arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Генерал Борислав Ђукић

Хапшење Борислава Ђукића: О генералу нема ко да пише?

20. јул 2015.

Поред издаjничке црногорске срамоте, прво што упада у очи jе да нико од високих државних функционера Српске и Србиjе не реагуjе! Генерал Борислав Ђукић Јуче jе понегдjе обjављена виjест да jе на аеродрому Тиват у Црноj Гори ухапшен шездесетседмогодишњи српски генерал у пензиjи Борислав Ђукић. Терећен jе по потjерници модерне и еуропске Неовисне Републике Хрватске за наводни ратни злочин над цивилима током рата у Хрватскоj и рушење бране на Перучи. Вjероватно ни ово не би дознали да први ниjе реаговао Документационо-информациони центар „Веритас“. Ђукић jе држављанин Србиjе, а да jе издаjа некада поносне и за турског земана jедине непокорене српске државе Црне Горе, помно припремана у сарадњи са обавjештаним и

Borislav_Djukic.jpg

Ухапшен српски генерал у пензији Борислав Ђукић

19. јул 2015.

На аеродрому Тиват у Црноj Гори ухапшен jе српски генерал у пензиjи Борислав Ђукић (67) по хрватскоj потjерници за наводни ратни злочин над цивилима током рата у Хрватскоj и рушење бране на Перучи, саопштио jе Документационо-информациони центар „Веритас“. Борислав Ђукић      (Фото: sense-agency.com) Ђукић, коjи jе држављанин Србиjе, ухапшен jе синоћ приликом повратка за Београд, а на истоj хрватскоj оптужници са њим налази се и генерал Ратко Младић, тадашњи командант 9. Книнског корпуса ЈНА. Ђукић jе био замjеник команданта Главног штаба Српске Воjске Краjине, као и свjедок одбране у процесу против бившег предсjедника СР Југославиjе и Србиjе Слободана Милошевића и Републике Српске Краjине Милана Мартића. Према документациjи „Веритаса“, Ђукић jе као

Naucni_skup_Srebrenica.jpg

Сребреничка истина коју је Србија жељно чекала (Приказ научног скупа „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“)

6. јул 2015.

Премала jе била свечана сала хотела „Лаjф дизаjн“ да би примила све коjи су желели да присуствуjу научноj конференциjи о Сребреници, одржаноj у Београду 4. jула, у организациjи Фонда стратешке културе и Музеjа жртава геноцида. Под називом „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“, скуп jе пружио прилику стручним излагачима да на ово узаврело питање говоре из углова гледања коjи, нажалост, често изостаjу у jавним расправама о сребреничким догађањима од пре 20 година, а београдска публика узвратила jе великом пажњом и искреним занимањем. Довољно jе рећи да су поjедини гледаоци испратили цео догађаj, коjи jе траjао више од пет сати, тако што су стаjали, зато што буквално више ниjе било слободних седишта

Mihailo_Saskijevic.jpg

Јасеновац је код Хрвата стање духа

5. јул 2015.

Михаило Шашкиjевић (86), политички емигрант, професор Универзитета у Чикагу, о свом бурном животном путу: Кроациjа се од Туђмана до данас налази у константном стању Јасеновца   Михаило Шашкиjевић МИХАИЛО Шашкиjевић, у деветоj децениjи живота, и даље себе сматра jугословенским политичким емигрантом. Живи у САД. Рођен jе 1929. у Дубровнику, а у Чикаго jе стигао 1959. препливавши део Тршћанског залива. Током Другог рата Немци су га хапсили jедном, а од 1944. Тито седам пута. Његов отац jе, како са поносом истиче, Владимир Шашкиjевић, капетан боjног брода Краљевске морнарице, заповедник разарача “Дубровник”, коjи jе на последњи пут, у Марсељ, одвео краља Александра Карађорђевића. Током Другог рата, као петнаестогодишњак, 1944, добровољно се прикључио

Sutra_parastos_u_Krnjicima.jpg

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 24-ОРО УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ КРЊИЋА

4. јул 2015.

Сутра парастос у Крњићима У цркви Светог пророка Илиjе у сребреничком селу Крњићи сутра ће бити служен парастос за 24-оро мjештана тог села коjе су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. jула 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова и биће прислужене свиjеће за покоj душа 24-оро невино убиjених Срба, већином цивила. Биће положено и цвиjеће на споменик коjи су мjештани, уз помоћ Борачке организациjе и Владе Републике Српске, подигли настрадалим сродницима и комшиjама у порти цркве Светог пророка Илиjе у селу Крњићи. Предсjедник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић рекао jе Срни да ће учесници сутрашњег скупа поново подсjетити jавност, те Тужилаштво и Суд БиХ

Nestali_Srbi.jpg

ИДЕНТИФИКОВАНО 19 СРБА УБИЈЕНИХ ТОКОМ РАТА

30. јун 2015.

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу данас су идентификовани посмртни остаци 19 Срба убиjених током оружаних сукоба у Хрватскоj од 1991-1995. године. Посмртни остаци убиjених Срба ексхумирани су у Слуњу, Задру, Шибенику, Двору, Грачацу, Житнику, Медарима, Вуковару и на другим локациjама, а идентификовани су методом анализе ДНК, саопштено jе из Комисиjе за нестала лица Владе Србиjе. Данас су идентификовани посмртни остаци Саве Владетића, рођеног 1938. године из Трнова, општина Нова Градишка, Бошка Сибинчића, рођеног 1930. године из Боровца код Окучана, Милоша Томића, рођеног 1957. године из Понорца, код Слуња, Данице Михаjловић, рођене 1909. године из Крњачког Грабовца, код Карловца, саопштено jе из Документационо-информативног центра „Веритас“.

Milivoje_Ivanisevic.jpg

МОЛБА ЗА ОПРОШТАЈ УПУЋЕНА СРПСКИМ ЖРТВАМА

25. јун 2015.

Миливоjе Иванишевић Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоjе Иванишевић упутио jе „Молбу за опроштаj“ српским жртвама у Сребреници зато што ће предсjедник Владе Србиjе, „можда, бити принуђен да дође у Поточаре и ода почаст њиховим убицама“. Иванишевић у саопштењу наводи да jе тешку обавезу да затражи опроштаj од српских жртава добио од „чланова Српске академиjе наука и уметности и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, свештеника СПЦ, бивших министара и генерала Србиjе и Републике Српске те више београдских породица“. „Ово jе наjвише што ми коjи тражимо опроштаj сада можемо да учинимо и у чему нас нико не може спречити“, истиче Иванишевић, уз напомену да jе

Na_Kosovu_oplakuju_Sultana.jpg

На Косову оплакују Султана Мурата

16. јун 2015.

Османски султан Мурат I, погинуо jе 15. jуна 1389. у Косовскоj бици и тим поводом данас jе организована церемониjа сjећања на њега у склопу коплекса Муратово турбе у селу Мазгит, краj Приштине. Церемониjу су организовали удружење Турбе султана Мурата , Организациjа за сарадњу и координациjу Турске и општина Бурса из Турске. Међу присутнима су били званичници Косова, амбасадор Турске на Косову, Songul Ozan, директор ТИКА-е на Косову Eyup Umutlu, косовски муфтиjа Naim Tërnava, представници турског контигента у оквиру КФОР-а, градоначелник Бурсе, Recep Altepe, као и други гости из Турске и Македониjе. На отварању церемониjе предсjедник удружења Турбе султана Мурата, Muhammed Ali Yıldırım рекао jе да jе ово свето мjесто доказ

Kosovo_i_Metohija.jpg

НЕЗАВИСНИ САМО ОНОЛИКО КОЛИКО ТО СРБИ ПРИХВАТЕ

11. јун 2015.

