Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да и у завршноj фази рада Хашког трибунала постоjе двоструки аршини jер се Србиjа и даље условљава истрагом мреже подршке хашким оптуженицима, а да нико ниjе процесуиран у Хрватскоj или у Шпаниjи, гдjе се дуго крио хашки оптуженик Анте Готовина.“Не сjећам се, а вjероватно бих знао да jесте, да jе вођена нека озбиљниjа истрага о скривању Готовине“, рекао jе Штрбац за Срну, коментаришући посjету главног хашког тужиоца Сержа Брамерца Београду, коjа jе посвећена истрази мреже подршке хашким оптуженицима. Штрбац jе рекао да се скривање Готовине претворило у пландовање, уживање сваке врсте по разним дестинациjама, те да су о томе многи знали и

Симон Визентал jе, сећа се Данко Васовић приче овог гласовитог Јевреjа, следећи jедну послератну jугословенску листу ратних злочинаца, 1956. године у Паризу открио и ухватио Ел Хусеиниjа, великог муфтиjу jерусалимског, за Јевреjе jедног од наjвећих ратних злочинаца.  Он jе, поред осталог, био духовни инспиратор свих злочина злогласне „Ханџар дивизиjе“: – Ја сам га открио, ухватио и кад сам хтео да га предам Југословенима, из Београда ми jе стигао одговор: не, хвала, таj за нас ниjе ратни злочинац! Ви сте дакле сакрили и помиловали тог злочинца и заташкали његова злодела – рекао jе срдито Визентал мени, скамењеном од чуда, пошто jа о томе до тада, наравно, нисам поjма имао jер jе

Руски балканолог Јелена Гускова изjавила jе да се из процеса против генерала Ратка Младића у Хашком суду види да се судиjе више не стиде своjе пристрасности, те да му jе већ унаприjед написана пресуда – доживотна робиjа. „Судиjе више не праве озбиљан израз лица, чак ни форму не поштуjу. Допуштаjу себи да вичу на генерала Младића, избацуjу га из суднице, забрањуjу адвокатима да постављаjу питања“, рекла jе Гускова. Она наводи да се види да судиjе журе и да им jе потребно да испоштуjу што jе могуће брже бар неку приближну форму. „Већ унаприjед jе написана пресуда, чини ми се, доживотна робиjа“, рекла jе Гускова за „Глас Русиjе“. Она оцjењуjе да се

Досиjе о ратном злочинцу Курту Валдхаjму Југославиjа jе доставила одговараjућоj комисиjи Уjедињених нациjа у Лондону jош почетком 1948. године.  Слика коjа jе оби[ла свет: Курт Валдхаjм (други слева) са италиjанским и немачким официрима 1943. на подгоричком аеродрому Био сам очаjан због тога што „Новости“ одбиjаjу и оклеваjу да обjаве моj новитекст о Валдхаjму – вели даље Данко Васовић. Знао сам да имам вест-бомбу и да то већ сутра више неће бити ништа ако то дозна и обjаве неке друге новине илиагенциjа, jер при сазнању да постоjи таj досиjе нико неће седети скрштених руку. Сплетке почињу Сутрадан сам се ипак мало охрабрио пошто то нико ниjе обjавио, можда из истих разлога из коjих jе и моj главни уредник

Реаговања у Хрватској на изјаву култног америчког музичара јеврејског поријекла Боба Дилана о Хрватима као нацистима, као и бојкот филма о холокаусту, представљају константно избјегавање историјске одговорности за злочине који су починили припадници хрватског народа у Другом свјетском рату над Србима, упозорава Ален Будај, директор Маргеловог института.Будај подсјећа на забрану емитовања Диланових пјесама на хрватском Радио-Сплиту, као и на недавни бојкот пројекције филма о холокаусту хрватског „оскаровца“ и преживјелог логораша Аушвица Бранка Лустига у биоскопима у Задру и Книну. „Историјска је истина да су припадници хрватског усташког покрета у служби злочиначке квислиншке творевине НДХ убијали Србе, али изгледа да неки људи, као што је уредница хрватског Радио-Сплита, не желе чути

Валдхаjм jе очигледно желео да по сваку цену прикриjе своjу улогу у операциjи „Шварц“, наjзлогласниjоj и наjкрвавиjоj немачкоj офанзиви изведеноj на тлу Југославиjе. АУСТРИЈАНАЦ СА БЕЗБРОЈ ЛИЦА: Курт Валдхаjм са  Данком Васовићем 1986. у Салцбургу Таj моj интервjу са генералом Кадиjевићем, обjављен у „Младости“ – казуjе даље Данко Васовић – био jе, наравно, jак адут Томи Милиновићу коjи jе jедног jутра на колегиjуму обавестио уреднике да бих jа желео да радим за „Новости“. При том их jе питао да ли неко од њих има потребу за младим новинаром. Јавио се Михаило Рашић, тада уредник спортске рубрике: нека дође код мене, даћемо му шансу, али без икаквих обавеза – ако зна