arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Сандра Благић: На Шушњару

О Ђурђевдану 1941. године, дошло је до првог оружаног обрачуна између обичног српског сељака и усташа. Хрвати и Mуслимани су упали у село Кијево, са намјером да прекину обиљежавање крсне Славе. Није им пошло за руком те су лажирали причу како се већа група четника окупља и спрема отпор. Њемачки извјештаји свједоче да су Срби, наоружани примитивним ватреним али већином хладним оружјем, њих око 1000 одбили њемачко-усташки напад, убивши три њемачка војника и много више усташа. Креће Покољ над Србима! Кијевски заселак Сјенокосе нестао је у пламену. Ухапшено је 450 Срба, од којих је 100 задржано у затвору, а од тих је 27 стрељано у зору 9. маја. Њихова су

МАРКО – МАРКИЦА БОШКОВИЋ

Освета Марка Бошковића

Оно што усташким покољима у ливањском краjу даjе посебну тежину и трагичност jесте чињеница да jе међу жртвама било понаjвише дjеце. Многе породице су затрвене до посљедњег изданка, а у онима у коjима jе неко од родитеља и успио неким чудом да се спаси, обично се враћао у празан дом. Сви они коjи су послиjе свега ипак смогли снаге да изнова заложе угашена огњишта, да изнова свиjу породична гниjезда, обично су, из велике туге и жеље да изгубљеноj дjеци барем име не погине, а можда и из неког очаjничког пркоса и ината, спомињали и понављали имена погинулих. Тако су дjеца коjа су се касниjе рађала по правилу добиjала имена оних

Мирић: Реч Покољ не оставља ни трун зазора или недоумице шта се махом догодило тадашњем Србину

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Момчило Мирић, представник Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Наше удружење за одбрану ћирилице „Добрице Ерић“ у потпуности и са усхићењем подржава овај предлог од оног момента када смо чули за њега и када га је господин Басташић изложио и отворио сајт. Та иницијатива, да се страдање Српског народа током Другог светског рата на територији Независне државе Хрватске назове именом Покољ довела нас је у ситуацију

Иво Анић: Дјеца с Козаре

„У овој земљи не може нитко да живи осим Хрвата, а ко неће да се покрсти ми знадемо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити и мало дијете које смета усташком покрету. Сву српску гамад од 15.  година па навише ми ћемо без грижње савјести поубијати, а њихову дјецу смјестити у обитељи која ће их одгојити као добре католике. Узмимо стројнице у руке и таманимо их све до колијевке, све оно што је против усташке власти и државе.“ Аутор: Иво Анић Извор: tacno.net ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од

Нећак: Нико нема право да оспорава усвојену одредницу „Покољ“

Реагујући на захтев дела научне заједнице у Републици Српској да се као непотребна и штетна одбаци одлука Удружења “Јадовно 1941.” да геноцид који је Независна држава Хрватска починила над Србима у Другом светском рату буде именован као “Покољ”, Александар Нећак, еминентни члан јеврејске заједнице Србије записао је следеће: Ако су нам причали бајке зарад братства и јединства, доста је тога. Прерасли смо бајке и заташкавање истине о свирепом, почињеном из дубоке несхватљиве мржње, злочину. Тај злочин, баш зато што се тврдоглаво и упорно настоји да се потисне из нашег сећања, мора добити одредницу. И мора свако ко чује ту одредницу да зна шта она значи, а значи ужасан, људском мозгу

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Нећак: Kоме смета удружење грађана „Јадовно 1941.“?

Напасти „Јадовно 1941.“ за антисемитизам, покушати да се оспори па чак и онемогући његов прекопотребан и друштвено користан рад, је штетно. Управо читам литературу и доступну документацију и истражујем, идеолошки задату, десетинама година систематски спровођену, неморалну праксу потискивања сећања на Холокауст у Србији. Потискивање сећања на Холокауст је исто што и негирање Холокауста. У многим цивилизованим земљама је то кривично дело – злочин. Код нас то није. Али и код нас многи људи који су усвојили моралне вредности, који поштују жртву, без обзира на њену националну или верску припадност, који прихватају културу сећања као цивилизацијску тековину, противе се прекрајању историјских чињеница. Нажалост, не ради се само о Холокаусту. Ни после

deca-iz-jasenovca.jpg

Усташки злочини по сведочењима њихових савезника

О Лази М. Костићу Лазо М. Костић jедан jе од наjзначаjниjих Срба двадесетог века. Чувени правник, родом из србске Боке, после Другог светског рата нашао се у емиграциjи, где jе, служећи се углавном наjуверљивиjим страним изворима, показао и доказао истину о свом народу. (Његова Сабрана дела нису се, на жалост, поjавила у издању Србске академиjе наука и уметности, коjа jе донедавно патила од рецидива титоизма, а данас, осим часних изузетака, од склеротичног аутизма и немешања у судбину свог народа. ,Обjавила их jе Српска радикална странка 2000. године). Костић jе своjа дела у емиграциjи штампао углавном о свом руху и круху, и уз помоћ свесних Срба – поjединаца, и оставио нам

