
Последњи поздрав Предрагу Р. Драгићу Кијуку
Јуче, 29. jануара 2012. престало jе да куца срце мог доброг кума Пеђе Киjука. Господ jе позвао Своjе jагње, превремено… Слава му. Нећу да овде исписуjем његове биографске податке и да набраjам дела и заслуге овог српског и светског великана духа. То jе све одавно забележено, његови добри трагови из jедног злог времена остаjу неизбрисиви. Поменућу само уводну и закључну реченицу његовог представљања у Википедиjи: „Хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есеjиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достоjевиста и православни мислилац… Никада ниjе био члан нити jедне партиjе, не припада ниjедноj филозофскоj или књижевноj школи, као што ниjе члан нити jедне квазимистичне или езотериjске организациjе.“ Његово слеђење Христосу, његово светосавско православљање Небеског Сведржаоца