Циљ злочиначког засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, а сада Еулекса и броjних западних ментора, био jе и остаjе – „независна држава Косово“ са што мање Срба. Косово и Метохиjа Пише: Неђељко ЗЕЈАК Косово и Метохиjа, шеснаест година након засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, и даље су у положаjу штићеника у „васпитно-поправноj установи“ и независни су само онолико колико то прихвате Срби и Србиjа. Успjели су да за децениjу и по владавине безакоња и криминала донекле створе контуре „независне државе Косово“ коjа, упркос тврдњама о достигнутом степену демократиjе, jош задржава положаj штићеника у васпитно-поправноj установи. Ако jе судити по захтjевима западних дипломата, притиснутих посљедицама претварања „поправно-васпитне установе“ у упориште исламских фундаменталиста,

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

10. јун 2015.

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

СУТРА ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

9. јун 2015.

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ 10. ЈУНА

4. јун 2015.

У Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево, чланови породица српских жртава положиће у сриjеду, 10. jуна цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа, jош нису БиХ одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе у 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале

Tribina_o_zlocinima_Crne_Legije_u_Podrinju.jpg

ЂУРИЋ: ФРАНЦЕТИЋЕВИ ЗЛОЧИНИ ЈОШ НИСУ ИСТРАЖЕНИ

2. јун 2015.

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао jе да злочини коjе jе починила усташка легиjа Јуре Францетића jош нису истражени. Ђурић jе на синоћноj трибини под називом „Да се не заборави Сребреница, jуни 1943“ рекао да постоjи много докумената коjи су доступни и, што jе за науку интересантниjе, постоjи jош и недоступних докумената коjи ће, када буду доступни и када се сви стручно обраде, дати одговор на питање у чему су кориjени зла коjе су починиле Францетићеве пуковниjе. Он jе истакао да су непрецизни подаци о жртвама коjи се помињу у елаборатима коjе jе БиХ сачинила 1947. године о Францетићевим злочинима, као и подаци коjе jе

Veslaci_krenuli_na_ekspediciju_dugu_1500_kilometara.jpg

ВЕСЛАЧКА ЕКСПЕДИЦИЈА У ЧАСТ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРЕЛАСКА АЛБАНИЈЕ

29. мај 2015.

У част стогодишњице преласка Албаниjе, из Београда jе испраћена веслачка експедициjа, у оквиру коjе ће веслачи веслати 1.500 километара око Балканског полуострва, од града Кавале до Крфа, гдjе ће Српскоj кући предати захвалницу „У знак предака за будућа поколења“. Веслаче jе испред Веслачког клуба „Црвена Звезда“ на Ади Циганлиjи на ову веслачку експедициjу испратио принц Александар Други Карађорђевић, коjи jе покровитељ овог веслачког клуба. Веслачи коjи су се одважили на оваj подухват у част стогодишњице преласка Албаниjе су Предраг Трипковић, Негован Спасић, Јован Мемедовић, Милош Аjздековић и Драган Челебић, саопштено jе из канцелариjе Карађорђевића. „Поносан сам што ће чланови клуба коjи jе под моjим покровитељством учествовати у овом спектакуларном спортском

Jasenovac_16.jpg

Сећање на јасеновачке жртве

26. мај 2015.

У згради ABF u Stokholmu (Sveavägen 41), 29. маjа, биће одржано вече сећања на жртве страдале у Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj. Логор у Јасеновцу jе jедини у Европи коjи нису надзирали Немци већ Независна Држава Хрватска (НДХ) и усташки режим пуне 4 године. Спомен подручjе Јасеновац Према подацима Интернационалне Комисиjе за откривање истине о Јасеновцу, у коjоj нема представника ни са хрватске, ни са српске териториjе, у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора страдало jе преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, од коjих jе било преко 110 000 деце до 14 година старости. Пробоj логора априла 1945. започело око 1000 (неки извори наводе 970),

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА