arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Quo Vadis Aida или куда идеш БиХ

23. децембар 2020.

Како ће нам изгледати будућност са тумачењем историје чији је циљ мобилизација масе за будуће нападе на РС? Куда идеш БиХ ако је ово твој кандидат за Оскара? Босанскохерцеговачки кандидат за Оскара, филм Quo vadis Aida, пратио сам још откад су почели излазити кратки исјечци из филма, а најпослије и званични трејлер. Већ по томе се дало закључити да ће овај филм само допунити бројку на листи филмова који обилују дехуманизацијом српског народа. Па, да почнемо. Како стоји на почетку филма, он је рађен по „истинитим догађајима, али су неки дијелови и ликови измишљени ради потпунијег приказа догађаја“. Ништа ново, готово сваки филм са историјском тематиком то ставља и тиме

Злочин у Машићкој Шаговини 29 година без казне

23. децембар 2020.

Навршило се 29 година од ратног злочина у Хрватској, када су хрватске снаге у нападу на српско село Машићка Шаговина у подножју планине Псуњ, удаљено десетак километара од Нове Градишке, убиле најмање 55 људи, а за овај злочин још нико није одговарао иако су познати налогодавци и непосредни починиоци убиства. У ноћи са 18. на 19. децембар 1991. године, 363 припадника 108. и 121. бригаде ЗНГ-а /зенге/ и специјалаца из групе “Свилени” извршили су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина, које је бранило око стотињак бранилаца, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села и добровољаца из Србије. У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати због

Генерал Симовић у свом стилу подсећа на непролазне вредности

23. децембар 2020.

Поводом Дана Копнене војске, 16. новембра 2020. године, после читања честитки председника Републике Србије Александра Вучића, министра одбране Небојше Стефановића и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића, у присуству епсикопа нишког и војног г. Арсенија и заменице градоначелнице Града Ниша Душице Давидовић, припадницима Команде Копнене војске се обратио командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић. У видеу је коришћена музика са Свечаних академија поводом Дана Kопнене војске у извођењу Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станисалв Бинички”, Војног оркестра-Ниш, Црквено-певачке дружине „Бранко”, Данице Kрстић, заставника Николе Мијовића са појачком групом „Родослов” као и српска духовна музика у извођењу православних монаха из манастира Високи Дечани. Извор: СРПСКА ИСТОРИЈА

Помен за 56 Срба: У Горњој Јошаници код Фоче већ 27 година оплакују своје

22. децембар 2020.

Сваког Никољдана, од 1992. године, мештани села Горња Јошаница код Фоче, већ 27 година, оплакују својих 56 мештана, мучки, на препад, покланих и убијених од стране „Зелених беретки“ из Горажда, којима је командовао Хаџо Ефендић, послератни амбасадор БиХ у Аустрији. – Пред Суд правде, за овај злочин, још нико није процесуиран иако смо уредну документацију давно доставили Тужилаштву у Требињу, а потом и Тужилаштву БиХ каже за „Новости“ Душанка Вишњић, сада Лаловић, која је имала срећу да се уз неколико других мештана, спаси пред најездом усташа из Горажда. На Никољдан, крсну славу, већине Јошаничких домаћинстава, зором су у село упале „зелене беретке“, бојовници Алије Изетбеговића, који су тада убили и 21

Писмо подршке проф. др Милошу Ковићу

22. децембар 2020.

Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву. Суђење историчару др Милошу Ковићу, ванредном професору на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, на основу тужбе четворо професора са истог одељења, Николе Самарџића, Дубравке Стојановић, Радоша Љушића и Владе Станковића, очигледан је пример настојања да се стигматизује и кривично прогони његово право на слободу говора и интегритет научне и јавне делатности. Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву. Милош Ковић је у свом исказу на

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

22. децембар 2020.

Професор Светозар Ливада у својој последњој студији – књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, наводи да су Срби из Хрватске значајно страдали у многобројним ратовима, међутим напомиње да те жртве до данас нико није избројао, нити је то питање на темељан, научан начин истражено, уколико се изузме неколико демографских пројекција. У недостатку тачних података и професор Ливада, ослањајући се на постојеће демографске податке, нуди пројекцију колико је српског становништва исељено, највећим делом присилно, током протеклог грађанског рата у бившој заједничкој држави. Просто упоређивање пописа становништава даје стравичне одговоре! Веритасова евиденција – Ако је према пописима становништва 1991. године у Хрватској живело 581.663 становника српске националности, а

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

19. децембар 2020.

У Хрватској су највећу већину становништва чинили Хрвати и Срби, док су остали припадници осталих народности били минимално заступљени, само је један од општих закључака успоређивања пописа становништва од 1880. до 2011. године. Удео хрватског становништва у укупном становништву кретао се у распону од 68,39 процената 1900. године, до 90,42 одсто 2011. У просеку Хрвати су били заступљени са 77,98 посто и тај базни индекс показује стабилан и сталан раст хрватског становништва у односу на ситуацију из 1880. Све мање православаца Међутим, професор Светозар Ливада запажа да је сасвим другачија ситуација када је реч о праћењу заступљености Срба у Хрватској које је по њему „више флуктуирало“ и да је Срба

ПОБЕДНИЦИ Дунавска дивизија улази у Загреб 1918. године

Хрватска се градила на рачун Србије

19. децембар 2020.

Шта су Срби,Хрвати и Словенци уложили током стварања заједничке државе. У Словенији и Хрватској 1929. године било пет пута више фабрика него што су их имали у Аустроугарској Још од Трећег конгреса Комунистичке партије Југославије 1926. у Бечу почело се са наметањем осећања историјске кривице српском народу, наводно због његовог привилегованог економског положаја у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Порицани су, затим, ослободилачка историја овог пркосног народа и његов допринос у стварању заједничке државе Јужних Словена. Овакве тврдње, после Другог светског рата, када је на сцену ступила Комунистичка партија, постају саставни део историографије. Сам чин стварања Југославије није осуђиван, али је зато осуђивано вођство српске државе. Уједињење Срба, Хрвата и

Страдање народа Прњаворског краја (3) Злочин над Србима у селу Штрпци 7. фебруара 1942.

19. децембар 2020.

Дана 7. фебруара 1942. године догодио се покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац.   Дана 7. фебруара 1942. године догодио се покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац гдје је према до данас непотпуним списковима побијено углавном хладним оружјем преко 2.300 Срба, већином стараца, жена и дјеце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву. У овом покољу страдало је 551 српско дијете старости од колијевке до 14 година. Починиоце овог покоља предводио је капетан Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути дијелом домаћег

Краљевина СХС

Прва деценија заједничког живота: Како су Срби и Хрвати упознали демократију

18. децембар 2020.

Живот под заједничким државним кровом Срби и Хрвати су отпочели 1. децембра 1918. Крај последње ратне године није био само значајна прекретница за та два народа већ и за цео свет. Завршетак Првог светског рата означио је крај једног историјског доба и почетак новог времена. Са старим добом нестала су три велика царства – немачко, аустроугарско и руско. Ново време изнедрило је младе националне државе међу којима је била и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У питању је била велика национална револуција спроведена у знаку „народног јединства“, процес супротстављен инерцији уситњавања и „балканизације“ простора окупљеног у границама новонастале државе. Југословенско уједињење изведено је са закашњењем. Повезани истоветним јужнословенским етницитетом Срби

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

18. децембар 2020.

