Irski oficir: Armija BiH naciljala Markale

Datum objave: četvrtak, 18 oktobra, 2012
Objavljeno u Sarajevo - Romanija
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/pijaca-markale.jpg

Hag – Iskaz irskog oficira i posmatrača Ujedinjenih nacija Pola Konveja, kao svedoka odbrane bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, sugeriše, kako je rekao Karadžić na suđenju u Hagu, da je granata koja je u avgustu 1995. na sarajevskoj pijaci Markale ubila i ranila desetine građana mogla biti ispaljena s položaja Armije BiH.

Haška optužnica tereti Karadžića za teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem, minobacačku granatu koja je 28. augusta 1995. na Markalama ubila 43, a ranila 75 građana ispalila je Vojska Republike Srpske (VRS) sa položaja oko grada.

Konvej je kao svedok odbrane Karadžića izjavio da je u decembru 1995. otkrio minobacački položaj Armije BiH udaljen oko tri kilometra južno od Markala.

Četiri dobro utvrđena minobacača na tom položaju bila su, kako je precizirao, okrenuta ka severu, odnosno ka gradu, i izgledalo je da su tu bili dugo vremena. Na pitanje Karadžića, da li je UNPROFOR taj položaj ABiH mogao otkriti ranije, Konvej je odgovorio negativno.

„Nama nije bilo moguće da tamo idemo zato što su sa obe strane puta do tog položaja bili kontrolni punktovi. Nikada ranije nam nije bilo dozvoljeno da idemo tamo“, rekao je svedok.

Karadžić je rekao da je svedok potvrdio da je položaj minobacača Armije BiH bio „u pravcu iz kojeg je granata navodno doletela“ na Markale, po nalazima UNPROFOR. Konvej je posvedočio i da je na dan eksplozije na Markalama, 28. augusta 1995, bio na posmatračkom punktu UN na južnim padinama iznad Sarajeva.

Oko 11 sati pre podne, kako je izjavio, „čuo je nekoliko prigušenih eksplozija“ iz grada, a ubrzo potom ugledao i dim koji se vio iznad Markala. Tada se, kako je rekao, „uverio da je pogođeno“ gradsko područje budući da prethodno nije mogao da prepozna da li je pucano iz grada ili u grad. On je rekao da „nije mogao da utvrdi odakle je vatra potekla“.

Tužiteljka Kimberli Vest je u unakrsnom ispitivanju tvrdila da Konvej, nasuprot onome što je Karadžić izneo sažimajući njegovu izjave, nikada nije posvedočio da je minobacački položaj Armije BiH južno od Sarajeva bio „u pravcu iz kojeg je granata navodno doletela“ na Markale. Konvej je na to rekao da „nije izneo nikakvu optužbu“.

Na poziv Vest, svedok je na mapi ucrtao dva pravca iz kojih je granata na Markale, po nalazima UNPROFOR, mogla doleteti. Minobacači Armije BiH o kojima je irski oficir svedočio ostali su izvan tih linija. Tužiteljka je rekla da svedok ne bi čuo „prigušene“, već mnogo snažnije detonacije da su minobacači Armije BiH od 120 milimetara otvorili vatru na Markale, kao što je sugerisao Karadžić.

Konvej je potvrdio da paljba tih oruđa nije „prigušena“. On je rekao i da je tačno da na posmatračkom punktu oko Sarajeva nije proveo mnogo vremena i da možda i zbog toga nije registrovao artiljerijsku vatru Vojske Republike Srpske.

Suđenje Karadžiću, koji je optužen i za genocid u Srebrenici, progon Bošnjaka i Hrvata u BiH i uzimanje pripadnika UNPROFOR za taoce, biće sutra nastavljeno svedočenjem bivšeg pukovnika VRS, sadašnjeg generala Oružanih snaga BiH Blagoja Kovačevića, prenosi BIRN.

Izvor: VASELjENSKA

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top