Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Kulturni genocid usred Beograda

Datum objave: ponedeljak, 22 oktobra, 2012
Veličina slova: A- A+

“Da li je opravdana tvrdnja da je Narodna biblioteka u svojoj slavnoj istoriji dugoj 180 godina imala Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sretena Ugričića?”

 

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/nbs.jpg

Foto: Tanjug

Ekipa “Nedeljnika” provela je nekoliko dana u Narodnoj biblioteci Srbije. “U razgovoru sa zaposlenima na nekoliko spratova u jednom momentu smo se zapitali kako smo uspeli da postanemo gori ljudi od Hitlerovih sledbenika”, piše Bogdanović u tekstu “Kulturni genocid usred Beograda”, pitajući se da li je opravdano govoriti da je Narodna biblioteka u svojoj slavnoj istoriji dugoj 180 godina imala Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sretena Ugričića?

Mi smo, svi zajedno, kažu radnici biblioteke, koji više i nisu očajni već su, tvrde, u nekom gorem stanju bezdušnosti i apatije, možda uradili našoj nacionalnoj instituciji i goru stvar od bombardovanja. O tome su pričali ekipi “Nedeljnika”.

U biblioteci se zaposleni svakodnevno dovijaju na razne načine bez dinara, u to smo se uverili za ovih nekoliko dana kada su nas proveli kroz sve delove ove kulturne institucije i pokazali nam u kojim uslovima rade i kako pokušavaju da sačuvaju knjige koje su u katastrofalnom stanju.

“Kako da objasnimo javnosti da je naš bivši upravnik Sreten Ugričić naredio da se za proslavu 180 godina biblioteke skuva 50 tomova srpske bibliografije izvađene sa polica te iste biblioteke i da se od njega u holu napravi umetničko delo?”, pričaju zaposleni u biblioteci. “Na sreću, nije sve skuvano i samleveno, tačnije reciklirano, kako su to tada umetnici nazivali, ‘konceptualno umetnički reciklirano’.”

Prema njihovim rečima, za vreme upravnika Ugričića sve Lubarde, Konjovići, Meštrovići i još stotine njih koji su nekada krasili sve zidove i prostore biblioteke bačeni su u podrum, u mrak, u prašinu, u vlagu.

“I na kraju, kako da objasnimo da smo pored toga što smo ih kuvali, knjige i bacali pored kontejnera i davali zvanične izveštaje da je redovna procedura i u svetu da se stare knjige daju ‘papir servisu’? Da li smo kolektivno svesni šta smo sebi i istoriji uradili”, pitaju se sagovornici “Nedeljnika”.

PROČITAJTE: Spolja sjaj, a knjige propadaju

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/nbs2.jpg

Foto: Beta

Upravnik Dejan Ristić kaže i da su njegovu kancelariju nekoliko puta obijali i da to više nije novost. Zato u svom “ofisu” više nema kompjuter, već laptop, koji uvek nosi sa sobom.

“To su samo neki od problema. Nemamo novca za obezbeđenje. Jeste, miševe koji grickaju ostavštinu, legate i novine ne love zaposleni kao ranije, jer,u podrumima (stručno, depoima) nema svetla. Ima ga, ali sam strogo naredio da u svim depoima bude ugašeno, jer jednostavno na snazi su mere štednje. Račun za struju u zgradi mesečno prelazi i 800.000 dinara, što biblioteka ne može da plaća. Nemamo izbora. Snalazimo se kako znamo, ali to što nam se dogodilo poslednjih godina teško je ispraviti”, priča Ristić za “Nedeljnik”.

Zaposleni nam, uz dokumentaciju i dokaze, objašnjavaju u kom je trenutno stanju naše blago. Njihove reči se slažu sa Ristićevim.

“Pre neku godinu za obnovu biblioteke, koja je bila toliko očekivana, potrošili smo 4,2 miliona evra za najmanje bitnu stvar u tom momentu, jedne tako oronule kuće iz temelja. Rešili smo da te pare uložimo u šminkanje zgrade i u putovanja, raznorazne evropske projekte koji se nikad nisu realizovali. Tačnije, to je rešio Ugričić sa svojom svitom”, tvrde zaposleni.

“Donosio je većinu odluka bez Stručnog veća biblioteke. Tako smo obnovili taj javni deo (samo 30 odsto), čitaonicu, a sve ostalo, knjige, depoe i sve službe u zgradi ostavili smo još u gorem stanju no što su bile. Tako nam se dogodilo da sada više nemamo gde da skladištimo knjige jer su svi depoi Narodne biblioteke Srbije krcati. Tako nam se dogodilo i da nam je srce kuće, trezor biblioteke, goreg izgleda nego najgora ofucana novobeogradska garaža.

PROČITAJTE: NBS nije ulagala u kafiće

 

U tom trezoru, gde čuvamo i Miroslavljevo jevanđelje koje je jedino u komori, više od 350 najvrednijih srpskih rukopisnih knjiga koje imamo, koje nisu samo naša istorija već i istorija sveta, poređane su po zarđalim policama u neadekvatnom položaju. U tom trezoru nemamo klimu. Ne, imamo, skoro smo nabavili jednu, onu najobičniju koja jedva radi. Od deset neonki, rade dve”, opisuju stanje u jednoj od najznačajnijih srpskih ustanova zaposleni.

Prema rečima sagovornika “Nedeljnika”, u zgradi nema ni priručnih aparata za gašenje požara, na trezoru ne postoje nikakva sigurnosna vrata, već obična limena, sa običnim ključem, a inače trezor se nalazi ispod nekoliko mokrih čvorova koji samo što nisu pustili fekalije od starosti.

Zaposleni u biblioteci sakupili su sva dokumenta i predali ih Ministrstvu kulture.

“Sve što pričamo nisu optuživanja i prazne priče, sve je dokumentovano, sve na šta ukazujemo može se svakog dana proveriti kod nas i za to smo otvoreni. Dođite u biblioteku i proverite, kažemo svim nadležnima, ali i svim građanima. I dalje molimo državne institucije da nam daju novac, ali nažalost, oni nam kažu da ga nema”, dodaje sadašnji upravnik NBS.

 

Izvor: B92




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top