Заокупљена најновијим заплетима домаћег политичког ријалитија, српска политичка јавност готово да и не стиже да се озбиљније позабави политичком драмом која се одвија у њеном непосредном окружењу, где Република Српска води одсудну борбу за свој статус и политички субјективитет. Чак и за београдске отужне медијско-политичке прилике необично је што можда најзначајнија национална битка у последњој деценији протиче готово непримећено од српске јавности која се данима бавила „судбинском“ дилемом да ли ће Тома Николић појести своје ускршње јаје и да ли ће избори бити у децембру или јануару. Делује као виц, а заправо је прецизан опис српске политичке фарсе. Али можда је тако и боље. Досадашње искуство показује да све чега

САРАЈЕВО, 29. АПРИЛА – Резидентни координатор и представник УНДП-а у БиХ Јури Афанасијев изјавио је да у БиХ постоје најмање три верзије истине о томе шта се дешавало у прошлости, што се итекако одражава на различите аспекте живота. Он је истакао да је то видљиво, не само у политици, него и у образовању, у односима међу људима, а коначно и у процесу повратка. “У БиХ тренутно постоје два нивоа сукоба, од којих је један насљеђе из рата, гдје у умовима бројних појединаца рат још није завршен, а други је да је све што се дешавало након окончања рата, без обзира да ли је то оправдано или не, довело до тога

Иако су поступци у току, до сада нитко није правомоћно осуђен за ратне злочине за вријеме и након Олује, изјавила је Даворка Радаљ на Документиној трибини након подужег инзистирања бројних новинара да им се одговори да ли је итко правоснажно осуђен за ратне злочине за Олују Признање да за ратне злочине у Олуји и након ње нитко није осуђен био је свакако најзначајнији момент трибине “Процесуирање ратних злочина у Хрватској од 1991. до 1995.” која је у организацији Доцументе-Центра за суочавање с прошлошћу и Грађански одбор за људска права одржана у 28. априла Загребу и којој је присуствовао велик број невладиних активиста, и што је за причу битније, велик број

БАЊАЛУКА, 29. АПРИЛА – Бивши носиоци станарског права коjи поднесу захтjев за стамбено збрињавање у Хрватскоj биће збринути у наредне три године, рекао jе Милорад Пуповац, потпредсjедник Самосталне демократске српске странке у Хрватскоj. Пуповац jе поручио Србима да сви коjи нису подниjели захтjеве за стамбено збрињавање, да то учине, jер ће тим путем, на основу изгубљеног станарског права, вратити своjе право у форми алтернативног стана. “Нека то учине jер ће то бити њихово, имаће право насљеђивања с правом откупа Хрватскоj”, рекао jе Пупавац за “Незавиосне новине”. Он jе оциjенио да се положаj Срба у Хрватскоj поправља захваљуjући политичкоj партиципациjи у институциjама власти, као и због тога што ‘могу рећи оно што мисле’. Пупавац jе рекао да Срби у Хрватскоj

Културни живот Срба у вриjеме владавине социjализма на подручjу бивше авноjевске Републике Хрватске био jе у потпуности маргинализован и практично сасвим угушен. Српско културно друштво “Просвjета” коjе jе основано 18. новембра 1944. године у Глини, (на згаришту глинске Цркве) поставило jе темеље културним и историjским установама Срба у Хрватскоj. Временом су основани: Музеj Срба у Хрватскоj, Централна библиотека са Архивом, Издавачка књижара “Просвjета” а нешто касниjе Издавачко предузеће “Просвjета”. Активности Српског културног друштва “Просвjета” обустављене су почетком 70 година прошлог виjека усљед снажног националистичког дивљања хрватских екстремиста, а званично jе избрисана из регистра 1980. године уз иронично образложење да не постоjи никаква активност Друштва.[1] Све веће и значаjниjе културне институциjе

Професор Доналд Хајнц са Универзитета у Калифорнији с отвореним писмом обратио се влади Турске с предлогом да врате храм Свете Софије (данас музеј Аја Софија) хришћанима, саопштава Грузија Онлајн. „Град Истанбул хоће да буде место међукултуре, али ја тврдим, да је он искључиво турско-муслимански мегаполис, за разлику од религиозно разноврсних великих савремених градова. Иако је миграција житеља остала далека прошлост, у националном схватању остаје монизам. Политика насилне исламизације превладава над политиком много-културалности. Ако Истанбул, или председник Турске владе Реџеп Тајп Ердоган врате Свету Софију хришћанима, то ће бити символичан и јак акт добре воље. Ислам ништа неће изгубити, ако музеј-храм буде враћен његовим стварним власницима“, пише амерички професор. Доналд Хајнц

БАЊАЛУКА, 28. АПРИЛА – Руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске /РС/ Сташа Кошарац позвао је данас жртве рата и све грађане у РС да не насједају на “најновију подвалу директора београдског Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић”, која по сваку цијену жели да “до краја проведе пројекат сатанизације Срба” на простору бивше Југославије. “Акција прикупљања милион потписа пoдршке оснивању РЕКОМ-а /Коалиције за регионалну комисију за утврђивање чињеница о ратним злочинима почињеним од 1991. до 2001. године на простору бивше Југославије/, која ће, наводно, обезбиједити да се убрза процес тражења несталих и утврди тачан број убијених, само је један од начина да се

Бивши хрватски генерал Љубо Ћесић звани Ројс запријетио је да ће у Хрватској, ако буду провоцирани оптужницама због војних акција 1995. године у Републици Српској, “поново формирати снаге и ослободити Бањалуку, јер ионако историјски припада Хрватској”. Коментаришући медијске написе о истрагама за злочине Хрватске војске у Републици Српској с акцентом на акције “Јужни потез”, Ћесић је потврдио да је учествовао у тим акцијама и да је Мркоњић Град био задња операција Хрватске војске. “Никада не би дошло до Дејтонског споразума да није било хрватских снага”, сматра овај хрватски генерал. Он је хрватским медијима пренио како је њиховим колегама у Бањалуци рекао да “никада не би имали Републику Српску да није

БАЊАЛУКА, 28. АПРИЛА – Предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић сматра да објелодањивање злочина у Двору на Уни над српским хендикепираним цивилима потврђује неспремност и недовољан ангажман тужилаштава Србије и БиХ да процесуирају овај злочин. “Немогуће је да су тужилаштва Србије и БиХ истраживала ова догађања и да раније нису знали и подигли оптужницу за овај страшан злочин”, рекао је Митровић Срни, коментаришући чињеницу да је српско Тужилаштво за ратне злочине формирало предмет у вези са ратним злочином у Двору на Уни након што су о убиству српских хендикепираних цивила у Хрватској проговорили некадашњи дански припадници УН. Митровић је закључио да “свјесно прикривање

КУЛТУРА У ИЗБЈЕГЛИШТВУ Са прогоном Срба из Српске Краjине и Хрватске током рата 1991 – 1995, а посебно у воjним операциjама „Бљесак“ и „Олуjа“ у маjу и августу 1995. године, дошло jе и до систематског уништавања споменика културе како би се уклонили трагови милениjског присуства Срба на тим просторима.[1] Нажалост у Србиjи ниjе постоjало расположење да се покрене домаћа и свjетска jавност како би се заштитила напуштена споменичка баштина. Гласови риjетких поjединаца били су недовољни да се то постигне. У протеклом периоду духовна баштина ниjе пописана нити законски заштићена. Ако се овоме дода недовољна брига институциjа културе у Хрватскоj коjе се баве овом проблематиком може се закључити у каквом се

Јосип Броз Тито jе уз помоћ наjутицаjниjих словеначких и хрватских комуниста намерно радио на рушењу СФРЈ и стварању независних република jош од почетка шездесетих година прошлог века, пишу хрватски медиjи, а преноси ‘Прес’. ‘Јутарњи лист” jе као главну тему изнео тврдње из наjновиjе књиге наjпознатиjег хрватског историчара Душана Биланџића, где се по први пут у Хрватскоj не говори о концепту СФРЈ као о ‘великосрпском проjекту”, већ као о идеjи коjа jе имала за циљ да се границе на овом простору искроjе баш онако како jе замишљено у Јаjцу 1943. године на чувеном заседању АВНОЈ-а. Што значи, како пише лист, директно против интереса српског народа. Сметали му Свети Сава и ћирилица: