Предсjедник Српског демократског форума Слободан Наградић сматра да jе неосновано поређење догађаjа у Сребреници с холокаустом, те да се иза оптужби Бошњака за дешавања у jулу 1995. године криjе жеља за дестабилизациjом прилика у БиХ. „Пред правосуђем нема реципроцитета када jе риjеч о српским жртвама. На подручjу западног Балкана владаjу двоструки стандарди по питању живих и мртвих. Зато постоjи обавеза да се упути извињење и српском народу за невине жртве, коjе су пале“, изjавио jе Наградић. Према његовим риjечима, упорним поређењем догађаjа у Сребреници са судбином jевреjског народа током Другог свjетског рата, сараjевска политичка елита жели да скрене пажњу на страдање Бошњака током протеклог ратног сукоба у БиХ. „Не уважаваjу

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да jе Студиjа о одрживом повратку српских избjеглица у Хрватску, коjа jе представљена у Загребу, „фатастична, али утопиjска“. „То jе озбиљан, реалан и поштен приjедлог. Сви у избjеглиштву би се тиме задовољили. Да имаjу право избора и да се пред њих не постављаjу ригорозна правила коjа се сад постављаjу, али колико jе то реално – то jе велико питање“, изjавио jе Штрбац за Срну, коментаришући Студиjу, коjу су урадили социолози са загребачког Универзитета Милан Месић и Драган Багић. Према његовим риjечима, од донаторске конференциjе, чиjим учесницима ће сугестиjе двоjице загребачких социолога бити упућене, очекуjе се око 400 милиона евра, коjи би требало

Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Младен Иванић сматра да jе 1. март 1992. године “био и остао дан када jе и практично започео рат у БиХ“. “Први март 1992. године за мене jе био и остао дана када jе практично започео рат у БиХ, jер jе мимо воље Срба, као равноправног и конститутивног народа, донесена суштинска одлука о независности БиХ“, рекао jе Иванић Срни. Према његовим риjечима, то jе био “увод у дубоко међунационално неповjерење коjе се након тога надвило над народима у БиХ“. “Славити дан кад jе започео рат у БиХ и то као велики празник, могу само они коjи су противници БиХ. Мислим да таj датум

Предсjедник Народне скупштине Републике Српске Игор Радоjичић изjавио jе да међународна заjедница по питању затварања супервизиjе за Брчко дистрикт подиjељена, али да Брчко кроз Арбитражни трибунал може у будућности искористити као средство притиска против Републике Српске. „Арбитражни трибунал по арбитражноj одлуци у сваком тренутку може промиjенити арбитражну одлуку уколико оциjени да jе неки од ентитета угрожава и да Брчко чак додиjели jедном од ентитета“, рекао jе Радоjичић. Он jе поjаснио да jе Република Српска у позициjи да као учесник арбитраже и као ентитет мора да спроведе одлуку зато да њена позициjа не би била jош више угрожена и да арбитража не би поново била отворена. „Таj мач нам стоjи изнад

Предсjедништво Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске подржало jе закључке Одбора породица заробљених и несталих, коjим се одбацуjе провођење наредбе Института за нестала лица БиХ да се попишу сва ексхумирана неидентификована тиjела у БиХ и сахране у општини гдjе су ексхумирана. „Све организациjе из Републике Српске коjе се баве процесом тражења несталих лица упутиће захтjев Тужилаштву БиХ у коjем се наводи да нема усваjања наредбе без консултациjа са удружењима породица несталих из Српске“, рекао jе данас новинарима предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Митровић jе данас у Бањалуци, након сjеднице Предсjедништва Републичке организациjе, подсjетио да су, према

Уколико Европски суд за људска права у Стразбуру прихвати жалбу адвоката коjи су упозорили да се у БиХ ретроактивно примjењивао нови закон о ратним злочинима, то ће имати драматичниjе посљедице по БиХ од случаjа „Сеjдић – Финци“, упозорава „Вечерњи лист“. Кривични закон коjи се примjењуjе у Суду БиХ прописуjе двоструко или троструко више затворске казне за ратне злочине од оних предвиђених jугословенским законима, коjи су вриjедили у вриjеме извршење злочина. „Да апсурд буде jош већи, за исто кривично дjело jе могуће добити двоструко мању или вишу казну, зависно од тога води ли поступак Суд БиХ, коjи jе утврдио праксу ретроактивне примjене кривичног законодавства, или, пак, Кантонални суд у Мостару, коjи