Светозар Ливада у својој последњој књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, наводи да први историјографски записи о насељавању Срба у северној Далмацији (Далматинска загора) датирају још из 14 века, током владавине племена Шубићи „као најдуговечнијег властодржаца од 12 хрватских племена“. Касније, ова досељавања бивају снажнија и бројнија, а масовније насељавање српског становништва почело је када „Босна шапатом паде“ 1463. године, а затим и у 16. и 17. веку. Након што је Хрватска захваљујући турској експанзији опустошена и ракомадана, са губицима који се процењују на чак 400.000 становника, било је потребно нешто учинити и заштитити преостали део територије од даљег упада и пљачки. Решење је пронађено у

Страдање народа Прњаворског краја (2) Масовни злочин над женама и дјецом у селу Кремна 16. децембра 1941.

18. децембар 2020.

У ноћи 30. новембра 1941. године, хрватске усташе и неколико комшија Мађара са Вучијака, убили су из засједе устаника Бранка Петровића, недалеко од његове куће. Бранко се ту ноћ враћао из устаничке базе на Љубићу. Одмах потом, хрватске усташе предвођени Мађаром са Вучијака Пиштом Ердеком, долазе до кућа Бранкове браће, Лазе, Косте и Рајка Петровића, те их истјерују из кревета, вежу жицом и уз ударце и злостављања тјерају према мјесту гдје је Бранко убијен. Пише: Бојан Милијашевић Бранков брат Коста Петровић свједочи: „Када су нас дотјерали до мјеста гдје је лежао Бранко мртав, Пишта нас упита: Ко је овај? Наш брат Бранко, рекосмо. Знамо да и они то знају. Онда

НАПАДИ НА СОКОЛСТВО У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ

17. децембар 2020.

Хрватски сепаратисти организовали су нападе на чланове Савеза Сокола тридесетих година 20 века у тадашњој Савској и Приморској бановини. У Осијеку је одржан састанак соколских радника на селу у просторијама жупе Осијек. Према извештајима соколских радника на селу истакнуто је да рад у већини јединица на селу скоро застао, а узрок су биле нездраве прилике на терену. О тим нездравим приликама било је писано у листу „Соколски гласник“ : „У неким местима соколски радници изложени су и тешким претњама, а соколски домови су нападани и оштећивани. У другим пак јединицама осујећен је рад премештајем соколских раденика.” (1) Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „Да

Документарни филм “Добровољно умро”

17. децембар 2020.

Документарни филм “Добровољно умро” аутора Бранка Лазића у продукцији РТРС-а је прича о Ради Радивојцу који је као дијете преживио страдања у усташком логору Јасеновац. Јула 1942. године по завршетку офанзиве на Kозари, у овој логор заточено је 12.236 ђеце, отете од родитеља, без икаквих услова за живот. Само неколицина ђеце преживјела је страхоте овог пакла. Међу њима био је и и Раде Радивојац. Селекција међународног ТВ фестивала Бар , Црна Гора, 2009 Специјална пројекција, Београдски фестивал документарног и краткометражног филма 2010. Национална селекција ИНПУТ Будимпешта 2010. Селекција међународног фестивала документарног и кратког играног филма “ПРВИ KАДАР” Источно Сарајево, БиХ 2010. Награда жирија на фестивалу документарног филма ”Бдење душе”Сремски Kарловци,

Страдање народа Прњаворског краја (1) Народни херој Милош Вујаковић и страдање Срба у Штрпцима током Другог свјетског рата (списак страдалих)

17. децембар 2020.

За вријеме Другог свјетског рата, мјеста Прњаворског котара су знатно мање пострадала од других крајева Независне Државе Хрватске, гдје су злочини њемачког окупатора и нове хрватске државе прерасли у тотални геноцид. Међутим, ратне страхоте, злочини и страдања нису заобишли ни територију Прњавора. Пише: Бојан Милијашевић Током Другог свјетског рата на овом простору десило се неколико страшних масовних злочина, од којих су остали упамћени покољи жена и дјеце у Кремни и Штрпцима, стријељања цивила у знак одмазде, као и затварања и депортације прњаворских Срба у хрватске логоре смрти, али и нацистичке логоре Трећег Рајха. Прњаворчани су оставили своје животе по логорима Прњавора, Дервенте, Старе Градишке, Јасеновца, Бањице па све до Нарвика

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА