Сједимо у својој кући и никоме ништа не дугујемо, имамо земљу, а ни море нам није далеко, каже тридесетогодишњи Душко Жмирић, који са супругом, Американком Самантом, ужива у смијеху шестеро малишана Путујете ли кроз Равне котаре, ријетко ћете наићи на човјека, пса и топло огњиште: малобројни повратници старије животне доби повукли су се у своја четири зида. У такву депресивну средину лањског се маја вратила бројна, десетерочлана породица тридесетогодишњег Душка Жмирића. У родни су Душков крај дошли чак из Сједињених Америчких Држава, из Феникса у Аризони, гдје ни након 12 година живота нису успјели наћи сретан дом. Душко и двадесеттрогодишња му супруга Саманта, Американка, сада у свом дворишту у Мирањима

Под образложењем увођења реда у катастар и грунтовницу, држава се на брзину, у потпуној тајности, укњижила на велике посједе мјештана неколико села у саставу Града Нина и Опћине Врси. Становници се осјећају покраденима и пониженима Мјештани неколико села у саставу Града Нина и Опћине Врси, односно земљопосједници трију тамошњих катастарских опћина: Пољица, Пољица Брига и Жерава ускоро ће, по окончању сређивања земљишних књига, остати без највећег дијела пољопривредног земљишта и шума којима располажу најмање стотину, а дијелом 200 и више година. Резултат је то коначног увођења реда у катастар и грунтовницу задарског Опћинског суда, односно у земљишне књиге и дефинирање власништва, прво послије 19. стољећа. Још прије десетак година Град

Двије сличне приче хрватских грађана српске националности оповргавају да је приватно власништво у овој земљи неповредиво: након што су им куће тијеком рата одузете, дане на кориштење другим особама и девастиране, судови им не дају да располажу својом имовином док привременим корисницима не надокнаде уложено у „преуређење“ Да приватна имовина каткад за хрватско правосуђе не представља светињу, доказују многе приче, посебно оне у којима је ријеч о имовини грађана српске националности. Милица Миладиновић била је супруга официра ЈНА. С њим и двоје дјеце, кћери и сином, живјела је на загребачкој Савици, у Грушкој 4. Рођена је у Србији, но њезин је живот од 1972, када се доселила овамо, везан потпуно

Срби који су укључени у програм стамбеног збрињавања у Вишкову мете су притиска и говора мржње ХСП-а и ветеранских удружења. Шеф ХСП-а Данијел Срб прошле је седмице у Ријеци изјавио да је „стамбено збрињавање Срба неприхватљиво јер се награђују они који су ратовали против Хрватске, док истовремено дио хрватских бранитеља и прогнаника нема ријешено стамбено питање… Стотињак обитељи српских повратника у Вишково добит ће станове, онда ће их продавати и то ће срушити цијене некретнина у цијелом Вишкову“. ХСП-ов шеф у жупанији Деан Гиротто за сриједу послијеподне, након закључења овог броја „Новости“, најавио је протест бранитеља. Тим поводом огласиле су се опћинска организација СДСС-а, градска организација СДСС-а у Ријеци и

Домовина заиста треба и мора да буде оно мјесто гдје је човјеку добро, рекао је на предавању у Вуковару предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац. У организацији Европског дома Вуковар, Пуповац је пред бројним аудиторијем одржао предавање на тему „Република Хрватска – домовина српске националне мањине“ – Данашње младе генерације не знају много о хисторији Срба у Хрватској, јер о томе не уче у школском програму и углавном је перцепција код ове популације да су Срби у Хрватску дошли уочи рата, носећи са собом лоше идеје – рекао је Милорад Пуповац.Говорећи о значајним Србима који су дали свој обол Хрватској, Пуповац је елаборирао улогу патријарха Јосифа Рајачића, композитора хрватске химне

Патријарх српски Господин Иринеј, са члановима Светог Архијерејског Синода СПЦ, одликовао је највишим одликовањем Српске Православне Цркве – орденом Светог Саве (трећег степена) г. Милорада Т. Бајића, филмског режисера из Београда. Препознајући значај рада и вредност дела овог скромног човека који је ванредним трудом постигао изузетан углед у српској документарној кинематографији, сведочећи о страдању Срба током новије историје, једногласном одлуком донето је речено решење као знак захвалности и признања за такво дело. На ту одлуку Патријарха српског и Светог Архијерејског Синода, господин Бајић је одговорио следећим речима: – У овом свечаном тренутку, са сузама у очима, за које би наш народ рекао да су то сузе радоснице, ја се од

Март је, више него опомињући месец у српској историји: 1941, 1999, 2003.. Светоотачко предање Православне Цркве март сматра веома важним месецом – тада је саздан свет; тада су биле Благовести, као почетак његовог пресаздања; тада ће, сматра се, бити и Страшни суд, када ће векови, као сплавови, по речима Бориса Пастернака, допловити Христу на вечну проверу. У марту се и Србима, од 27.3.1941, преко демонстрација 1991, бомбардовања 1999. и убиства премијера Ђинђића 2003, дешавају опомињућа страдања. Велики је пост, а то је доба када се треба преиспитивати и кајати за грехе личне и свенародне. А таквих није мало. Јер, оно што се назива казна Божја је Божје педагошко повлачење, када

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уручио је синоћ у Спомен-храму Светог Саве на Врачару орден Светог Саве првог степена г. Владимиру Владимировичу Путину, премијеру Руске Федерације. Свечаном чину присуствовали су: г. Мирко Цветковић, председник Владе Републике Србије; Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, члан Светог Архијерејског Синода СПЦ; Преосвећена Господа Епископи – Канадски Григорије, Хвостански Атанасије и Јегарски Порфирије, г. Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације; Престолонаследник Александар Карађорђевић; протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду; као и г. Војислав Миловановић, протонемиар храма Светог Саве на Врачару. Пре пет година на предлог блаженопочившег Патријарха Павла, Свети Архијерејски Синод доделио је г. Владимиру Путину највише одликовање Српске Православне

БЕОГРАД, 24. МАРТА – Дан сjећања на погинуле у НАТО бомбардовању, коjе jе почело 24. марта 1999. године, биће обиљежен широм Србиjе одавањем поште и полагањем виjенаца на спомен-обиљежjа. Министар одбране Србиjе Драган Шутановац положиће виjенац на спомен-обиљежjе погинулим припадницима воjске, Министарства унутрашњих послова и грађанима у Врању. У знак сjећања на све настрадале, као и погинуле заставнике прве класе Воjске Југославиjе на брду Стражевица биће служено опjело, а виjенац на спомен-обиљежjе положиће министар унутрашњих послова Ивица Дачић и предсjедник Скупштине града Александар Антић. Градоначелник Београда Драган Ђилас положиће цвиjеће на споменик „Зашто“ у Ташмаjданском парку и одати почаст погинулим радницима Радио-телевизиjе Србиjе. Током бомбардовања Србиjе, 18. априла у свом

Као Академија се подастиремо дневној политици, а то иде толико далеко да у последње време чак добијамо и одређене домаће задатке Како се приближава 7. април, када треба да буде изабран нови председник Српске академије наука и уметности (САНУ), пажња јавности поново је усмерена ка најстаријој научној институцији. Томе је посебно допринео академик Василије Крестић јавном критиком актуелног руководства и председника Николе Хајдина (88), за сада јединог кандидата за челну позицију САНУ. – Смета ми то што је у последње време цео Извршни одбор спреман да из назива Академије избаци да је она српска. Све доскора звао се Извршни одбор Председништва САНУ, а сада се назива Извршни одбор Академије. Председник

БАЊАЛУКА, 23. МАРТА – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да истрагу о злочинима припадника такозване „Ханџар дивизије“ над Србима у Сиску и околини треба проширити и на злочине почињене над Србима у Посавини у БиХ у прољеће и љето 1992. године. „Припадници `Ханџар дивизије` могу се довести у везу са најмонструознијим злочинима почињеним над Србима на подручју Брода и Дервенте и о томе постоје докази у полицији у Славонском Броду“, рекао је Велимировић Срни, коментаришући писање загребачког „Национала“ који наводи да се процјењује да је у масовним ликвидацијама Срба током протеклог рата у Сиску и околини убијено више од 600 цивила. Он је рекао да

Посланик Европског парламента, конзервативац Роџер Хелмер побунио се против уласка Хрватске у ЕУ и поручио да је чека још много посла. Сачувај нас боже од Хрвата! Говор британског политичара Роџера Хелмера у Европском парламенту 16. фебруара ове године о статусу Хрватске као кандидату за улазак у Европску унију (ЕУ) постао је хит на Youtube. У двоминутном обраћању европским парламентарцима Хелмер оштро критикује наше комшије. – Провео сам много времена у Хрватској и пратио њихов развој и напредак. Хрватска је земља коју карактеришу ендемско подмићивање, корупција, дивљи капитализам и необјашњиво богаћење у класи политичара. Хрватска не поседује основну инфраструктуру слободног друштва. Владавина права, право на имовину и примењиви уговори под великим