Шта желе и куда су кренули Хрвати „источно од Уне“, питали смо Твртка Миловића. Република Српска и Федерација БиХ су два одвојена свијета. То најбоље знају они, којима је посао да знају. Новинари са једне стране границе, имају врло ограничено знање о политичким и другим дешавањима са друге. Колико год се неки трудили да то сакрију, са обичним људима је ствар још одвојенија. Ово је прилика да се упознамо. Наш саговорник се, прије свега својим одговорима, доказао као квалификована особа да јој се оваква питања поставе. Зато, и поред тога што су дуги интервјуи нешто што не трпи медиј на којем нас тренутно пратите, доносимо у нескраћеном обиму виђења Твртка

Писац Давид Албахари о подељеној Србији, равнодушности која царује, тензијама и опстанку. Религија у основи раздора Истока и Запада. Припајање ЕУ једина наша шанса.  „Када гледам из Канаде, ништа у Србији ми не делује толико опасно или страшно. Али, када дођем овде, видим да ме даљина вара – криза је много већа него што се чини преко океана.“ Овако књижевник Давид Албахари, од 1994. са трајном адресом у Калгарију, али и са редовним посетама домовини, свом Земуну, слика разлику између новинских вести и збиље када се оцени сопственим очима. „Из даљине се можда ситуација чистије сагледава, видите јасно таблу по којој се крећу фигуре, али тај поглед је очишћен од

Разлике у тумачењима раздобља од 1990. до 1995. не постоjе само између Хрвата и Срба него и међу самим Хрватима и међу самим Србима, тако да ниjе реално очекивати да ће се заjеднички уџбеник ускоро поjавити, истиче за „Новости“ повjесничарка Сњежана Корен поводом Тадићеве изjаве о потреби консензусне повиjести Хрватске и Србиjе Приликом недавног боравка предсjедника Србиjе Бориса Тадића у Хрватскоj медиjи су прениjели и његову изjаву да би било идеално када бисмо имали заjеднички уџбеник хисториjе или барем коjе идентично поглавље: о томе колико jе та идеjа изведива, разговарали смо са Сњежаном Корен, ауторицом уџбеника повиjести са загребачкога Филозофског факултета и коауторицом „Додатка уџбеницима за наjновиjу повиjест“. – Мислим да ниjе

Ријека – Свјетска молитвена осмина за јединство кршћана и ове године ће у Ријеци протећи без партиципирања Српске православне цркве – тако је бар речено на конференцији за новинаре којом је екуменски тједан најављен. Штовише, речено је да епископ задужен за ријечко подрушје и даље исказује неспремност за ове екуменске напоре. На том трагу, знајући да сада већ пету годину СПЦ у Ријеци – али не и другдје у Хрватској – не судјелује у екуменским догађајима, о томе смо причали у ријечком СПЦ-у и кратко нам је речено да нема ништа новог. Питали смо и надлежног епископа горњокарловачког Герасима Поповића и то дословце да објасни како то да СПЦ у

„НАУЧНО“ ПОЛИТИКАНСТВО Своj прилог нетранспарентности података о ратним жртвама и злочинцима на релациjи Хрватска – Србиjа, што jе сада врло актуално, дао jе и Хрватски мемориjално-документациjски центар Домовинског рата коjи jе израдио попис жртава рата, равнатељ Анте Назор одгађа његово обjављивање због протутужбе Србиjе у Хагу Та jе знанствена институциjа у пет година истраживања прикупила наjпотпуниjу базу података о српским жртвама рата у Краjини, што jе послужило као корисна основа за више истраживања, па и за оно о људским губицима од 1991. до 1995. То jе све похвално, но обjављивање пописа жртава одгађа се због политичких калкулациjа. Наиме, архивист Центра Славен Ружић на недавном jе загребачком скупу о жртвама изjавио да jе обjављивање пописа