fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Дан сјећања на погинуле

НАТО бомбардовање Београда
НАТО бомбардовање Београда

БЕОГРАД, 24. МАРТА – Дан сjећања на погинуле у НАТО бомбардовању, коjе jе почело 24. марта 1999. године, биће обиљежен широм Србиjе одавањем поште и полагањем виjенаца на спомен-обиљежjа.

Министар одбране Србиjе Драган Шутановац положиће виjенац на спомен-обиљежjе погинулим припадницима воjске, Министарства унутрашњих послова и грађанима у Врању.

У знак сjећања на све настрадале, као и погинуле заставнике прве класе Воjске Југославиjе на брду Стражевица биће служено опjело, а виjенац на спомен-обиљежjе положиће министар унутрашњих послова Ивица Дачић и предсjедник Скупштине града Александар Антић.

Градоначелник Београда Драган Ђилас положиће цвиjеће на споменик „Зашто“ у Ташмаjданском парку и одати почаст погинулим радницима Радио-телевизиjе Србиjе.

Током бомбардовања Србиjе, 18. априла у свом дому погинула jе и трогодишња Милица Ракић. На њен гроб, на Батаjничком гробљу, цвиjеће ће положити чланица Градског виjећа Јована Механџић.

Одлука о почетку напада на тадашњу СР Југославиjу донесена jе без одобрења Савjета безбjедности УН, а бомбардовање jе окончано 78 дана касниjе, усваjањем Резолуциjе 1244.

Напади НАТО-а на Југославиjу почели су 24. марта 1999. нешто приjе 20.00 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавиjера Солане, а jугословенска влада исте ноћи прогласила jе ратно стање.

Током операциjе извршено jе 2.300 ваздушних удара по 995 обjеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало jе близу 420.000 проjектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО jе лансирао 20.000 великих проjектила, међу коjима 1.300 крстарећих ракета на воjне и цивилне циљеве, а изручио jе и 37.000 „касетних бомби“ са 350.000 касетних подпроjектила.

Уз употребу наjубоjитиjег оружjа, Северноатлантска алиjанса jе у рату против Србиjе употриjебила и забрањено наоружање – мунициjу са осиромашеним ураниjумом.

У оружаном сукобу са немjерљиво надмоћниjим неприjатељем, српски ПВО успио jе да обори два авиона НАТО-а – ловац „Ф16“ и амерички „невидљиви“ авион „Ф-117“, и да зароби три неприjатељска воjника.

Приликом повлачења снага ВЈ, испоставило се да jе учинак НАТО-а 14 уништених тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљериjских оруђа.

У бомбардовањима, коjа су без прекида траjала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни обjекти, школе, здравствене установе, медиjске куће, споменици, културе. Према процjенама различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи.

Готово да нема града у Србиjи коjи се током 11 недеља напада бар неколико пута ниjе нашао на мети.

Бомбардовање Југославиjе окончано jе 10. jуна, усваjањем Резолуциjе 1244 Савjета безбjедности УН. Дан раниjе, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Воjнотехнички споразум, коjим jе прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покраjину међународних воjних трупа.

После неколико неуспjешних дипломатских покушаjа, криза jе окончана посредничком мисиjом финског предсjедника Мартиjа Ахтисариjа и бившег руског премиjера Виктора Черномирдина, специjалног изасланика тадашњег руског предсjедника Бориса Јељцина.

Према подацима УНХЦР-а, Косово jе од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покраjину се вратило око 800.000 избjеглих Албанаца.

Извор: СРНА

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: