arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Бомбардовање - Београд 1941

Бошко Н. Костић: За историју наших дана – После слома (II. део)

28. децембар 2015.

У прилог последњих дешавања где комунисти опет лажима скривају истину и криве историју својим подметањима и клеветама, а у вези са поступком рехабилитације ђенерала Милана Недића, Васељенска ТВ ексклузивно објављује делове политичко – историјске књиге Бошка Н. Костића у издању „Нове Искре“, савременика и сарадника Димитрија Љотића и Милана Недића и учесника догађаја током Другог светског рата. После слома – Глава прва На дан 6. априла 1941. Немачка је извршила напад на Југославију. Рано изјутра, без објаве рата, тешко је бомбардована престоница Београд. Бомбардовање је било страшно. Неприпремљен народ није ни слутио да ће га непријатељ са таквом жестином мучки напасти. Стога је и било онолико жртава… Немцима је пошло

Павелић и Степинац

Алојзије Степинац – bалкански Томас де Торкемада

27. децембар 2015.

Где је овде и шта се крије иза трагикомедије случај Старчевић и савремене драме Степинац светитељ? Шта се крије иза бечке делатности на југу Монархије међу Србима, Шокцима, Влајима, Буњевцима и Хрватима и прозелитизма, бившег и савременог, ,,цркве у Хрвата”? Шта се крије иза жеље загребачког Каптола да Хрвати добију свеца оснивача НДХ? Шта стоји иза ,,вековне жеље хрватског народа”, феудално сталешке корпорације Загреба и Вараждина под надзором Беча? Одговор је да светац Алојзије Степинац поставља границе Хрватске на свим територијама које никада нису биле у саставу средњевековне а још мање у оквирима Угарске, Аустрије и Аустро-Угарске. Ради се о још једној великохрватској превари са којом се слажу савремени Ватикан

Представљена књига „Српски народ мора да ослободи Косово“

25. децембар 2015.

У Малом Зворнику промовисана је књига „Српски народ мора да ослободи Косово и Метохију“ аутора Војислава Шешеља. Шешељ је рекао да је ову књигу написао у оквиру свог научног пројекта „Срби и нови свјетски поредак“, који је почео да ствара у Хашком трибуналу, додајући да је већ написао осам књига. „Књига `Српски народ мора да ослободи Косово и Метохију`, прије свега, представља обраду хашких оптужница у случају два суђења албанским терористичким вођама Фатмиру Љимају и Рамушу Харадинају“, рекао је Шешељ на синоћњој промоцији. Он је додао да су у књизи обрађена и два судска процеси против Срба, од којих је први Николи Шаиновићу, Небојши Павковићу, Владимиру Лазаревићу, Сретену Лукићу, Драгољубу

Гораждевац

Писмо са Косова или деца која не гледају кроз прозор

25. децембар 2015.

Пуцњава у Гораждевцу и бацање бомбе у Гојбуљи затворили су у куће децу из готово свих српских села јужно од Ибра Пише: ЈАЊА ГАЋЕША „Мама, могу ли овде да гледам кроз прозор?”, било је питање једне девојчице из околине Пећи која је са мајком 1998. године напустила своје родно село и уточиште пронашла у Куршумлији. Њена мајка је тада новинарима објашњавала да се више од годину дана у Метохији пуца и да албански екстремисти не бирају мету. Због тога је деци не само забранила да излазе из куће већ и да гледају кроз прозор. Живот у страху постао је неиздржив и њен супруг је одлучио да породицу склони на сигурно.

Соколски јахачки одсеци

22. децембар 2015.

У оквиру соколских друштава осниване су коњички одсеци. По Правилнику Савеза Сокола у сваком соколском друштву и чети требало је да се оснује јахачки одсек, ако се зато било довољно могућности. Јахање и вежбање на коњу било је део соколског теловежбачког система. Организовали су се излети, јавни наступи и такмичења. Јахање и вежбање на коњу било је по свим начинима војске Југославије. Уколико није било предњака за јахање у друштву, соколска друштва требала су да моле војску за помоћ. Дозволу за наступ добијали су чланови јахачког одсека тек ако су се показали довољно способни, по оцени водника њиховог одсека.У жупама и Савезу оснивани су јахачки одсеци у техничком вођству. Одсеци

Слободан Милошевић, Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман са тадашњим америчким државним секретаром Вореном Кристофером после потписивања мировног споразума 21. новембра 1995. Фотографија: AP

Рушење Југославије из руског угла

20. децембар 2015.

Документарни филм руског новинара и редитеља Алексеја Денисова „Како су убили Југославију. Сенка Дејтона“ премијерно је емитован априла месеца на државном ТВ каналу „Русија 1”. Пише: Бојана Мишковић Филм је изазвао велику пажњу руских гледалаца. Снимљен је 2015. године на локацијама у Босни и Херцеговини и Србији, а преноси сведочења учесника ратних догађања, као и ставове значајних личности из политичког и културног живота. „Руска реч“ објављује приказ овог за руско гледалиште изузетно значајног филма. „Нормална компонента рата“ Руски документарни филм посвећен распаду Југославије почиње потписивањем Дејтонског споразума, а затим се враћа на узроке избијања рата и на догађаје из 1992. године у Босни и Херцеговини. Филм је сниман на више

Први споменик Стефану Немањи у српској престоници

18. децембар 2015.

„Немањићи, који су владали Србијом више од 200 година, створили су од мале и расцепкане кнежевине моћну царевину и највећу државу на Балкану. Нажалост, Београд нема споменик Немањићима, ако се изузме споменик Душановом законику који се налази испред Палате правде. То показује наш однос према сопственој историји, који морамо да променимо“, наводи се у иницијативи Александра Вучића Скупштини града у коју је „Политика“ имала увид. Премијер Србије је предложио да се Стефану Немањи, оснивачу српске средњовековне државе и родоначелнику лозе Немањића, подигне споменик у парку Мањеж. У предлогу пише да подизањем споменика великом жупану „као друштво показујемо поштовање према нашој државности и чувамо национални идентитет“. У иницијативи коју је председник

О бескрајино туго

18. децембар 2015.

Ево ће проћи и четврти мјесец како сам била тамо, а написала нисам ниједну једину реченицу о томе о чему тако дуго ћутим и што пред крај мог животу живу хоће да ме поједе. Моје родно село Кордунски Љесковац, не постоји од првог дана августа 1995. Нема Кордунског Љесковца ни на једној географској карти. Гдје је моје село? Живјели су у њему Ћаћићи, Девићи, Гојићи, Дакићи, Смиљанићи, Ковачевићи, Кларићи… Године 1857. Кордунски Љесковац је имао 1.514 становника. У Слуњу сам 2008. подигла своју домовницу. С хрватском путовницом сам лакше могла отићи у Америку да видим тешко болесног сина. Након података гдје и када сам рођена, слиједи оно с пребивалиштем (држава,

Nestali.jpg

На списку несталих још 1.846 Срба

14. децембар 2015.

Документационо-информациони центар „Веритас“ објавио је имена 20 Срба чији су посмртни остаци данас идентификовани у Заводу за судску медицину у Загребу, наводећи да се на њиховом списку налази још 1.846 Срба који су нестали од 1991. до 1995. године на територији Хрватске.Од укупног броја несталих Срба са овог списка 1.308 су цивили, међу којима је и 507 жена. „Веритас“ располаже поузданим подацима за још око 320 регистрованих гробних мјеста у којима се налазе неидентификовани посмртни остаци Срба страдалих на овом подручју у истом периоду, који чекају на ексхумације 20 година након престанка рата искључиво због опструкције хрватске стране, поручено је из „Веритаса“. Током данашње идентификације утврђен је идентитет Миодрага /Драгана/

Положај Срба у региону тема конференције у Подгорици

11. децембар 2015.

Срби у региону морају истрајати на духовном, националном и културном јединству и тако интегрисати српску нацију и ван граница где живе Срби, једна је од порука представника српске заједнице у Мађарској у њеном парламенту, Љубомира Алексова, са Kонференције „Срби у региону – положај и перспективе“. Организатор конференције која је почела 1. децембра и траје три дана, јесте Српски национални савет (СНС) из Подгорице, који је преузео председавање са конференције која је одржана крајем јуна у Будимпешти. На конференцији учествују представници Срба из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Македоније, Албаније и Црне Горе, а такође и гости – представници државних институција домаћина, Републике Србије и Републике Српске. Са конференције је

Бранко Ћопић Фото: Novosti.rs

Ћопић је скочио док је звонило са Саборне цркве!

7. децембар 2015.

Како су изгледала посљедња два сата у животу Бранка Ћопића, једног од најзначајнијих писаца српске књижевности, који је скончао својом вољом 26. марта 1984, могла је да види публика Фестивала ауторског филма у документарном филму „Мала моја из Босанске Крупе“. Ово, по првим критикама ремек-дјело редитеља и сценаристе Пурише Ђорђевића премијерно је приказано 2. децембра. Полусатна прича заснива се на дирљивом свједочењу Момчила Срећковића, из села Забрежја код Обреновца, кога су Ћопић и његова жена Богданка као дјечака школовали у Београду. Документарац се завршава филмском поемом „Гроб у житу“, коју је по Ћопићевим стиховима Ђорђевић снимио 1951. године и која до сада никада није приказана. Захваљујући Срећковићу, коме је Ћопић

Соколи и гуслари

5. децембар 2015.

У припреми борбе за ослобођење и уједињење, српски соколи неговали су патриотске традиције заједно са националним друштвима. Први велики слет побратима и сокола одржан је у Босанској Градишци на Видовдан 1911. Поворка од 600 дицсиплинованих побратима ишла је са соколском музиком на челу. Слет је привукао велике масе народа не само из босанско-градишког среза, него и из срезова суседне Славоније. На слету је присуствовао старешина др. Војислав Бесаровић из соколске жупе Сарајево. Као гости били су присутни Живојин Дачић испред Народне Одбране, др. Милош Поповић испред Савеза Трезвености, гуслар Петар Перуновић, др. Андрија Штампар испред антиалкохолних друштава из Хрватске и Славоније и велики број интелектуалаца и студентске омладине из Босне

Део учесника скупа о Мојковачкој бици

Јубилеј Мојковачке битке: Херојско дело за векове

3. децембар 2015.

У Беранама одржан округли сто поводом стогодишњице Мојковачке битке. Председник општине Горан Киковић: Важно је прозборити о огромним жртвама БЕРАНЕ – Цео један век од мојковачке битке, а у славу њених хероја, СО Беране и Епархија будимљанско-никшићка организовали су округли сто у кући војводе Гавра Вуковића, где су угледни историчари, генерали, публицисти, политичари, књижевни критичари дали допринос обележавању славне епопеје. Тема скупа је била „Операције Црногорске санџачке војске крајем 1915. и почетком 1916. године, њихов значај и одјек“. Последњих дана 1915. око пола милиона аустроугарских, немачких и бугарских војника напало је Србију, па се њена војска, уз тешке губитке, повлачила преко Косова и Метохије, Црне Горе, Албаније све до Крфа.

Генерал Ратко Младић

Уклањање несрпског становништва није била званична политика Српске

1. децембар 2015.

Историчар Милош Ковић негирао је тврдње тужилаштва на суђењу генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу да је уклањање несрпског становништва и насељавање Срба била званична политика Републике Српске. Ковић је током унакрсног испитивања указао да доказ за етничко чишћење нису цитати које је дао тужилац Артур Тралди из званичних докумената Републике Српске нити изјава генерала Младића о исељавању муслимана са простора Републике Српске. „То су докази да муслиманског становништва негде нема, а нису докази о етничком чишћењу“, објаснио је Ковић и то поткријепио податком да су и Срби истовремено били принуђени да напусте своје градове, као што су Тузла или Сарајево, из којег је отишло 150.000 Срба. Ковић је објаснио

Ово су монтирани злочини због којих су Срби сатанизовани!

25. новембар 2015.

Признање бившег изасланика УН Јасушија Акашија да Срби нису криви за напад на сарајевску пијацу Маркале 1994, у коме је погинуло 66 људи (а што је касније искоришћено као изговор за НАТО бомбардовање Републике Српске), само је увод у раскринкавање других монструозних лажи о Србима. Стручњаци су једногласни у оцени да ни после 20 и више година није касно да се са Срба скине белег злочинаца, као и да се напокон открије права истина о спорним догађајима током ратова у Хрватској, БиХ и на Косову. Ту су пре свега мислили на најдрастичније примере западне пропаганде у случајевима “Маркале 1 и 2“, “Масакар у реду за хлеб у Сарајеву“ и “Ручак“.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА