arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Nestali.jpg

На списку несталих још 1.846 Срба

14. децембар 2015.

Документационо-информациони центар „Веритас“ објавио је имена 20 Срба чији су посмртни остаци данас идентификовани у Заводу за судску медицину у Загребу, наводећи да се на њиховом списку налази још 1.846 Срба који су нестали од 1991. до 1995. године на територији Хрватске.Од укупног броја несталих Срба са овог списка 1.308 су цивили, међу којима је и 507 жена. „Веритас“ располаже поузданим подацима за још око 320 регистрованих гробних мјеста у којима се налазе неидентификовани посмртни остаци Срба страдалих на овом подручју у истом периоду, који чекају на ексхумације 20 година након престанка рата искључиво због опструкције хрватске стране, поручено је из „Веритаса“. Током данашње идентификације утврђен је идентитет Миодрага /Драгана/

Положај Срба у региону тема конференције у Подгорици

11. децембар 2015.

Срби у региону морају истрајати на духовном, националном и културном јединству и тако интегрисати српску нацију и ван граница где живе Срби, једна је од порука представника српске заједнице у Мађарској у њеном парламенту, Љубомира Алексова, са Kонференције „Срби у региону – положај и перспективе“. Организатор конференције која је почела 1. децембра и траје три дана, јесте Српски национални савет (СНС) из Подгорице, који је преузео председавање са конференције која је одржана крајем јуна у Будимпешти. На конференцији учествују представници Срба из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Македоније, Албаније и Црне Горе, а такође и гости – представници државних институција домаћина, Републике Србије и Републике Српске. Са конференције је

Бранко Ћопић Фото: Novosti.rs

Ћопић је скочио док је звонило са Саборне цркве!

7. децембар 2015.

Како су изгледала посљедња два сата у животу Бранка Ћопића, једног од најзначајнијих писаца српске књижевности, који је скончао својом вољом 26. марта 1984, могла је да види публика Фестивала ауторског филма у документарном филму „Мала моја из Босанске Крупе“. Ово, по првим критикама ремек-дјело редитеља и сценаристе Пурише Ђорђевића премијерно је приказано 2. децембра. Полусатна прича заснива се на дирљивом свједочењу Момчила Срећковића, из села Забрежја код Обреновца, кога су Ћопић и његова жена Богданка као дјечака школовали у Београду. Документарац се завршава филмском поемом „Гроб у житу“, коју је по Ћопићевим стиховима Ђорђевић снимио 1951. године и која до сада никада није приказана. Захваљујући Срећковићу, коме је Ћопић

Соколи и гуслари

5. децембар 2015.

У припреми борбе за ослобођење и уједињење, српски соколи неговали су патриотске традиције заједно са националним друштвима. Први велики слет побратима и сокола одржан је у Босанској Градишци на Видовдан 1911. Поворка од 600 дицсиплинованих побратима ишла је са соколском музиком на челу. Слет је привукао велике масе народа не само из босанско-градишког среза, него и из срезова суседне Славоније. На слету је присуствовао старешина др. Војислав Бесаровић из соколске жупе Сарајево. Као гости били су присутни Живојин Дачић испред Народне Одбране, др. Милош Поповић испред Савеза Трезвености, гуслар Петар Перуновић, др. Андрија Штампар испред антиалкохолних друштава из Хрватске и Славоније и велики број интелектуалаца и студентске омладине из Босне

Део учесника скупа о Мојковачкој бици

Јубилеј Мојковачке битке: Херојско дело за векове

3. децембар 2015.

У Беранама одржан округли сто поводом стогодишњице Мојковачке битке. Председник општине Горан Киковић: Важно је прозборити о огромним жртвама БЕРАНЕ – Цео један век од мојковачке битке, а у славу њених хероја, СО Беране и Епархија будимљанско-никшићка организовали су округли сто у кући војводе Гавра Вуковића, где су угледни историчари, генерали, публицисти, политичари, књижевни критичари дали допринос обележавању славне епопеје. Тема скупа је била „Операције Црногорске санџачке војске крајем 1915. и почетком 1916. године, њихов значај и одјек“. Последњих дана 1915. око пола милиона аустроугарских, немачких и бугарских војника напало је Србију, па се њена војска, уз тешке губитке, повлачила преко Косова и Метохије, Црне Горе, Албаније све до Крфа.

Генерал Ратко Младић

Уклањање несрпског становништва није била званична политика Српске

1. децембар 2015.

