Vasilije Krestić: SANU je sve manje Srpska

Datum objave: sreda, 23 marta, 2011
Veličina slova: A- A+
Vasilije Krestić
Vasilije Krestić

Kao Akademija se podastiremo dnevnoj politici, a to ide toliko daleko da u poslednje vreme čak dobijamo i određene domaće zadatke Kako se približava 7. april, kada treba da bude izabran novi predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), pažnja javnosti ponovo je usmerena ka najstarijoj naučnoj instituciji.

Tome je posebno doprineo akademik Vasilije Krestić javnom kritikom aktuelnog rukovodstva i predsednika Nikole Hajdina (88), za sada jedinog kandidata za čelnu poziciju SANU.

– Smeta mi to što je u poslednje vreme ceo Izvršni odbor spreman da iz naziva Akademije izbaci da je ona srpska. Sve doskora zvao se Izvršni odbor Predsedništva SANU, a sada se naziva Izvršni odbor Akademije. Predsednik se više ne potpisuje kao predsednik SANU, već predsednik Akademije. Koje to akademije, umetničke, pedagoške, frizerske? Organizuju se skupovi u Akademiji, a službeni jezik je engleski, a ne srpski, kaže Krestić.

Šta zamerate sadašnjem predsedniku Nikoli Hajdinu?
– Mnogo toga, a pre svega to što stalno pominje da je izbacio politiku iz Akademije, a u stvari izbacio je samo srpsku, a ne i mondijalističku, globalističku i politiku koju provodi aktuelna vlast u Srbiji. Ako neko beži od toga da Akademija organizuje naučni skup povodom 200 godišnjice Prvog srpskog ustanka. Ako neće da odgovori na napade da je Srbija kriva za “velikosrpsku hegemonističku politiku”, ili odbija da organizuje skup o Kosovu i Metohiji. Ako nije spreman da ponudi naučne odgovore, onda se ne može govoriti o tome da ta Akademija ispunjava naučne i nacionalne zadatke. Onda ta Akademija vodi računa o nečemu što se ne tiče interesa ove države i ovog naroda. Samo sam neke primere naveo, a takvih je mnogo. Sadašnji predsednik SANU jednostavno ignoriše sve što je srpsko.

Šta je pozadina te denacionalizacije SANU, da li aktuelna vlast ili je neki novi talas zahvatio jedan deo članova Akademije?
– Znam da se Izvršni odbor ne suprotstavlja takvom stavu našeg predsednika, a da li je i članstvo zahvaćeno time, to ćemo videti na izborima. U svakom slučaju, jedna takva tendencija postoji. A možda i zbog toga što je naš predsednik shvatio da treba tesno da sarađuje sa političarima, jer oni odlučuju o finansiranju Akademije. Međutim, to je sramotno, ako Akademija dozvoli da bude kupljena od strane političara i da mora da se povinuje dnevnoj politici. Naveo sam nekoliko primera koji govore o tome da se zaista podastiremo kao Akademija dnevnoj politici, a to ide toliko daleko da u poslednje vreme čak dobijamo i određene domaće zadatke. To nijedna akademija ne bi smela da čini, pa ni SANU.

Koji su to zadaci?
– Recimo, to je ovaj slučaj sa obavezom Akademije da istraži mađarske žrtve posle Drugog svetskog rata, što su dogovorili predsednici Srbije i Mađarske, iako je to pitanje proučeno, a broj žrtava utvrđen.

Da li je ovaj podređeni položaj SANU osveta “druge Srbije” autorima čuvenog Memoranduma, na koji se i danas gleda kao na dokument srpskog hegemonizma?
– Tačno je da je Akademija sama sebe skrajnula. Nije to niko tražio već se ona jednostavno povukla, verovatno i zbog, u svoje vreme, silnih napada na Memorandum, koji je toliko demonizovan, mada krajnje neopravdano i neosnovano. Uvukao se neki strah u sadašnju rukovodeću garnituru Akademije, pa su zbog toga bežali od određenih političkih stavova, da im se ne bi prebacivalo da oni i dalje slede takozvanu memorandumsku politiku. Otišli su u drugu krajnost i ne samo da su marginalizovali Akademiju, nego se često ljudi pitaju čemu ta Akademija takva kakva je, ako se ne bavi onim poslovima koji su od vitalnog nacionalnog i državnog značaja. Naravno, uvek sa naučnim pristupom.

Da li će akademici koji misle slično kao vi izaći sa svojim kandidatom ?
– Na to pitanje ne mogu da odgovorim. Možda i hoće, ali pitanje je kada. Da li u ovom trenutku, ili na sam dan izbora, ili posle ishoda prve ture, ako u opšte i dođe do druge ture glasanja. To je teško predvideti i ja ne mogu da se upuštam u te spekulacije. Izneo sam svoja stanovišta i uverenja na osnovu provernih činjenica. Sve što sam rekao je lako dokazivo, a to treba da ima dejstvo na izborno telo. Dakle, ne želim da na neki način uzmem organizaciju izbora u svoje ruke. To je velika odgovornost i ja nisam spreman na tako nešto.

Da li vi imate nekog akademika kojeg biste voleli da vidite na čelu SANU?
– Nemam u ovom trenutku, ali od 150 ljudi u Akademiji sigurno ima onih koji bi se i te kako mogli snaći na tom položaju.

A, da li je vama neko nudio da budete kandidat?
– U startu sam rekao da ja govorim za opšti interes Akademije, dakle javno izneta kritika nije bila moj promotivni govor.

Zašto je SANU postala, kako neki kažu, samo skup senilinih staraca, a ne vodeća naučna i kulturna institucija u društvu?
– Ja se ne bih saglasio sa tim da je postala skup senilnih staraca. To govore oni koji u Akademiji gledaju neprijatelja. To su ljudi, koji nemaju uvid u stvarno stanje Akademije. Ovde ima ljudi od najmlađeg uzrasta primerenih akademiji, do najstarijih ljudi, koji su sposobni čak i da se kandiduju za predsednika. Uzmite Hajdina. Bez obzira na moj stav, šta i kako radi kao predsednik SANU, ne može se za čoveka reći da je senilan, a ima 88 godina! Prema tome, to su zlobne imputacije o kojima ne vredi ni raspravljati.

Kako gledate na odustajanje od zahteva države da se Srbima u Crnoj Gori i Hrvatskoj vrati status konstitutivnog naroda?
– Nije to prvi slučaj u kojem se pokazuje da je naša politička garnitura nesposobna da odredi tačne smerove ozbiljne i dosledne nacionalne politike i da iza njih jasno stoji. To je isti slučaj i sa silnim poternicima za osumnjičenima za ratne zločine, a onda se odjedanput od njih odustaje. To je teška kompromitacija i dokaz da naša politika nije konsekventna , da ima slabe i nesposobne ljude, nedorasle da vode državu.

Šta možemo da očekujemo od popisa stanovništva u susednim državama, bivšim jugoslovenskim republikama?
– To je teško reći. Zavisi od toga kako će biti formulisana pitanja, kako će se odnositi popisvači, da li će biti piritisaka i tako dalje. Teško mi je da prognoziram.

Mislite li da će popis u Hrvatskoj, koji neće obuhvatiti izbeglice, praktično legalizovati etničko čišćenje?
– Bojim se da hoće.

Izvor: SRPSKA MREŽA

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top