Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Zbirka kneza Pavla sa Kolumbija univerziteta krije i pisma koja je britanski kralj Džordž VI slao svom ličnom prijatelju knezu Pavlu

Po sopstvenoj želji, 1913. godine, knez Pavle je započeo klasične studije na Oksfordu, koje je morao da prekine kada je Austrougarska objavila rat Srbiji, krajem jula 1914. Vratio se 1918. u Oksford kako bi okončao svoje studiranje. Magistrira istoriju umetnosti. Kasnije, knezu Pavlu će biti dodeljena diploma počasnog doktora Univerziteta u Oksfordu. Još kao student, postao je dobar prijatelj potonjeg kralja Džordža VI, bio miljenik kralja Džordža V i vojvotkinje od Jorka, potom kraljice Elizabete. Uvek kada bi boravio u Engleskoj, knez Pavle je stanovao u Bakingemskoj palati.

Najviše britansko odlikovanje viteškog reda, orden podvezice (osnovano 1348. godine), iz ruku kralja Džordža VI, knez Pavle je primio 19. jula 1939. Iste večeri, kralj i kraljica su u čast srpskog kneza priredili prijem za 900 zvanica u Bakingemskoj palati. Knez je tog dana ručao u Dauning stritu sa predsednikom vlade. Pred ličnostima koje su predstavljale sam državni vrh (vikont Ransiman, vikont Halifaks, lord Četfild, ser Tomas Ajskip, ser Kingsli Vud, general vikont Gort, admiral ser Dadli Paund…) knez je opisao svoju posetu Hitleru i jasno preneo šta Hitler misli o Britancima. Čemberlenu je rekao da je siguran da su rusko-nemački razgovori u toku, ali Čemberlen se na to nije ni osvrnuo.

Knez Pavle je voleo Englesku, najviše cenio engleski način života, imao najbolje prijatelje u Engleskoj (na primer, svog pašenoga vojvodu od Kenta – muža Olgine sestre Marine), a kakva je osećanja gajio prema Engleskoj najbolje ilustruju izveštaji britanskog ambasadora Kembela. Na primer, u junu 1940, ambasador izveštava svoje ministarstvo da je knez Pavle „svim srcem za pobedu Britanije u ratu sa silama Osovine“, ali da smatra da bi ulazak Jugoslavije u rat protiv sila bio ravan „samoubistvu“. Ambasador je preneo i kneževu ocenu da „Jugoslavija ne bi mogla da pruži otpor duže od 14 dana i da bi u ratu protiv Nemačke i Italije izgubila dva miliona ljudi“.

Engleski dvor, engleska aristokratija, njihov način mišljenja i opštenja, bili su za kneza Pavla uzor. Osim toga, pokroviteljstvo britanske krune je onda, a i danas, bio dokaz političke korektnosti i prestiža. Nije, dakle, čudno što je knez Pavle zabranio jugoslovenskoj obaveštajnoj službi nadzor nad Britancima koji se nalaze na dužnosti u Kraljevini. Nije čudno, ali se pokazalo kao velika neopreznost.

U svom telegramu britanskom poslaniku od 24. marta, Entoni Idn je stavio tačku na regentstvo, rekavši da se od kneza Pavla koji „pokazuje beznadežni smisao nerealnosti“ više nema šta očekivati i da se poslanik ovlašćuje da preduzme sve mere u cilju promene jugoslovenske vlade, čak i državnim udarom!

Štaviše, Idn je 27. marta izdao direktivu koja se odnosila na tretman koji zaslužuje „ova bedna i izdajnička kreatura“ (knez Pavle), a to je „strogost“. I još dodao: „Javno mišljenje neće nikad verovati u bilo kakvu drugu verziju sem ove“.

I započela je kampanja, satanizacija kneza Pavla. Nešto kasnije, Idn je zapovedio svojim diplomatama u Grčkoj: „Što se brže Pejsi internira i skloni s puta – tim bolje!“

Knez nikako nije mogao da shvati da ga je odbacila Engleska, zemlja koju je usvojio kao svoju rođenu. Tek 18. avgusta 1941. iz Kenije, uputio je odgovor na pismo svog pašenoga vojvode od Kenta. Iz Zbirke na Kolumbija univerzitetu, ovo pismo vredi da bude navedeno:

„Tvoje pismo od 1. jula prvi je zrak sunca od marta. Reči ne mogu iskazati šta smo oboje osećali ili koliko smo zahvalni za tvoje nepokolebljivo prijateljstvo i razumevanje.

Neću čak ni pokušati da opišem kroz šta smo sve prošli ovih poslednjih meseci, niti naše duševne patnje što nas nisu razumeli i što su nas preko noći proglasili neprijateljima! Ti, koji me poznaješ, shvatićeš šta za mene znači to što me smatraju neprijateljem Engleske. Čitav moj život i čitava moja politička aktivnost su tu da posvedoče da to nije tačno. Ali, čuti od tebe da ljudi počinju da saznavaju istinu – pravi je melem za moju ranjenu dušu. Još jednom ti od srca hvala.

Oprostićeš za moju iskrenost, ako ti kažem da prema nama postupaju strogo – bez sumnje na zahtev i podsticaj Simovića; naročito mi je teško zbog žene i troje dece; ali, dozvoli da dodam da nikada ništa neće umanjiti našu ljubav za tvoju dragu zemlju, niti promeniti naša osećanja. Mi živimo samo za onaj dan kada ćemo moći da ugledamo bele klifove engleske obale i sve vas. Znam da je taj trenutak jako daleko i da je ludost uopšte i govoriti sada tako nešto. Da bi se shvatilo šta se dogodilo, moraju se znati unutrašnji motivi, takozvane, beogradske revolucije. Ovo je sad samo za tvoje uši. Jedan od glavnih elemenata u svemu bila je želja malog broja (zaista malog) ambicioznih ljudi u vojsci da ovladaju Petrom i preko njega preuzmu vlast nad zemljom. Po svaku cenu je mene zato trebalo odvojiti od deteta, kako ono ne bi palo ‘pod moj uticaj’. Ovo je zaista apsurdno, slažem se, ali je mali broj ljudi (siguran sam da tri četvrtine jugoslovenske vlade ne zna ništa o ovome niti kako s nama postupaju) uopšte bio svestan koliko sam ja mrzeo posao (ti si to znao) i da je poslednja stvar koju sam želeo – da se, opet ikada, bakćem s jugoslovenskom politikom! Jedva sam čekao da Petar postane punoletan i da se oslobodim tog psećeg života, a bio sam i na kraju fizičke snage kad su počeli da se odvijaju martovski događaji. Za svoju zemlju učinio sam što sam najbolje mogao tokom tih sedam najsudbonosnijih i najtežih godina svetske istorije. I čitavo to vreme išao sam rame uz rame s tvojom zemljom – sve do poslednjeg minuta, a tada nisam mogao da radim drugačije zbog unutrašnjih komplikacija, dok sam svoje napore usmeravao protiv cepanja moje zemlje pošto su Hrvati i Slovenci insistirali da se pakt potpiše, a s tim su se složili i prvi ministar i šef generalštaba. Kratak i katastrofalan ratni pohod do koga je došlo, dokazao je da je zemlja bila nesposobna da pruži otpor i da njen veliki deo nije želeo da se bori.

Dirnut sam tvojim rečima o Petru. Bio je kao naše dete – blagosloven bio“.

PREPISKA S KRALjEM

Kako su Englezi doživljavali kneza Pavla najbolje se vidi iz triju pisama kralja Džordža Šestog, upućenih u tri različita perioda.

U ličnoj zbirci kneza Pavla nalazi se pismo engleskog kralja, od 3. jula 1940, u kojem ga oslovljava, hvali za politiku koju sprovodi u svojoj zemlji.

„Iako je srećom tvoja zemlja i dalje u miru, ulazak Italije u rat mora da pojača tvoje probleme kao čuvara bezbednosti tvoje zemlje. Italijanski napad je sad direktno protiv moje Imperije, ali njihova ratobornost već izaziva trenutne odluke za Jugoslaviju i, ubeđen sam, tebe lično.

Ovde u Engleskoj, svi se divimo veštini i predviđanjima koja si pokazao u vođenju svoje zemlje i ubeđeni smo da ćeš snažno sačuvati tu politiku neutralnosti koju si izabrao.“

Sledeće godine, u času kada je isticao nemački rok – ponoć 23. mart – engleski kralj ponovo se obraća Pavlu:

„Jugoslavija mnogo duguje tvojoj inspiraciji i postojanom liderstvu, naše zemlje dele mnoge zajedničke ideale i mi smo tako bliski lični prijatelji već toliko dugo, da se osećam sigurnim da možemo da računamo na tebe da doneseš pravu odluku. Potpuno sam ubeđen da kako interesi tvoje zemlje tako i tvog starateljstva zahtevaju da se nikakav sporazum uopšte ne potpiše s Nemcima u čiju reč nikada, a najmanje sada, ne treba verovati. Računamo na tebe“.

Kralj Džordž Šesti, Pavlu se obratio još samo jednom, 19. decembra 1942, kao britanskom zatočeniku u Keniji.

„Dragi moj Pavle,

Samo nekoliko redova da ti kažem kako smo ti zahvalni što si pustio Olgu da dođe ovamo i bude s Marinom (njena sestra i supruga vojvode od Kenta) u njenoj velikoj žalosti (vojvoda je poginuo u hidroavionu). Nažalost, znam kako ti strašno nedostaje. Verujem da će uskoro opet biti s tobom. Ako želiš, molim te pošalji mi objašnjenje šta se sve desilo s tobom, za moju privatnu informaciju. Vole te Elizabeta i tvoj Berti“.

Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)