Историчар Милош Ковић негирао је тврдње тужилаштва на суђењу генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу да је уклањање несрпског становништва и насељавање Срба била званична политика Републике Српске. Ковић је током унакрсног испитивања указао да доказ за етничко чишћење нису цитати које је дао тужилац Артур Тралди из званичних докумената Републике Српске нити изјава генерала Младића о исељавању муслимана са простора Републике Српске. „То су докази да муслиманског становништва негде нема, а нису докази о етничком чишћењу“, објаснио је Ковић и то поткријепио податком да су и Срби истовремено били принуђени да напусте своје градове, као што су Тузла или Сарајево, из којег је отишло 150.000 Срба. Ковић је објаснио

Ово су монтирани злочини због којих су Срби сатанизовани!

25. новембар 2015.

Признање бившег изасланика УН Јасушија Акашија да Срби нису криви за напад на сарајевску пијацу Маркале 1994, у коме је погинуло 66 људи (а што је касније искоришћено као изговор за НАТО бомбардовање Републике Српске), само је увод у раскринкавање других монструозних лажи о Србима. Стручњаци су једногласни у оцени да ни после 20 и више година није касно да се са Срба скине белег злочинаца, као и да се напокон открије права истина о спорним догађајима током ратова у Хрватској, БиХ и на Косову. Ту су пре свега мислили на најдрастичније примере западне пропаганде у случајевима “Маркале 1 и 2“, “Масакар у реду за хлеб у Сарајеву“ и “Ручак“.

Мајор Озне Милан Трешњић, Др Милан Хорватски

Грађански сталеж на удару

25. новембар 2015.

Душана Летицу, бившег министра финансија до јесени 1941. године, је, као и многе друге, према писању Јефте Шашића, означио за одстрел књижевник Марко Ристић ВОЈНИ суд Првог корпуса НОВЈ, чије постојање није до сада и архивски потврђено, судио је наводно оптуженим издајницима и непријатељима народа на заседањима 26. и 30. октобра и 2, 6, 10. и 18. новембра 1944. године. Смртна пресуда им је изречена као народним непријатељима и ратним злочинцима у смислу чланова 13, 14. и 16. Уредбе Врховног штаба о војним судовима. Све пресуде брзо су извршене. Анализом листе од 105 стрељаних може се утврдити да је реч о врло хетерогеној структури личности, како у идеолошко-политичкој оријентацији, тако

Владимир Димитријевић

Срби, шта је било и шта нас чека

23. новембар 2015.

Пети је новембар 2015. Поводом седамдесетогодишњице победе над фашизмом, отварам изложбу у Народном музеју у Чачку, коју је приредио угледни србски историчар средње генерације, др Милош Тимотијевић. А о чему да говорим? Да понављам како су нацизам и фашизам били ужасно зло? Наравно, били су. Милош Тимотијевић нас, у каталогу изложбе, опомиње: “Резултати такве политике били су страшни. Пољска је имала шест милиона, а Совјетски Савез чак 27 милиона жртава у Другом светском рату (66% од свих убијених у Европи, односно 45% укупно страдалих људи у свету). Нацисти су на окупираним совјетским територијама директно убили 7,4 милиона обичних мирних грађана. На рад у Немачку насилно су као робове одвели 5,3

Совјетски тенк 20. октобра у Београду

Озна је успевала да све дозна

23. новембар 2015.

У Београду, као важном центру, одмах по ослобођењу формиран је посебан центар Озне, који је руководио оперативом за цео град. Организација је била подељена у шеснаест квартова. Међу доушницима тајне службе било је и познатих личности ПРОЦЕСОМ чишћења, највећом делом, руководило је Одељење за заштиту народа (Озна). Озна је од самог настанка, 13. маја 1944. у Дрвару, устројена методолошки по совјетском моделу као политичка полиција вођена из једног центра и организационо јединствено постављена за целу Југославију. Директно је била подређена Повереништву за народну одбрану НКОЈ-а, прве револуционарне владе, која је створена на Другом заседању АВНОЈ-а. Начелник Озне за целу Југославију био је Александар Ранковић, члан Врховног штаба НОВЈ и организациони

Стрељање на Кошутњаку октобра 1944. године

И знање немачког било је грех

22. новембар 2015.

