arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
veritas.jpg

VERITAS: Поводом 33. годишњице страдања Срба у Мирловић Пољу

5. септембар 2026.

Шестог септембра 1993. године, у раним јутарњим часовима (око 6.30), у село Мирловић Поље код Дрниша упала је диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске (ХВ). Подручје се у том тренутку налазило под заштитом УН-а и контролом власти Републике Српске Крајине (РСК). У овом свирепом нападу измасакрирано је седам српских цивила. Село је пре рата било мешовитог хрватско-српског састава. Због близине линије фронта, већина становништва је раније избегла, па се у селу затекао углавном старији српски живаљ. Мештани су одлучили остати како би чували куће и стоку. На тај корак су се одважили охрабрени присуством УНПРОФОР-а, који је годину и по дана раније преузео улогу заштитних снага у сектору „Југ“. Међутим,

Ускочка шума - ексхумација

Предмет: Извештај о ексхумацији жртава усташког логора у Старој Градишци

5. септембар 2026.

Извештај Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини – Повереништво за округ Сремски у Земуну од 23. априла 1946.  Државној комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Београду, о резултатима ексхумације жртава усташког логора у Старој Градишки[1] ЗЕМАЉСКА КОМИСИЈА ЗА утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини ПОВЕРЕНИШТВО ЗА ОКРУГ СРЕМСКИ У ЗЕМУНУ Број 397 Предмет: Извештај о ексхумацији жртава усташког логора у Старој Градишки[2] ДРЖАВНОЈ КОМИСИЈИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА БЕОГРАД Сматрајући за важно да се и пре почетка рада упознам са појединостима и свим предрадњама ове ексхумације одмах сам отпутовао, и 14. IV 1946. год. у 9 сати

Јадовничка прича о Милици и Кати

5. септембар 2026.

Пајо је направио дрвени сандук, свезао га на мотор и сам довезао мајчине кости на родни Кордун. На Црквишту, православном гробљу становника Војнића и околине, стоји спомен обиљежје породице Петровић из села Кнежевић Коса. Међу њима је и споменик Петровић Милици (1920-1941) и њеној мајци Петровић Кати (1896-1941). Ипак, Миличине кости не мирују на овом гробљу. Катине су кости пренешене овамо 1968. године из Лике. Ово је прича о њима… Прабаба по ћаћиној страни ми је из куће Петровића из села Кнежавић Коса. Павао Петровић “Пајо” је најстарији изданак те фамилије. Предсједник је, како то данас кажу антифашистичке и борачке организације (САБАХ) у Војнићу. Један од посљедњих бораца “онога” рата, у

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (1) ЛОГОРИ – ТРАГИЧНЕ АВЕТИ ПРОШЛОСТИ

4. септембар 2026.

Kроз логоре прошлог рата прошло је око 26 милиона мушкараца, жена и дјеце, а од тога их је убијено око 10 милиона Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташком концентрационом логору Слана и мањем логору (за жене и дјецу) у Метајни на отоку Пагу које су усташе основали половином липња и расформирали крајем коловоза 1941. године. У фељтону су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Kарлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања

Очевидац Видас Радомир о страдалницима логора на Пагу

3. септембар 2026.

Видас Радомир из Новаље на Пагу, дао је слиједећу изјаву као свједок, у Команди мјеста Паг, 1945. год. ENGLISH »У седмом мјесецу 1941. године ишао сам кући на одсуство као домобран. Из Оточца сам прешао пеко Госпића за Паг. До Карлобага сам хтио да идем са поштанским аутобусом. Пошто тога дана аутобус није ишао морао сам потражити друго превозно средство. Тражећи дознао сам да иде усташки камион са заточеницима, који су за логор на Пагу. Неколико дана раније сам дознао да се је на Пагу основао логор, али ни из далека нисам помишљао на грозоте, које су се већ одигравале у том крвавом логору. Опазивши камион пожурио сам к њему,

Од „За дом спремни“ до „Убиј Србина“: Деценије анти-српске мржње које Хрватска није искоренила

3. септембар 2026.

Док се Србији ових дана поново држе лекције о прошлости, рату и начину на који српски народ треба да памти своје мртве, у Хрватској и даље опстају појаве које су директно усмерене против Срба — од усташке симболике и парола до притисака на српску мањину. Најопасније је што се део тог наслеђа све више преноси на генерације које ратове деведесетих нису ни запамтиле. Није потребно тврдити да сваки Хрват мрзи Србе. То није ни тема овог текста. Тема је оно што је годинама видљиво у хрватском јавном простору и што су, у великој мери, забележиле и саме хрватске институције. Тема су усташки симболи. Тема је поздрав „За дом спремни“. Тема су

Покољ у Гређанима и Човцу

3. септембар 2026.

Да би прикрила злочин над Србима у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене чланове 1991. године признала статус цивилне жртве рата, уз образложење да су их убили – “четници“, а не хрватске паравојне групе и војници?! У селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, 5. септембра 1991. године припадници хрватских паравојних формација “Тигрови“ извршили су стравичан злочин над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи још воде као нестали. Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења бивше ЈНА на почетне положаје на канал Струг. У ноћи 5. на 6. септембар око 22.00 часа паравојна група “Тигрови” из

Директор сарајевског ЕНЕРГОИНВЕСТА свједок Слане

2. септембар 2026.

Да су прогнаници на Слану стизали и из Сарајева свједочи један од угледних привредника, који годинама ни својој најближој околини није помињао да је прошао паклене дане овог логора. Данас је и он већ покојни, Емерик Блум. Своју кратку изјаву о путу за Слану дао је на замолбу Орена Ружића, бившег партизана из Пага који се бавио хисторијатом Слане. Emerik Blum Емерик Блум: – »Ухапшен сам у Сарајеву 23. липња 1941. године – као комуниста. Један мјесец су нас држали у затвору у Сарајеву. Након тога су нас постројили у колоне и отпремили на жељезничку станицу гд‌је су нас утоварили на теретни воз. – Послије три дана стигли смо у

Бојан Вегара: Српско Сарајево је тог љета `95 побједило читав свијет!

1. септембар 2026.

Прву побједу над НАТО-пактом и њиховим авлијанерима забиљежили смо ми Срби из Српског Сарајева љета Господњег 1995 године. Прво су напали муслимани са четри своја корпуса и подржани од стране НАТО ариљерије са Игмана.Имали су на располагању само на вањском прстену око 60 000 војника и унутрашњем прстену више од 70 000. Имали су 43 топа, 406 минобацача и 19 тенкова.Војска Републике Српске имала је 17 500 војника на првој линији фронта, 41 топ, 132 минобацача и 24 тенка.А Сарајево је било кључ рата. Први дан су нам пресјекли пут између Семизовца и Средњег и затворили нас у тотални обруч. А онда смо их потукли, да ће то да памте

Генерал Младић: Живот, рат и наслеђе

1. септембар 2026.

Кад је једном ушао у гусларску песму, постао је легенда, која, ма о каквим забранама да се ради, више никада из песме неће изићи. Легенди ће народ опростити грехе, и хотимичне и нехотимичне. И култ Ратка Младића биваће међу Србима с временом све већи. Немања Девић Кад је једном ушао у гусларску песму, постао је легенда, која, ма о каквим забранама да се ради, више никада из песме неће изићи. Легенди ће народ опростити грехе, и хотимичне и нехотимичне. И култ Ратка Младића биваће међу Србима с временом све већи Када је Ратко Младић дошао на овај свет, водио се светски рат, који му је сам одредио име. Сам је

ТО ЈЕ НАМА ЛИКА

31. август 2026.

Ето, дошла сам ти Лико, дошла на моју дедовину, на моја два рода, два презимена, две крсне славе – Светог Николу и Светог Ђурђа, два имања, два кућишта и два прага у корову. И нико ми се није обрадовао… Нико ме није ни познао… Пише: Гордана Достанић „Дошла сам ти, Лико! Да ли сам домаћин или гост?…“ – говори Оливера своју причу над пријебојском јамом Голубњачом. Мени је после дуго одзвањао у ушима само тај почетак њене приче о Лици: „Дошла сам ти, Лико…! Дошла сам ти, Лико…!“ Онда сам у себи те речи шапатом понављала и питала се зашто их понављам и зашто сам јој дошла. Како много радости,

Павле М. Бабац: Велебитско Подгорје (1941 – 1945.)

31. август 2026.

ПОСВЕЋЕНО СВИМА КОЈИ СУ У ТОКУ НОР-А 1941-1945. ПОЛОЖИЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА ЧАСТ И СЛОБОДУ ВЕЛЕБИТСКОГ ПОДГОРЈА, ЊЕГОВИМ ПРЕЖИВЕЛИМ БОРЦИМА КОЈИ СУ ГА НАТАПАЛИ СВОЈОМ КРВЉУ И ОНИМА КОЈИ СУ ИМ НЕПРЕКИДНО ПРУЖАЛИ СВЕСТРАНУ ПОМОЋ УМЕСТО ПОГОВОРА Писац Павле М. Бабац, годинама је радио на овом рукопису, неуморно прикупљао грађу, разговарао са учесницима и сведоцима, истраживао наша и непријатељска документа. Све је то радио због неизмерног поштовања и љубави према свом родном крају. Патио је искрено због трагичних жртава које је поднео народ Шибуљине и читавог Подгорја, и желео да се његова судбина никада не заборави. Као велики патриота и родољуб, радовао се због херојског држања огромне већине народа овог

СТРАДАЊА СРБА У СЈЕНИЧАКУ НА КОРДУНУ ПОСЛИЈЕ „ОЛУЈЕ“ 1995. ГОДИНЕ

31. август 2026.

Хрватски војници и цивили су месецима пљачкали по Сјеничаку. Најпре су одводили стоку, а затим одвозили покретну имовину најпре тракторе и аутомобиле, а потом и пољопривредне машине и прикључке. На „ред“  су дошли намјештај, столарија и електричне инсталације. На крају су одвозили чак и куће-брвнаре. Десетак имања имућних и виђенијих Срба у селу су запаљена чиме је послата јасна порука да се ни не помошља о повратку. Пише: Светозар Данчуо Вјерујући да никоме нису нажао учинили и да за ништа нису криви, а најмање за рат, мали број српских цивила, свега неколико стотина, углавном старијих, остало је на „кућном прагу“ на Кордуну у току хрватске агресије у августу 1995. године.

Ђурђица Драгаш: НЕИЗБРОЈАНИ

29. август 2026.

Много нас је… много више него вас!! Питате колико нас има,тражите нам имена…. Ми смо неизбројани, безимени.Са нама спавају нерођена деца и пресахле мајчине груди.Иза нас осташе пуста села,изгубљена стада и неузоране њиве.Из наших костију расте трава по којој газите.Из наших очију побеже небо под којим ходате. Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. У сваком смо дрвету, листу, цвету,у пролећу што нас пробудити неће.У свакој пахуљи што се леди на прозору. Наша душа је у камену што га бацате на нас,у свакој грубој речи,у забораву којим нас убијате поново. Ал’ ми вас пратимо, невидљиви, лагани,

Потресно сведочење: Са 14 сам одведена у Јасеновац

29. август 2026.

Демировац – Девет гробних поља на подручjу Доње Градине код Козарске Дубице осам децениjа опомињу и криjу страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на наjмонструозниjи начин убиjено jе 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреjа, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила jе броjне чланове породице. „То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са маjком и сестром.“ Покушала сам

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА