Na pomolu revizija istorije: Srbi zločinci i okupatori, Turska multietnička država

Datum objave: četvrtak, 18 oktobra, 2012
Veličina slova: A- A+
Stogodišnjica Balkanskih ratova
Stogodišnjica Balkanskih ratova

U oktobru 2012. navršava se sto godina od početka Balkanskih ratova. Značaj ovog jubileja za Srbiju nije samo što se njime slavi 100 godina od oslobađanja stare Srbije (današnje Makedonije), Raške i Kosova i Metohije, već i u tome što se ulazi u ciklus obeležavanja jednog od najbitnijih i najslavnijih perioda u srpskoj istoriji: 1912-1918. Odmah nakon obeležavanja Prvog (1912) i Drugog balkanskog rata (1913), sledi stogodišnjica Prvog svetskog rata (1914), kao i obeležavanje stogodišnjica mnogih bitnih događaja tokom tog rata. Da li je Srbija spremna za obeležavanje događaja koji su od prvorazrednog nacionalnog značaja? Postoji li opasnost da se obeležavanje ovih jubileja iskoristi za reviziju istorije, kako se već neko vreme spekuliše u naučnim krugovima?

Država i naučne institucije tvrde da su se spremile za proslavu stogodišnjice Balkanskih ratova. Ipak, ve?i broj istoričara i sturčnjaka smatra da je moralo da se uradi više ako se uzme u obzir slika o Srbiji koja se proteklih godina gradila u svetu i kako je istorija (zlo)upotrebljavana u te svrhe.

„Svedok“ je kontaktirao sa nekim relevantnim državnim i naučnim institucijama u vezi sa pitanjem – kako će se obeležiti predstojeći jubilej. Iako smo se obratili i ministarstvima kulture, prosvete, spoljnih poslova i odbrane, odgovor smo jedino dobili od Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja u čijoj je direktnoj nadležnosti obeležavanje ovakvih događaja.

Kada je reč o našim naučnim institucijama, pored hroničnog nedostatka sredstava, većina je ipak spremna za obeležavanje ovog značajnog jubileja. Institut za savremenu istoriju je, kako tvrde u toj instituciji, prvi krenuo sa obeležavanjem ovog jubileja još prošle jeseni, kada su sa Meiđi univerztetom iz Tokija i Fakultetom bezbednosti iz Beograda organizovali međunarodnu naučnu konferenciju „Balkan i Balkanski ratovi 100 godina kasnije“, a zbornik radova sa te konferencije biće objavljen za ovogodišnji beogradski Sajam knjiga. Institut je pripremio i opsežnu knjigu od 800 strana pod nazivom „Vek važnih doga?aja na Kosovu i Metohiji 1912-2012.“. Pored toga, Institut za savremenu istoriju će sa Narodnim muzejom iz Leksovca krajem oktobra organizovati konferenciju na temu „Kulturno-istorijska baština juga Srbije“, posvećenu Prvom balknskom ratu.

U Beogradu će se u oktobru održati naučni skup koji organizuje Odeljenje za istoriju Instituta za strateške studije u saradnji sa SANU.

Zavod za udžbenike, kako nam je rekao urednik Slobodan G. Marković, najve?u pažnju posvetio je 2013. godini, odnosno 1913. jer je tada okončan Prvi i počeo je Drugi balkanski rat.

Pored naučnih skupova, publikacija i polaganja venaca na spomenike posvećene Balkanskim ratovima, priprema se i serijal na RTS-u posvećen stogodišnici ovih događaja, a takođe će se uživo prenositi centralna proslava koju Srbija i Makedonija zajednički organizuju 28. oktobra u Kumanovu, kod spomen-kosturnice na brdu Zebrnjak. Međutim, da li je sve ovo dovoljno? Istoričari i stručnjaci sa kojima je „Svedok“ razgovarao rekli su da se u svetu već neko vreme ozbiljno priprema korišćenje predstojećih stogodišnjica, a pogotovo 100 godina od Prvog svetskog rata, kako bi se u potpuno drugačijem svetlu, po Srbe negativnom, prikazale istorijske činjenice. Nažalost, niko se od naših istoričara i naučnih institucija ne bavi sistematskim praćenjem publikacija koje izlaze u svetu, a koje se odnose na Srbiju i njenu istoriju, tako da precizni podaci o tome koliko se publikacija tačno sprema za predstojeće stogodišnjice i kako one tumače događaje, prvenstveno u zapadnoj istoriografiji, ne postoje.

Prema procenama naših istoričara, u svetu se priprema oko 100 izdanja na engleskom jeziku koja će negativno govoriti o ulozi Srbije u Balkanskim ratovima. Posebnu zabrinutost dele kada je reč o obeležavanju 100 godina Prvog svetskog rata i najavama koje dolaze iz Nemačke i Austrije.

– Izleda da mi kao društvo nismo sposobni da radimo po nekom unapred utvrđenom planu, da prikupljamo razbijene snage, već smo skloni improvizacijama i radu od danas do sutra. Sa takvim odnosom ne možemo daleko dogurati, kaže dr Momčilo Pavlović, prvi čovek Instituta za savremenu istoriju. Prema njegovim rečima, Balkanski ratovi se u stranoj istoriografiji prikazuju kao osvajački, a potenciraju se zločini. Takve publikacije pojavljuju se i sada će se pojaviti ne samo u svetu već i kod nas, a posebno u bivšim jugoslovenskim republikama.

– Biće tu raznih projekata finasiranih od fondacija iz EU, Nemačke i Austrije i drugih zapadnih zemalja, koji će Balkanske ratove prikazivati kao osvajačke i zločinačke poduhvate. Sa današnje stajne tačke i iz današnjih sistema vrednovanja, vrednovaće se i revidirati stavovi i saznanja o Balkanskim ratovima pre sto 100 godina, što će doprineti još većoj konfuziji, smatra Pavlović.

Na pitanje šta će ta revidirana istorija sadržati, Momčilo Pavlović kaže: Pisaće da su Balkanski ratovi razorili jednu uzornu imperiju kakva je bila Osmansko carstvo, multikulturalna država sa verskim i svim ostalim slobodama. Slikaće se neke džamije kao dokaz multikulturalnosti i insistira?e se na patnjama civila. Isticaće se premeštanje stanovništva, zločini, oslobođenje će se prikazivati kao okupacija, a današnji narodi će govoriti da nisu 1912. oslobođeni. Naučni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije, dr Mile Bjelajac, proletos je boravio u Istanbulu na skupu posvećenom Balkanu. Još 2 takva skupa održaće se u oktobru, a na jednom od njih će i Bjelajac uzeti učešće.

– U otomanistici već poodavno postoji tendencija da se Otomansko carstvo predstavi kao jedan istorijski tolerantni komonvelt razlicitih naroda i vera koji je, nažalost, srušen od zlih nacionalizama bez prave potrebe. Da bi ta teza ostala, mnogo toga se mora skloniti u stranu, kaže Bjelajac. Kako ističe Bjelajac, skorašnji ratovi na Balkanu iz istorijskog nasleđa izvukli su onaj deo koji se tiče zločina prema civilnom stanovništvu i povreda humanitarnog prava. Za otvaranje tog pitanja i njegovu reinstrumentalizaciju, ista je podloga – loše obavešteni savremenici, namerno proizvedena propaganda u cilju opravdanja rata Centralnih sila protiv Srbije i trajno skretanje pažnje sa stvarnih uzro?nika nestabilnosti i sukoba na Balkanu – velikih sila.

– Ako otvorite „Vikipediju“, naći ćete ceo set standardnih stereotipa o stradanju albanske rase, Turaka i Muslimana uopšte. Ako se krene u proveru preko izvora prvog reda, dnevnika i pisama samih učesnika, počinje da se dobija jedna druga slika, mnogo tačnija, naglašava Bjelajac. Nekadašnji ambasador SRJ u Ankari, islamolog Darko Tanasković, koji smatra da sa državnog nivoa dosad nije učinjeno gotovo ništa da se ovaj izuzetno značajan događaj iz srpske i balkanske istorije opštenacionalno obeleži kako po svemu zaslužuje, podseća na poznatu krilaticu da istoriju pišu pobednici, te da je logično da sklonost ka njenoj reviziji ispoljavaju gubitnici.

– Kad nekadašnji gubitnici, igrom istorijske dijalektike, procene da im je izmenjena međunarodna konjunktura bitno popravila relativni geopolitički „rejting“, oni tu sklonost počinju da artikulišu kao sistematski napor revizije onog tumačenja istorije koje im politički i moralno ne odgovara. A zna se ko je poražen u Prvom balkanskom ratu, kasnije i u Prvom svetskom ratu. Njima se danas priključuju oni kojima, radi tendencioznog prikazivanja nekih savremenih zbivanja i procesa na Balkanu, odgovara da se potamni uloga Srbije i Srba u novijoj istoriji, kaže Tanasković.

Prema njegovim saznanjima, u Turskoj će biti održano nekoliko naučnih i, kako naglašava – „naučnih“, skupova posvećenih sećanju na Balkanske ratove, kojima je u turskoj stručnoj i široj javnosti poslednjih decenija posvećivana srazmerno mala pažnja. Osnovna ideja većeg broja ovih okupljanja jeste slanje poruka o tome da bi iskustvo sukobljavanja na Balkanu trebalo da posluži uobličavanju zajedničkog nastojanja da se u regionu stvore uslovi za trajni mir i prosperitet. Ta poruka, pozitivno neutralna u odnosu na prošlost, bila bi sasvim prihvatljiva kad današnja Turska prema Balkanu ne bi vodila neoosmanističku politiku, sračunatu na obnavljanje svog dominantnog uticaja u nekadašnjoj Rumeliji, naglašava Tanasković.

Kada je reč o tome kako se u turskoj istoriografiji tumače Balkanski ratovi, Tanasković kaže: Od istoričara do istoričara ima razlika u pristupu, ali preovladava viđenje prema kome su Bakanski ratovi, posebno Prvi, bili za Osmansko carstvo splet nepovoljnih međunarodnih okolnosti, uz presudno mešetarenje tadašnjih velikih sila koje su posredstvom zakulisnih radnji i emisara s protivrečnim porukama i obećanjima podstakle balkanske narode na udruženu pobunu protiv sultanske vlasti. Za zvaničnu Tursku, Balkanske ratove bi, kao srazmerno kratko razdoblje nestabilnosti posle vekova osmanlijskog mira, valjalo „staviti u zagradu“, kako se izrazio ministar inostranih poslova Turske, Ahmet Davutoglu.

Iako je početkom godine postojao predlog da države regiona zajednički obeleže 100 godina Balkanskih ratova, saglasnost oko toga nije postignuta. Tako nešto, čini se, ne bi trebalo da izaziva čuđenje imajući u vidu da skoro sve zemlje učesnice događaja, kao i narodi Balkana, imaju uglavnom suprotno viđenje i, najčešće politički motivisano tumačenje istorijskih događaja.

Ako se uzme u obzir slika o Srbiji i Srbima kakva je stvorena u svetu, kao i to da novonastale države na Balkanu pokušavaju da u potpunosti izmene pogled na nedavne, ali i daleke istorijske događaje, i da pri tom imaju izuzetnu podršku međunarodnih organizacija i institucija, vrlo je verovatno, smatraju srpski istoričari, da će obeležavanje jednog veka Balkanskih ratova zapravo označiti početak konačne revizije istorije i istorijskih događaja na Balkanu u proteklih sto godina, koja je vođena decenijama, a pogotovo od devedesetih.

Da li i srpska država može nešto da uradi da bi zaštitila svoju istoriju i onemogućila da joj se oduzme slavna prošlost, pa da od pomena Srbije imamo samo slike zločinaca, agresora i okupatora? Sramno je što Srbija očito nema planski pristup u ovoj oblasti i što, ako već nema novca da popravi svoju sliku u svetu, barem ne vodi računa da očuva ono dobro što je u toj slici ostalo. Ako se prisetimo poznate rečenice da narodi koji ne vode računa o prošlosti nemaju ni budućnost, i ako tome dodamo i to da se nekim narodima namerno briše i menja prošlost, onda je prilično neizvesno šta će biti sa Srbijom. Ili je, zapravo, sasvim izvesno…

Autor: Milan Dinić, nedeljnik Svedok

Napredni klub

Izvor: NAPREDNI KLUB

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top