ГЕНОЦИДОМ ДО ВЕЛИКЕ ХРВАТСКЕ: Ватикан је главни иницијатор ратоборног кроатизма

На Међународном сајму књига 23. октобра у сали Добрица Ерић промовисано је пето издање књиге Василија Крестића Геноцидом до велике Хрватске у којој је представљена генеза српског нестајања у Хрватској. Промоцију је организовао издавач Удружење за одбрану ћирилице Добрица Ерић. Поред аутора на промоцији су говорили и Ранко Гојковић православни публициста, и дописник Академије наука и умјетности Мира Радојевић. Ранко Гојковић православни публициста навео је да од 1054. године Ватикан ништа друго није радио него војевао, или се спремао за војевање против Православља. – Од Револуције 1848. коју је проф. Крестић описао у књизи ми можемо пратити читав низ догађаја гдје се види да Ватикан потпирује и да је управо

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. „Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве“, рекао је на конференцији

Василије Ђ. Крестић: ЗАШТО САМ ПОТПИСАО АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

Овим одговором немам намеру да полемишем с Вељком Ђурићем Мишином и то из више разлога. Прво зато што сматрам да он ни у ком погледу није дорастао томе да буде мој партнер за било какве научне и стручне расправе, без обзира на то што умишља да је велики научник, да је надишао и далеко превазишао све историчаре који се баве српско-хрватским односима и почињеним хрватским геноцидом над Србима у НДХ. Друго, зато што он није способан да води озбиљне научне и стручне расправе, што све који не мисле како он мисли, на један суров, неотесан и примитиван начин обезвређује, потцењује и вређа разним измишљотинама, нимало бираним речима и неистинама. Уместо

Муке по Христијану

Шта да ради просечан српски православни хришћанин са вишедеценијским литургијским стажом када чује свог архијереја како га окривљује за оно за шта не може да буде крив? Шта да мисли када види јасеновачко мучеништво својих предака упоређено и објашњењо нарко-лептичким и ЛСД визијама у неком архијерејевом предавању одржаном негде у белом свету, пред страним аудиторијумом? Чему да се сироти верник нада када чује свог архијереја како хули? Да ли да верник тада исповеди свом духовном оцу настале сумње у вези са тим пастиром? Да ли да ипак прихвати пастирску оптужбу и призна пред собом и целом српском заједницом непостојећу кривицу? Да ли да усвоји архијерејеву очинску поуку о јасеновачком страдању

БЕСПУЋА БЛАСФЕМИЈЕ И НЕПОЧИНСТВА

Многи добронамерни Србин, што ће рећи наиван, добродушни човек, апеловаће на српско-српски дијалог у вези теме о којој се ћутало, по потреби каткад причало, а најмање радило тј. озбиљно и организовано истраживало.  Не схвата наш добри и напаћени народ да се није хладне главе разговарати са српским изродима који би, онако олако, да убијају убијене голоруке људе, истурајући предасе уместо аргументе – Цркву, националне институције првог реда, а један чак упорно и свагда и факултетску диплому историчара. Такви су можда једном били Срби, али кад смо им дали прилику да учине добра дела, видели смо да су застранили, чинећи свесно или несвесно непреболна и неопростива непочинства. С таквима нема разговора.

Александар Лазић: Ини потписник Мишини на писмо или Само ви, директоре, радите свој научни посао

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Академику Крестићу и иним 51 потписнику Апела за одбрану новомученика јасеновачких“ Текст В. Ђ. Мишине на „Стању ствари“ Одговор директора Музеја жртава геноцида, г. Вељка Ђурића Мишине, на „Апел СПЦ за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких“, како му и сам наслов каже, првенствено се бави академиком Василијем Крестићем („Сећаћу се и улоге Василија Ђ. Крестића у састављању овог најновијег – некаквог писанија насловљеног са Апел СПЦ за одбрану светих српских новомученика јасеновачких…“). На почетку да кажем, цитирајући једног од потписника Апела и парафразирајући познату српску изреку – потписао бих Апел за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких да је уместо академика Крестића иницијатор био и „црни Ром“! Као

ДАРКА ДЕРЕТИЋ О КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА: Пјесници су најхрабрији слој нашег друштва! (ВИДЕО)

На штанду Представништва РС на овогодишњем Сајму књига 26. октобра 2019. године промовисан је зборник радова Српска поезија страдања и патње коју је издао Центар за културу и информисање Фоча. Приређивач овог дјела Раде Р. Лаловић је истакао да је оваква поезија најизраженија у ратним и поратним временима, али да је и веома важна за формирање културе сјећања. – Срби су с времена на време склони да се самокритикују и да нихилистички оцјењују своју прошлост. Колико год урадили да у културној свијести народа урадимо нешто, неријетко се чује да не знамо да цијенимо и поштујемо стара времена, догађаје и људе који због учињеног дјела треба да остану упамћени – рекао

Бари Литучи: Откривање истине о геноциду на Србима – питање националне безбједности

Србија разоткривање истине о геноциду над српским народом у Хрватској током Другог свјетског рата мора схватити као питање националне безбједности првог реда, изјавио је оснивач њујоршког Института за Холокауст и проучавање геноцида над Србима у Јасеновцу Бери Литучи.   – Да истина о страдању Срба од усташа није сакривана, не би вам се догодиле све несреће у ратовима деведесетих, укључујући и изгон народа из Хрватске и са Косова. НАТО се никада не би усудио да бомбардује вашу земљу да претходно нисте сатанизовани у цијелом свијету, дјелимично и својом кривицом – рекао је Литучи. Он истиче да узроке дијела проблема српског народа види и у раду Музеја Холокауста у Вашингтону, који

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.