У Народноj библиотеци Сребреница данас jе представљен проjекат „Изучавањем историjе до помирења“ у оквиру коjег jе отворена изложба, представљене три књиге и приказан документарни филм о Сараjевском атентату и узроцима почетка Првог свjетског рата. Оваj проjекат реализуjе Народна универзитетска библиотека Републике Српске у сарадњи са Агенциjом за едукациjу и развоj. „Проjекат траjе 18 мjесеци, а финансира га ЕУ у оквиру програма `Сараjево 2014` коjим се обиљежава сто година од почетка Првог свjетског рата с циљем да се широм свиjета пошаље порука помирења и солидарности“, рекла jе менаџер проjекта и директор Народне универзитетске библиотеке из Бањалуке Љиљана Петровић Зечић. Она jе поjаснила да се проjекат састоjи од три диjела, а то

Долазак добровољаца у штаб Одбране Београда дочекан jе са изненађењем jер jе команда била обавештена да jе цео одред изгинуо на Дунавском кеjу Сремски добровољачки одред после поноћи 7. октобра 1915. године прихватио jе борбу са неприjатељским трупама. У нападу на Дунавском кеjу „на нож”, од куле Небоjша до кафане „Шаран”, тешко jе рањен командант одреда Игњат Кирхнер, а jединица jе доживела тешке губитке од митраљеске и топовске ватре. Само од експлозиjе тешке гранате у Банатскоj улици бр. 40 погинуло jе 40 добровољаца. Током 7. октобра Сремски добровољачки одред тукао се против аустриjских и немачких трупа на београдским улицама и имао jе, од 360 људи, 223 избачених из строjа. А

  Фламанце и словенске поданике Аустроугарске повезивао jе осећаj стида због социjалне и културне изопштености. Експлозивни потенциjал види се и код младих фрустрираних имиграната у Белгиjи, коjи немаjу много изгледа на запослење нити бољитак. Такве околности и ствараjу Принципе. Када се деси неко убиство из расистичких побуда, као што je то био случаj са убиством jедног Мароканца у антверпенском предграђу Борхерхаут (2002), онда се увек нађе неко као што je Абу Џаџа, оснивач Арапско – европске лиге, коjи користи ситуациjу да подстиче на масовне демонстрациjе. A онда, пак, следи противосвета, као што je убиство коjе je Белгиjанац . Ханс ван Темсе извршио2006. над недужном бебиситерком црне пути. Haши немачки суседи,

Преовлађуjе стереотип: Србиjа jеднако рат. Од генерациjе испитаника само зависи на коjи рат мисле Изгледа да jе холандски новинар Стан ван Хауке гледао на историjу кроз неке друкчиjе наочаре од мене. Или jе jедноставно био селективан у свом згражавању? Можда jе сматрао да починиоци имаjу мање права на славу од подстрекача и налогодаваца? Од њихових имена врви у свим градовима света. Ко се данас jош узбуђуjе што су улице и тргови названи по Робеспjеру, Бениту Хуарезу, Ататурку или Стаљину. Можда они нису никога убили лично, али jе богами свашта рађено у њихово име, макар и начас занемарили питање да ли су њихови циљеви оправдавали средства. Или да узмемо нама присниjе

Од Гаврила, коjи jе у „Златноj моруни” сазнао вест да Франц Фердинанд управо на Видовдан спрема посету Сараjеву, нема ни трага ни гласа. Јелица Новаковић jе редовни професор и оснивач српске недерландистике у Београду. Као публициста и писац добила jе 2001. награду филаманског огранка ПЕН-а, као преводилац Хуга Клауса, Вилема Елсхота, Јана Волкерса и мнотх других. Примила jе 2014. преводилачку награду Низоземске литерарне фондациjе. Године 1999. у Амстердаму jе обjављен њен дневник бомбардовања под називом „Благо оном ко рано полуди“, а 2006. jе заjедно са Свеном Петерсом написала своjеврсни водич кроз Београд „Кафански трибунал“. Свен Петерс jе професор низоземског као страног jезика у Антверпену, члан jе фламанског ПЕН-а, одговоран за