
Биљег Јасеновца и хрватска „блокада“
Усташки логор Јасеновац је историјски најцрња тачка политичких односа Хрвата и Срба. Његово време јесте прошло, али му је важност и данас толика да, самим споменом, утиче на односе Хрватске и Србије. Знак да је све мање сагласја две стране о томе шта је заправо био тај логор, посебно искрсне у приликама званичног сећања какво је ово на 70-тогодишњицу његовог „ослобођења“ (пробоја заточеника). Сенима мученика у том логору злочина поклањају се одвојено делегације Срба, Хрвата, Јевреја, Рома, Бошњака… Република Хрватска је преамбулом („Изворишним одредбама“) Устава (1990) негирала државну сувереност „Независне Државе Хрватске (1941.)“. Избачена је тзв. НДХ из „слиједа укупнога повијеснога збивања у различитим државним облицима“, али се око Јасеновца













