смо за местом злочина и од 32 регистроване јаме, пронашли смо њих 11, као и две масовне гробнице. Једна, највећа од њих је на

Почивај у миру Никола, брате наш јадовнички

17. септембар 2026.

Прошло је шест година како се упокојио Никола Лончина, најстарији члан нашег удружења Јадовно 1941. Рече ми његова супруга да је лежећи у кревету са високом температуром, затражио да му обуче бијелу кошуљу. Недуго након тога је уснуо и убрзо издахнуо. Са нама је био 22. августа 2020 године у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланицима, на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2020. Мада је био дубоко загазио у 87 годину, није му било тешко да пође са нама и не спава двије ноћи. И тако од 2010. до 2020, једанаест година за редом. Када би нам се обраћао, слушали би га са пажњом. Говорећи јасно и гласно о

Душан Басташић: Јадовно је претеча Јасеновца

21. август 2026.

У време 85-те годишњице затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац. Поводом обележавања 85-те годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се коначно почело указивати на дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да су на железничку станицу Јасеновац стигли у 07.00, где су их личке усташе предале усташама из

ПОДСЈЕЋАЊЕ: На острву Пагу постављен крст на мјесту масовне гробнице из 1941. године (ВИДЕО/АУДИО)

16. август 2026.

На мјесту масовне гробнице на острву Паг, постављен је Крст часни који би требало да свједочи о страшном злочину почињеном прије 77 година. Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић рекао је да је крст превезен јутрос из Карлобага преко Подвелебитског канала, те мученичком Пашком стазом дугом око четири километра донесен до мјеста освештања. Спомен-крст освештао је парох смиљански Драган Михајловић, који је служио и парастос. У ноћи 14. на 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе 1941. године, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. – Згрожене монструозношћу

Басташић: Четврти пут уништена спомен-плоча жртвама на Пагу

14. август 2026.

Предсједник Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке Душан Басташић изјавио је да је четврти пут уништена спомен-плоча у ували Слано на острву Пагу на мјесту усташког логора из времена Независне Државе Хрватске која је постављена 24. јуна. Басташић је навео да је јутрос добио фотографију коју је снимио Словенац Јернеј Божич, који је разбијену спомен-плочу сложио као мозаик. – Историја се не може промијенити уништавањем спомен-обиљежја. У ували Слана мучени су и убијени многи невини људи. Поломљени знак свједочи о уништењу основне људске културе и саосјећања према ближњима. Надам се да ће ми се тамо придружити становници острва Паг – навео је Божич у поруци коју је уз фотографију послао Басташићу.

Споменик кога више нема

15. јун 2026.

Централни споменик жртвама комплекса логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг, аутора Вање Радауша, подигнут је јула мјесеца 1961. недалеко православног гробља у Госпићу. Уништен је у рату 90-тих. Само мјесто и остатке споменика лоцирала је екипа удружења грађана Јадовно 1941, децембра мјесеца 2021. године. Овај видео запис урађен је маја мјесеца 2023. године. Преносимо дио текста др Косте Поповића, посвећен споменику на Јасиковцу: “Обележавање страдања жртава на Јадовну споjено jе са двадесетом годишњицом устанка и револуциjе у организациjи Савеза бораца НОР и одржана jе 27. јула 1961. у Госпићу. При томе jе доминирала прослава устанка и револуциjе. То jе утицало и на обележавање споменика страдалим жртвама терора и