I Srbija ima svoj „Haški proces“

Datum objave: sreda, 24 decembra, 2014
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/Dragoljub_Draza_Mihajlovic.jpgNije neophodno otvoriti poglavlje 23 da bi se shvatilo u kakvom se stanju nalazi srpsko pravosuđe. Svako ko je vodio bilo kakav spor zna da se kaljuga neefikasnosti, korupcije i nemara ne može progaziti na način kako se nadamo. Istovremeno sve je više onih koji u beznađu neefikasnosti i neracionalnosti priželjkuju Nemca na čelu srpskog pravosuđa ili formiranje prekih sudova koji bi „po kratkom postupku…“

Skeniranje pravosuđa ne mora biti ni skupo ni dugotrajno, dovoljno je odabrati jedan, po svemu školski primer na kome bi se mogla izvršiti obdukcija srpskog pravosuđa. Radi se naravno o postupku za rehabilitaciju generala Mihailovića.

Već prilikom donošenja Zakona učinjeni su propusti da se detaljnije propiše procedura i ugrade mehanizmi koji bi omogućili da se obezbedi efikasnost i pravičnost postupka. Ipak i takav, manjkav, Zakon omogućio je rehabilitaciju više stotina lica progonjenih iz ideoloških i političkih razloga. Sa iste optužnice, osuđeni istom presudom i pred istim sudom već rehabilitovani Slobodan Jovanović i Momčilo Ninčić ali ne i generala Miahilovića.

Postupak za rehabilitaciju generala Mihailovića pokrenuli su njegov unuk Voja Mihailović, Srpski liberalni savet, „Pogledi“, Smilja Avramov… još davne 2006.godine.

I dok se golootočani rehabilituju po automatizmu, postupak generalu Mihailoviću se stalno odlaže „zbog više sile“. Godinu dana je utrošeno samo da se dokaže da je general mrtav. Kao da je sudsko veće očekivalo da se bradati general u stodvadesetoj godini pojavi na vratima i izjasni se o okolnostima svoje smrti. Sledeći trik je bio odlučivanje o uključivanju SUBNOR-a u postupak koji je po zakonu jednostrani, pa takozvane krivične prijave protiv svedoka (eksperata), pa uključivanje tužioca koji treba da štiti javni interes, pa konačno zamena sudije koji je izabran na drugu dužnost.

Ovakvim tempom opstrukcije može se očekivati i zamena sudija zbog penzionisanja, za koju deceniju. Sa pravne tačke gledano postupak bi trebao da bude jednostavan, slično onom za Slobodana Jovanovića. I slepac može videti da je proces iz 1946.godine realizovan po staljinističkom kalupu bez ikakve šanse da okrivljeni iznese svoju odbranu i dokaže „pravdu“. Brza likvidacija bez prava na žalbu samo je pečat na odluku jedne partije da preuzme vlast rušeći sve demokratske okvire.

Ovaj proces je važan kao simbol. Kao simbol diskontinuiteta sa vremenom kad se sudilo po partijskom nalogu, kad se sudijama zameralo što se drže zakona kao „pijan plota“ a advokatima pretilo zbog umešne odbrane klijenta. Kao simbol odvajanja izvršne od zakonodavne vlasti u kojoj će sudije donositi odluke kad sakupe dovoljno činjenica za presudu a ne vagati trenutak kad je treba saopštiti iz propagandnih razloga. Vreme je da prihvatimo da čuvena Brozova rečenica „Ja vaš sud ne priznajem, ja priznajem samo sud svoje partije!“ više ne predstavlja osnovni postulat pravosuđa i da je sud jednak za sve.

General Mihailović je već rehabilitovan u očima onih koji su pregledali sudske spise i sagledale svu monstruoznost ovog montiranog procesa koji je kao preteča haškog tribunala uveo „kolektivni zločinački poduhvat“ kao osnovu dokaznog postupka u kome je bilo važno dokazati bilo čiju krivicu da bi se osudila cela, u suštini potpuno heterogena, grupa. General Mihailović je rehabilitovan u očima i srcima većine pripadnika srpskog naroda koji su sa decenijama zakašnjenja shvatio da je komunistički san bio samo oruđe u nacionalnom urušavanju našeg naroda iza koga su ostale fabrike u ruševinama, neokomunisti na vlasti i granice na svakom koraku.

Vreme je da ga i sud rehabilituje da bismo dali šansu da ga i službena istorija rehabilituje kao simbola srpskog stradanja. Junaku sa Drine i Solunskog fronta, čoveku koji je odbio kapitulaciju i poveo borbu protiv okupatora, čija je porodica ležala u banjičkom logoru a saborci streljani kao taoci, sudili su vlastiti saplemenici. Kao i Srbiju danas stranci su ga izdali, jedni jer je Srbin, drugi jer je antikomunista ali svi jer je bio svoj i slobodan i jer nije želeo da napusti svoju zemlju ni američkim ni ruskim avionom.

Poglavlje 23 ne mora ni biti otvoreno. Evropska unije nije više dom slobodnih i civilizovanih naroda već birokratska tvorevina za lakše upravljanje „resursima“. Ali sa Unijom ili bez nje Srbija mora postati zemlja u kojoj će vladati pravo i pravda ili će se sloboda zauvek odseliti iz nje.

Mr Dragan Krsmanović

Član Srpskog liberalnog saveta

 

Vezane vijesti:

Gučevo – prva bitka Broza i Draže – Jadovno 1941.

Kominterna je majka i Evropskoj uniji – Jadovno 1941.

Krvavi oktobar ostao bez kazne – Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top