Дана 23. децембра 2011. године изабрана jе нова хрватска Влада на челу са Зораном Милановићем. Коалициjа удружења избjеглица предала jе истог дана у хрватскоj амбасади Отворено писмо, у коме апелуjемо на господина Милановића да подржи нашу инициjативу да се између Србиjе и Хрватске отвори диjалог о повратку имовине и стечених права избjеглим и прогнаним Србима и грађанима Србиjе коjи су оштећени у своjим имовинским и другим правима у Хрватскоj. Такође, апелуjемо на господина Милановића да се заложи за што хитниjи напредак у диjалогу у вези успоставе истих стандарда за ратне злочине и коначног решења питања несталих лица. Што се тиче водеће српске странке у Хрватскоj, Самосталне демократске српске странке Милорада

Предсjедница Суда БиХ Медџида Кресо “под кључем” држи око 500 аутоматских пушака и другог оружjа коjе су током рата користили припадници Специjалне полициjе МУП-а такозване Републике БиХ, чиjи jе командант био Драган Викић, пише “Прес”. Викићеви специjалци су и данас смjештени у бившоj касарни “Виктор Бубањ”, у згради коjу користе од 1992. године, иако jе касарна приjе седам година дата на коришћење правосудним институциjама БиХ. Пошто циjели комплекс бивше касарне обезбjеђуjе судска полициjа коjом командуjе Кресо, она практично “под кључем” држи оружjе коjим су убиjани сараjевски Срби, наводи лист. Зграда у коjоj се налази оружjе jе подземним тунелом повезана са зградом Суда БиХ, а управо у том тунелу jе била

Тужилаштво БиХ затражило jе од Суда БиХ да одреди притвор Расеми Хандановић званоj ”Зоља”, коjа се терети за злочине почињене у Трусини 1993. године, уз образложење да постоjи могућност да утиче на свjедоке, контактира саизвршиоце и напусти териториjу БиХ. Одбрана Хандановићеве предложила jе Виjећу Суда БиХ да умjесто притвора буду изречене мjере забране састаjања и контакта са одређеним свjедоцима и одузимање путних исправа. “Да сам обавиjештена или позвана пред Суд, дошла бих добровољно. Нисам знала да сам Суду потребна”, рекла jе Хандановићева и додала да нема намjеру бjежати. Суд БиХ ће одлуку о приjедлогу за одређивање притвора дониjети накнадно, преноси Бирн. Тужилаштво БиХ терети Расему Хандановић, бившу припадницу Специjалног одреда

Предсjедаваjући Колегиjума директора Института за нестале БиХ Амор Машовић побринуо се да истина о страдању српских цивила и воjника на подручjу коjим jе владао злогласни Пети корпус Армиjе БиХ, предвођен генералом Атифом Дудаковићем, никада не угледа свjетло дана, а у томе му несебично помаже шеф канцелариjе Института у Бихаћу Муjо Бегић, пише “Фокус”. Предсjедник Организациjе породица заробољених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао jе да jе Бегић био високопозиционирни официр у корпусу Атифа Дудаковића, коjи jе био алфа и омега у касарни “27. jули”, мjесту страдања заробљених Срба, те да jе несхватљиво да надлежне институциjе не покрећу истрагу у том случаjу. “Не бих преjудицирао шта

На основу захтjева правосудних институциjа БиХ, из САД jе властима БиХ изручена Расема Хандановић, звана “Зоља”, осумњичена за ратне злочине почињене у Трусини код Коњица. У саопштењу Тужилаштва БиХ наводи се да jе Хандановићева са Међународног аеродрома у Сараjеву прослиjеђена у притвор, те ће бити предата поступаjућем тужиоцу Специjалног одсjека за ратне злочине Тужилаштва БиХ. Осумњичена jе под истрагом Специjалног одсjека за ратне злочине Тужилаштва БиХ, те се као бивша припадница Специjалног одреда за посебне намjене при штабу Врховне команде Армиjе Р БиХ “Зулфикар” сумњичи за ратни злочин почињен 16.априла 1993. године у селу Трусина код Коњица. Хандановићева jе осумњичена да jе учествовала у нападу на цивилно становништво хрватске националности

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против Шабана и Елвира Ђелилбашића коjом их терети да су 1992. године у мjесту Турбе убили српске цивиле Неђељка Кошћу и Божу Катану. Оптужница терети Шабана и Елвира Ђелилбашића да су као припадници “Турбетанског одреда” Армиjе РБиХ поступали противно правилима међународног хуманитарног права, при томе кршећи одредбе Женевске конвенциjе о заштити цивилних лица за вриjеме рата. У оптужници се наводи да су Ђелилбашићи 9. децембра 1992. године, након сазнања да им jе брат Суљо погинуо у борбама са Воjском Републике Српске, у намjери да убиjу грађане српске националности коjи су живjели у мjесту Турбе, дошли до породичне куће Неђељка Кошће и убили га тако што