КОЛИКО СЕ СРБА ВРАТИЛО У ХРВАТСКУ

У Загребу jе, 27. фебруара ове године, промовисана студиjа „Мањински повратак у Републику Хрватску – Студиjа отвореног процеса“, коjу jе наручио УНХЦР, а чиjи су аутори проф. др. сц. Милан Месић и др. сц. Драган Багић, истакнути академици с подручjа миграциjа и друштвених истраживања те предавачи на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Поменути академици су, такође по наруџби УНХЦР-а, израдили и прву студиjу из раздобља 2006-2007. године „Одрживост мањинског повратка у Републици Хрватскоj“.

Већина медиjа у региону су представљању ове студиjе поклонили доста пажње, вjероватно и због присуства предсjедника Хрватске, Иве Јосиповића и шефа Делегациjе Европске униjе у Хрватскоj, амбасадора Паула Вандорена. Поред изjава аутора студиjе и високих госта, медиjи су прениjели и изjаву Теренца Пикеа, представника УНХЦР-а у Хрватскоj, да су од почетка процеса повратка 1996. године хрватске власти регистровале више од 132.600 повратника српске националности у Хрватску, што одговара отприлике половици оних коjи су напустили своjе домове за вриjеме конфликта.

Присjетивши се да jе у првоj студиjи био наведен броj од 120.000 регистрованих повратника српске националности, од чега jе само њих 52.000 остало да живи у Хрватскоj, док jе 48.000 и даље у земљама избjеглиштва (Србиjа и БиХ), да повремено борави у Хрватскоj њих 7.000, а око 13.000 да их jе већ било умрло, морам рећи да ме jе изнесена броjка регистрованих повратника, без попратних броjки и обjашњења, и испровоцирала да што приjе набавим нову студиjу и да провjерим, знаjући да су у првоj студиjи аутори били веома обjективни, колики jе броj стварних повратника.

На моjе задовољство, нова студиjа jе већ 28. фебруара осванула на саjту УНХЦР-а, и ево шта су аутори навели у поглављу квантитативно истраживање повратка: Према подацима хрватске Владе, 2010. године регистовано jе 130.220 повратника српске националности; тек сваки трећи (33%) мањинских повратника сада живи у РХ, што jе за 5% мање него 2006. године; нешто више (око 39%) регистованих повратника траjно пребива изван Хрватске, што jе за око 3,5% више него 2006. године, од чега 70% у Србиjи (7% мање у односу на 2006. годину), 7,5% у другим диjеловима бивше Југославиjе, а 22,5% у осталим земљама (12% више него 2006. године); од регистрованих повратника 15% jе у међувремену умрло, што jе за 3,5% више него 2006. године; за око 13% повратника нема поузданих информациjа гдjе сада живе и да ли су уопште живи, што jе за око 2% мање него 2006. године.

Аутори су броjку „непоузданих“ (13%) расподjелили подjеднако на остале три категориjе и дошли до процjене да од регистрованих повратника српске националности у РХ живи око 38%, изван Хрватске око 45%, а да их jе око 17% умрло.

Ауторима студиjе одаjем признање на обjективном истраживању, а замjерам представнику УНХЦР-а што на представљању ове публикациjе ниjе дао потпуниjу повратничку слику. А та слика jе заиста суморна, суморниjа него 2006. године.

Колико jе та повратничка слика суморна очито да jе свjестан и господин Пике, па jу jе хтио „уљепшати“ податком о формалном броjу повратника, а посебно обjашњењем да jе то „отприлике половица оних коjи су напустили своjе домове за вриjеме конфликта“, jер jе jедино кроз ту броjку и кроз наведено обjашњење могао правдати дугогодишњи рад УНХЦР-а на повратку Срба у Хрватску.

Далеко jе, то господине Пике, од половине избjеглих Срба из Хрватске у вриjеме конфликта. Подсjећања ради, Срба у Хрватскоj 1991. године, према званичним подацима Државног статистичког завода РХ, било jе око 582.000 и око 106.000 Југословена, а 2001. тек око 201.000 Срба и мање од 200 Југословена. Нажалост, Хрватска jош ниjе обjавила податке о учешћу Срба у прошлогодишњем попису становнишва, али их, о чему  говори и ова студиjа, не може бити никако више него 2001. године.

Да ли ће икада ико поставити питање одговорности за поновну миграциjу наjмање 45% (око 59.000 људи) оних коjи су се већ били вратили у Хрватску?

Статистичка слика Срба повратника у РХ толико jе суморна да jе не може поправити ни изjава предсjедника Хрватске, Иве Јосиповића, да „данас хрватска политика заговара слободу повратка свих људи без обзира на њихову националност“.

Слаба ваjда од те слободе, господине предсjедниче. Она има смисла ако држава Хрватска, чиjи сте ви предсjедник, врати Србима имовину што сте им силом одузели и права коjа сте им ускратили.

Сугестиjе аутора изнесене у овоj новоj студиjи су поштене и праведне али, нажалост, нису и оствариве у држави Хрватскоj ни сада, а по своj прилици, неће бити ни за дужи период, због комплетног стања у тоj држави. Ако не буде помоћи од Међународне заjеднице, много више од очекиваног износа на Донаторскоj међународноj конференциjи у априлу ове године, и те сугестиjе ће постати утопиjа.

Београд, Фебруар 2012.

Саво Штрбац

Извор: veritas