Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Održan veliki školski čas o Jasenovcu

Datum objave: nedelja, 4 oktobra, 2020
Veličina slova: A- A+

Tragedije u Jasenovcu i Kragujevcu učine da čovjek zanijemi, ali ne i da zaćuti, već da govori glasnije, rečeno je na zatvaranju izložbe o Jasenovcu u Kragujevcu.

foto: Slobodan Bibić

Jedinstven susret učenika Prve kragujevačke gimnazije i preživelih logoraša koji su kao sedmogodišnjaci bili u logoru u NDH za vreme Drugog svetskog rata dogodio se prekjuče u Muzeju „21. oktobar”. Razgovor sagovornika koje deli sedam decenija protekao je u prenošenju iskustava i poruka budućim generacijama. Time je zatvorena izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” u ovom muzeju, koju je videlo 3.000 posetilaca.

Srboljub Živanović, nekada profesor na Londonskom univerzitetu, forenzičar i antropolog, govorio je đacima kako je 1964. učestvovao u komisiji koja je iskopavala masovne grobnice u Jasenovcu.

– Tamo je ubijeno više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma. To je potvrdila Međunarodna komisija za utvrđivanje istine o Jasenovcu sa sedištem u Londonu. Komisija je utvrdila da je 1.400 katoličkih sveštenika ubijalo i silovalo žrtve. Ne zna se koliko je još žrtva bačeno u Savu, u krematorijume i kazane za kuvanje ljudskih tela od kojih se pravio sapun. Posebno su bile surove katoličke časne sestre, koje nisu dozvoljavale deci da vrše nuždu posle 18 časova. Ukoliko bi se neko dete umokrilo u krevet u toku noći, razbijale su mu lobanju o zidove na kojima se vide ostaci mozga i krvi – istakao je prof. Živanović, autor knjige „Jasenovac”.

Dete logoraš Jelena Buhač Radojčić ispričala je da je nju iz logora spasila heroina Diana Budisavljević i dodala da je 89 članova njene porodice ubijeno u logorima NDH. Gojko Rončević, koji je bio u ustaškom logoru za prevaspitavanje dece, podsetio je da smo duboko zakopanu istinu o Jasenovcu ekshumirali i stavili na uvid srpskoj i svetskoj javnosti zahvaljujući ambasadoru dr Ljiljani Nikšić i Ministarstvu spoljnih poslova, koje je 2016. oformilo ekspertsku grupu GH-7 „Stop reviziji” i organizovalo izložbu o Jasenovcu u Ujedinjenim nacijama. Ukazao je i na značaj trilogije koju je izraelski profesor Gideon Grajf napisao o Jasenovcu.

Moderator, reditelj Dragoslav Bokan, čiji su deda Đuro Devetak i pradeda Dušan Devetak, ubijeni u Jasenovcu, istakao je da se u Kragujevcu sećamo i zločina stradanja nevinih gimnazijalaca u tom gradu 1941. godine.

– Koliko puta samo pomislimo da, ukoliko naš život nije blistav, uspešan i zanimljiv, onda i ne vredi. A kako je bilo onima koji su samo želeli da žive još jedan dan, još jedan sat, da dišu, gledaju sunce, da ne budu suočeni sa bolom razbijanja lobanje i probijanja grudi. Te žrtve još uvek na neki neobičan način žive preko nas, preko njih učimo koliko je vredan život, bez dodataka, bez biografije, bez si-vija koji nama deluju važni, a u stvari su senka u odnosu na život sam – rekao je Bokan. Zatim je dodao:

– Čekić, nož i bajonet bili su način razgovora ubice i žrtava u logorima. Zbog toga mi ovde danas razgovaramo sa vama da biste vi prenosili priču kroz vekove. Narod postoji ne samo beleženjem bitaka i krunisanja vladara već i svog stradanja. Još uvek postoje živi svedoci Jasenovca i zato su ovo retke prilike. Sva ta ubijena deca, čija je jedina krivica što su bili Srbi, živeće sve dok razgovaramo o njima. Svako od vas bi bio ubijen da je bio u tom logoru. Kultura sećanja nas uči nezaboravu, da ono što je svake godine vremenski sve dalje od nas ne utiče na to da naše sećanje bude slabije, naprotiv – istakao je Bokan.

I Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada Kragujevca, rekao je da tragedije u Jasenovcu i Kragujevcu učine da čovek zanemi, ali ne i da zaćuti, već da govori glasnije, a Marija Krneta iz Ministarstva prosvete naglasila je važnost kulture sećanja u školama i edukovanja nastavnika na koji način da o tome govore sa đacima – kroz besedništvo na temu Jasenovca, kvizove, izložbe.

Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, ukazao je na važnost toga da deca uče o različitostima.

– Zlo može opet da se ponovi. Zlo je krenulo od reči da smo svi drugačiji. Treba da znate da je vrlo lako napraviti razliku među ljudima i to onda postaje opšteprihvaćena norma. Nakon toga nastaje nasilje i ove slike koje vidite na zidovima muzeja – rekao je Sabadoš.

Učenike je zanimalo i zašto je za logor izabran baš Jasenovac i saznali su da je to bilo mesto pored železnice putem koje su lakše dopremani zarobljenici.

Dragoslav Bokan je zaključio:

– Srbi moraju da nađu svoj narativ, a on glasi: Srbi su žrtva genocida u 20. veku. Važno je da neprestano podsećamo sebe da smo bili žrtve, bez obzira na međusobne razlike. Ako to budemo usvojili, bićemo narod koji će preživeti sve svoje neprijatelje.

Gimnazijalci idu u London i Jerusalim

Na osnovu uspeha u nastavi istorije, dva đaka kragujevačke gimnazije dobila su put u inostranstvo 22. aprila 2021. Jovan Jovanović ide u London, zahvaljujući Srboljubu Živanoviću, na komemoraciju jasenovačkim žrtvama. Luka Vuksanović ide u Jerusalim, na koledž ONO, zahvaljujući Gideonu Grajfu, na kurs o kulturi sećanja.

Izvor: IN4S

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top