Прва хапшења и спровођења у затвор почела су већ у ноћи 20. октобра 1944. године и то у зони одговорности Осме црногорске бригаде на Чукарици. Затвор у Радничкој улици је био пун МРЖЊА према Београду као носиоцу српске колаборације у време највећег страдања Срба у НДХ, испољена у првим месецима ослобођења, није могла бити умањена ни масовним пријемом избеглица из готово свих делова Југославије, ни страховитим последицама бомбардовања како од Немаца тако и од савезника. Тај однос према главном граду је највероватније настао због тога што су се у Србији ипак мање осећали трагови рата. Сретен Жујовић и Пеко Дапчевић су октобра 1944. живот у околини Београда сматрали идиличним“ …

Припадници Озне у акцији у Кнез Милошевој улици

Шпијуни Озне на сваком кораку

21. новембар 2015.

Официри, повратници из немачких логора, изазивали су велико подозрење нових власти, многи су били ухапшени и оптужени за шпијунажу или колаборацију у логору, а потом стрељани ЗАНИМЉИВО и аутентично сведочење о методама рада Озне по ослобођењу Београда оставио је бивши официр краљевске војске Коста Аћин. Он је објаснио како су крајем 1944. године официри краљевског ваздухопловства позвани су да се јаве на дужност у Команду ваздухопловства у Земуну. Велики број пилота се одазвао овом позиву. Међутим, они ће из Земуна бити пребачени на помоћни аеродром „Лисичји јарак“ где су најпре саслушавани, а потом стрељани у близини села Јабуке (код Панчева). На сличан начин завршио је мајор јутословенске војске Ј. Худина

У Бањалуци је вечерас приказан документарни филм "Ви идите, ја нећу"

Приказан документарац „Ви идите, ја нећу“

17. новембар 2015.

У Бањалуци је вечерас приказан документарни филм „Ви идите, ја нећу“ редитеља Хаџи-Александра Ђуровића, у којем се говори о судбини Срба на Косову и Метохији и борби Милоша Ћирковића из Бијелог Поља код Пећи за очување свог дома и његовом страдању. Ђуровић је рекао да је прича настала по књизи „Љетопис новог косовског распећа“ Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско–приморског Амфилохија, који и сам Ћирковића назива „посљедњим косовским витезом“. Говорећи о протагонисти приче, редитељ је рекао да је Ћирковић, који је са четворицом браће и сестром живио у Бијелом Пољу, након повлачења Војске Југославије и евакуације становништва 1999. године извео своју породицу у Краљево, а да се потом вратио у родну кућу

jadovno-lester-14.jpg

16.11.2013 – Објелодањена Јадовничка трагедија Србима у Лестеру

7. новембар 2015.

English У цркви Светог Великомученика Георгиjа у Лестеру УК, 16. новембра прослављена Храмовна слава, отворена изложба Моjе Јадовно и одржано предавање о госпићкоj групи логора. У цркви Светог Великомученика Георгиjа у Лестеру у Великоj Британиjи, прошле суботе, служена jе света Литургиjа, прослављена Храмовна слава Светог великомученика Георгиjа и освештане двиjе новопостављене иконе.Св. Литургиjу jе чиноначалствовао протоjереj-ставрофор у пензиjи, Милун Костић, дугогодишњи парох храма Св. Саве у Лондону. Саслуживали су му протоjереjи-ставрофори Видо Вуковић, парох Бедфордски, Никола Котур, парох Оксфордски, Радмило Стокић, парох Дарбиjско-Лестерски и jереj Горан Славнић парох Плашчански. Програм прославе настављен jе у дому четничког Покрета,  гдjе jе отворена изложба „Моjе Јадовно“. На седамнаест изложбених паноа, посjетиоцима jе презентована изложбена

Др Андреј Фајгељ

Др Андреј Фајгељ: Не пита се Унеско већ небеско

6. новембар 2015.

Косово jе и до сада било у Унеску, заjедно са Србиjом. Овде се ради о приjему такозваног Косова. Унеско ни до сада ниjе могао да заштити наше наслеђе на Косову Све очи су упрте у Унеско док Србиjа ишчекуjе гласање о Косову. Шта ако нам то само одвлачи пажњу? Косово jе и до сада било у Унеску, заjедно са Србиjом. Овде се ради о приjему такозваног Косова. Унеско ни до сада ниjе могао да заштити наше наслеђе на Косову. Његова делегациjа jе 2003. обишла рушевине из ’99, да би већ наредне године мартовски погром направио нове рушевине. Агенциjе УН су и до сада сарађивале са такозваним Косовом. Под њиховом заjедничком

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Свест о злу

У глобалној сваковрсној кризи која се, извесно, рефлектује на све државе, па

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА