Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

„Trebalo je da uzmem nekoliko slobodnih dana pod izgovorom da idem na gađanje, ali bih umesto toga otišao s jednim prijateljem, pitomcem u tenkovski depo u Beogradu, i uzeo bih šest tenkova sa kojima bismo otišli na jug u Skoplje“

Od ubistva kralja Aleksandra u Marselju (9. oktobar 1934), namesnici su vladali u ime kralja. Puč je, 27. marta 1941. godine, izvršen „u ime kralja“. Istina, kraljevu proklamaciju preko radija, nije izgovorio maloletni kralj Petar Drugi (toga dana proglašen za punoletnog), već, imitirajući kraljev glas, poručnik Jakov Jovović (otac pesnika Ranka Jovovića).

Srećom, za istoriju i pozorište, posle rata je bivši kralj, u 32. godini, objavio memoare pod naslovom „Život jednog kralja“. To se desilo 1955. godine, koja je zaslugom krunskog svedoka ubeležena u srpskoj istoriji kao godina u kojoj se pojavio opis iz prve ruke tragičnih događaja od 27. marta 1941. godine.

Petar Drugi priča da je glavni razlog što je on izgubio kraljevinu taj što generali nisu prihvatili njegov ratni plan. Evo, ukratko, njegove strategije:

„Glasine su bile uznemirujuće, a najgora od svih je bila da će Jugoslavija neminovno potpisati trojni pakt. Počeo sam da skraćujem popodnevne časove, prvo pod jednim, pa drugim izvinjenjem i uspeo sam da okupim malu grupu starih prijatelja sa vojne akademije, univerziteta i visoke škole sa kojima sam pod raznim izgovorima odlazio na duge vožnje izvan grada. Kad bismo jednom bili van grada, planirali smo šta bismo uradili u slučaju da naša vlada potpiše pakt.

Razmatrali smo mnoge planove i najzad smo jedan prihvatili“, piše kralj.

„Trebalo je da uzmem nekoliko slobodnih dana pod izgovorom da idem na gađanje, ali bih umesto toga otišao zajedno s jednim prijateljem, pitomcem u tenkovski depo u Beogradu, koji se nalazio pod komandom majora, mog dobrog prijatelja koji je delio naša osećanja. Tada bi on rekao da ide u noćnu patrolu i uzeo bi šest tenkova sa kojima bismo otišli na jug u Skoplje udaljeno oko 500 kilometara, skoro, otprilike, dva dana puta. Dotle je trebalo da izbegavam sve sumnje da sam saučesnik u ovome“, napisao je Petar.

„Jedan od mojih prijatelja pitomaca VA imao je strica koji je živeo u Bitolju i starijeg brata koji je, srećom po nas, bio u to vreme komandant jednog pešadijskog bataljona u istom okrugu. Takođe sam se poverio jednom od mojih vojnih nastavnika koji je do pre kratkog vremena bio komandant brigade blizu Debra. Bio je izuzetno popularan i kod oficira i kod vojnika njegovog garnizona. Ostali članovi grupe trebalo je da stupe u kontakt sa što više poverljivih ljudi koji su mogli da dođu dole, što bliže granici.

Nadali smo se da nikakva uzbuna neće biti data pre isteka dvadeset četiri časa po našem bekstvu sa tenkovima iz Beograda. Trebalo je da odem u štab garnizona u Skoplju, koji je, kako sam već znao, bio na našoj strani, da stupim u kontakt sa generalom komandantom za taj okrug i ubedim ga da izda naređenja svim svojim trupama da krenu ka granici. Nameravali smo da zamolimo grčku vladu da primi ovu izbegličku vojsku, od oko 100.000 ljudi, u zemlju i da zatraži od naše vlade da se odrekne potpisivanja pakta. U slučaju odbijanja trebalo je da udružimo snage sa našim tradicionalnim prijateljima Grcima protiv zajedničkih neprijatelja.“

„Moje lično iskustvo sa prevratom počelo je u šest časova ujutru, 27. marta, kada je moj sobar Radenko ušao u moju sobu, snažno me prodrmao i probudio me… Brzo sam obukao kućni kaput i otišao u dnevnu sobu gde me je čekao general Kosić divljeg i razbarušenog izgleda“ (General Kosić je bio kraljev guverner i načelnik Glavnog Generalštaba!).

Petar je zajedno sa generalom „divljeg i razbarušenog izgleda“, izvršio smotru garde. Vratio se u dvor, kako kaže, oko devet časova.

„Uključio sam radio na Radenkov nagovor. Na moje veliko iznenađenje čuo sam glas koji je bio sličan mom…“

Zatim, kralj priča kako je on svojim pametnim naredbama koje je izdao „divljem i razbarušenom Kosiću“, sprečio veliko krvoproliće. Zatim, Petar priča, kako je njegov stric, knez Pavle, doveden u Beli dvor oko sedam časova uveče. Sa njim je došao Simović, koji je kralju doneo da potpiše proklamaciju koju je on tobože pročitao toga jutra preko radija i ukaz o imenovanju Simovića za šefa vlade. Kralj sve potpisuje i usput se raspituje o događajima u gradu. Šta je Petar radio od 9.00 ujutro do 7.00 uveče? Prema pouzdanom svedočanstvu, on i jedan njegov vršnjak su se vozikali automobilčićima po dvorskom parku!

„Posle ovog kratkog razgovora (sa Simovićem, prim. a. f.), premijer je otišao i ja sam pomogao stricu Pavlu, strini i rođacima Aleksandru i Nikiju da spakuju svoje stvari što je brže moguće. Kratko sam razgovarao sa stricem, koji mi je ukratko objasnio svoju politiku poslednjeg dana i rekao mi da se dokumenta koja će mi biti potrebna nalaze u njegovoj radnoj sobi u Belom dvoru. U ponoć sam ih ispratio do vrata, a zatim do kola. Bilo je tragično reći zbogom čoveku koji je bio moj najbliži prijatelj i zaštitnik. Iako srećan što sad možemo da nastavimo sa našom novom politikom nezavisnosti, veoma mi je bilo žao videći ga kako ide i, dok sam ga posmatrao kako odlazi, osećao sam veoma snažno svoju novu odgovornost i moju nepripremljenost za nju.“

Posle ovoga, kralj je otišao da spava i sutradan, Radenko ga je opet probudio i dao mu da obuče generalsku uniformu.

„Sada sam bio vrhovni komandant jugoslovenskih oružanih snaga“, kaže Petar.

Sišao je u glavnu sobu za prijem i pred patrijarhom Gavrilom i Simovićem i svim članovima svoje vlade, položio zakletvu.

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)