Kakav je položaj Srba danas u Hrvatskoj i da li je opravdana bojazan da će se nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji dogoditi sistematsko zanemarivanje potreba i problema najveće manjinske zajednice u Hrvatskoj, raspravljalo se na tribini u Banjaluci, održanoj 16.10.2012. godine, koju je organizovalo Udruženje Jadovno 1941.     Vezane vijesti: RTRS-Foto: „Položaj Srba iz Hrvatske prije i nakon pristupanja EU“ Pupovac: Srbima u Hrvatskoj bolje, ali još nije dovoljno Pupovac: Srbi u Hrvatskoj se odupiru asimilaciji Tribina: Položaj Srba iz Hrvatske prije i nakon pristupanja EU ODUPIRANJE ASIMILACIJI        

„Da li je opravdana tvrdnja da je Narodna biblioteka u svojoj slavnoj istoriji dugoj 180 godina imala Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sretena Ugričića?“     Foto: Tanjug Ekipa „Nedeljnika“ provela je nekoliko dana u Narodnoj biblioteci Srbije. “U razgovoru sa zaposlenima na nekoliko spratova u jednom momentu smo se zapitali kako smo uspeli da postanemo gori ljudi od Hitlerovih sledbenika”, piše Bogdanović u tekstu “Kulturni genocid usred Beograda”, pitajući se da li je opravdano govoriti da je Narodna biblioteka u svojoj slavnoj istoriji dugoj 180 godina imala Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sretena Ugričića? Mi smo, svi zajedno, kažu radnici biblioteke, koji više i nisu očajni

U okviru manifestacije „Mjesec ruskog filma “ u organizaciji Svetosavske omladinske zajednice Eparhije Banjalučke u petak 19.10.2012. prikazuje se ostavrenje „PRIČE“. Projekcija počinje u 19 časova u Svetosavskom kulturnom klubu, Bana Milosavljevića br. 8. „Tri priče“ predstavlja značajno ostvarenje i napredak u pravoslavnoj kinematografiji. Gledaocima je u tri dela filma prikazana priča koja hrani dušu. Priče su ispričane iskreno, toplo i s humorom. Prva priča – „Neobično poslušanje“ neće vas samo nasmejati, već će vas naterati da se zajedno s glavnim junakom zamislite o grehu gordosti i vrednostima hrišćanske poniznosti i skromnosti. „Жelim da odeš sutra na groblje, i čim ugledate da prinose kovčeg, priđeš povorci i počneš koliko god

Premijer Srbije trebalo bi da se izvini svojim sunarodnicima, zbog izjave da su im preci u dva svetska rata ginuli za EU. On dobrovoljno može da sedi u magarećoj klupi nemačke ambasade, ali samo u svoje ime. Uostalom, treba da se zna da je nemačka vojska u Podrinju ubijala civile, žene i decu „sveteći“ vojne poraze u Prvom svetskom ratu, o čemu svedoče njihova direktna naređenja iz tog vremena. Za one koji žele da shvate trenutak sadašnji, to je više nego dovoljno. Stogodišnjica oslobođenja stare i južne Srbije u Prvom svetskom ratu, koja je pala ovog oktobra, protiče u nerazumljivoj tišini. Ta kalendarska ravnodušnost potiče iz socijalno-ekonomskog beznađa nacije i

Budimir Lončar je, kako piše u strogo poverljivom zapisniku sa zatvorenog sastanka u kabinetu tadašnjeg zamenika saveznog sekretara za inostrane poslove, posvećenog „slučaju Valdhajm“ na kraju izdiktirao i zadatke koje je državni vrh naložio Ministarstvu inostranih poslova, vezano za ovu aferu, koja je očigledno izdignuta na najviši mogući nivo. Neko je hteo da zanemari žrtve ustaško-nemačkih pokolja na Kozari Lončar je naložio da se „izradiinformacija“ za predsedništva republika i pokrajina u kojoj naglasak treba da bude na političkoj oceni „slučaja Valdhajm“ (naglasio B. S.); da se za potrebe članova Predsedništva obradi sva raspoloživa dokumentacija o Valdhajmu, kako ona koja je Jugoslavija svojevremeno predala odgovarajućoj komisiji Ujedinjenih nacija, tako i ona

Legitimno je pravo svakog građanina, pa i vjerskog poglavara da učestvuje u kampanji za popis stanovništva, ali je čudno kada ima bojazan da u tom narodu ima veliki broj onih koji nisu do kraja svjesni svoje nacionalnosti ili nisu hrabri da se na ovaj način izjasne, rekao je Srni istoričar iz Beograda Čedomir Antić. On je, povodom poziva zamjenika poglavara Islamske zajednice u BiH Izeta Spahića da se islamski vjernici na popisu upišu kao Bošnjaci koji govore bosanskim jezikom, ocijenio da je veoma loše kada neko ko vjeruje u nešto i zalaže se za određene vrijednosti napravi korak dalje pa kaže da neko ko ne dijeli tu njegovu vrednost nije

Ja sam – seća se dalje Danko Vasović – od prvog dana kad sam se zainteresovao za Valdhajmovu ratnu prošlost, od prvog teksta u „Večernjim novostima“, osećao određeni pritisak i neku vrstu opstrukcije – već sam kazao kako sam, recimo, jedva „ugurao“ u novine i taj prvi, ekskluzivni intervju sa Valdhajmom. Sve to sam ipak tumačio kao oprez tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Ilije Borovnjaka ili možda kao zavidljivost i sujetu pojedinih urednika i kolega koji se nisu mogli pomiriti sa činjenicom da se tako ozbiljnom temom tako uspešno bavi jedan mladi, prevashodno sportski novinar. Sprovođenje zarobljenih Kozarčana NIŠTA NIJE SLUČAJNO A kad su mi na moguće opasnosti pažnju skrenuli najpre Simon