ХАГ, /СРНА/ – Пензионисани генерал Воjске Републике Српске Маноjло Миловановић рекао jе данас у своjству свjедока оптужбе на суђењу некадашњем предсjеднику Републике Српске Радовану Караџићу да су, у вриjеме када jе дониjета одлука о оснивању Воjске Републике Српске, утврђени политички циљеви да се „сприjечи понављање геноцида из Другог свjетског рата и одбрани народ до постизања мира“. Миловановић jе рекао да jе „у традициjи Кине, Француске и Срба да народ иде са воjском, иза или испред“, обjашњаваjући тако Директиву броj четири из 1993. године, коjу jе он саставио, а Караџић потписао, а према коjоj jе Дринском корпусу Воjске Републике Српске наложено да „неприjатељу у Подрињу нанесе што веће губитке и присили

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Поражаваjућа jе одлука Управног одбора Института за нестала лица БиХ да подржи инициjативу упућену Тужилаштву БиХ коjа предвиђа попис и сахрану тиjела у општинама гдjе су ексхумирана, сматра предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Српске Недељко Митровић. „Ова одлука jе поражаваjућа, jер се из овога jасно види да Управни одбор Института за нестала лица БиХ не доноси одлуке самостално, нити у интересу процеса тражења несталих и поштовања породица несталих“, рекао jе Митровић Срни. Он тврди да да jе Управни одбор Института под „великим утицаjем Међународне комисиjе за нестала лица, коjа jе и идеолог оваквог срамног начина рjешавања проблема неидентификованих тиjела“. „Поставља се питање каква

БАЊАЛУКА,  (СРНА) – За Републику Српску jе неприхватљива наредба Института за нестала лица БиХ коjа предвиђа попис и сахрану тиjела у општинама гдjе су ексхумирана, изjавио jе Срни руководилац Оперативног тима за тражење несталих лица Републике Српске Горан Крчмар. „Познато нам jе да Тужилаштво БиХ неће прихватити ту наредбу, jер jе чињеница да се у конкретном случаjу ради о `злоj намjери` поjединаца унутар БиХ како би се зауставио процес тражења несталих“, истакао jе Крчмар. Управни одбор Института за нестала лица БиХ подржао jе на данашњоj сjедници инициjативу упућену Тужилаштву БиХ коjом jе предвиђен попис и сахрана тиjела у општинама гдjе су ексхумирана. „Управни одбор закључио jе да подржава инициjативу Института,

Директор Демократске инициjативе сараjевских Срба Јован Јањић сматра да jе 1. март наjцрњи датум у историjи БиХ и да никада неће бити постигут консензус да оваj дан буде државни празник jер то Срби неће дозволити. Јањић jе оциjенио да ће, све док се потенцира да jе 1. март „дан независности БиХ“, бити и међунационалних тензиjа, подсjетивши да су се тог дана 1992. године два народа удружила против Срба коjи су одбили да изађу на референдум. Првог марта 1992. године нешто више од 60 одсто Бошњака и Хрвата у БиХ дало jе своj глас за „суверену и независну БиХ“, на референдуму коjи су боjкотовали представници српског народа. По мишљењу многих, управо

Посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Борислав Боjић изjавио jе Срни да jе грађански рат у БиХ практично наjавио некадашњи муслимански лидер Алиjа Изетбеговић, оснивач СДА БиХ и предсjедник тзв. Републике БиХ, на сjедници прве вишестраначке Скупштине БиХ 27. фебруара 1991. године. “Он се тада, подносећи извjештаj са сjеднице Предсjедништва бивше СФРЈ коjа jе одржана 22. фебруара, придружио свима онима коjи су разарали мултиетничку СФРЈ, заговараjући у исто вриjеме успостављање `суверене, цjеловите и демократске БиХ`“, подсjетио jе Боjић. Боjић подсjећа да jе Изетбеговић тада рекао “Због суверене Босне jа бих жртвовао мир, а због мира у Босни не бих жртвовао суверену Босну“ и да jе за ову изjаву