Moje šikaniranje u „Novostima“ krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina – veli dalje Danko Vasović – nije me, ipak, pokolebalo niti prisililo da odustanem i od svega dignem ruke, da se batalim istrage o „zaslugama“ Kurta Valdhajma i krvavim tragovima koje je tokom Drugog svetskog rata ostavio na tlu Jugoslavije. Sačuvale ga komšije: Danko Vasović sa italijanskim pesnikom Danteom Mafijom tokom izgnanstva u Italiji Jednog dana, dobro sam upamtio, bilo je to 5. decembra 1991. godine, zove me Vuk Brajović, sin Radeta Brajovića, da idemo da igramo košarku. Sreli smo se u redakciji, on se kao slučajno zadesio kod tate. Nikada ranije me nije zvao niti smo mi bili neki

Grafiti neprimerenog sadržaja, sa fašističkim i destruktivnim porukama upućeni srpskom narodu, osvanuli su na zgradi doma kulture u Pačetinu. Ubij Srbina, Vinkovačke ustaše, veliko latinično slovo „U“, Ultras Vinkovci uznemirili su meštane Pačetina, sela naseljenog pravoslavnim Srbima. U samom centru mesta, na zgradi Doma kulture u sklopu kojeg se nalazi privatna trgovina (čiji je vlasnik Hrvat) osvanuli su natpisi koji vređaju ne samo one kojima su upućeni, nego i svakog normalnog čoveka. Pojava ovakvih grafita nije ništa novo na istoku Hrvatske ako se uzme u obzir da se slične poruke javljaju gotovo svakodnevno u mestima na ovom području, bez obzira da li su ona naseljena srpskim, hrvatskim ili nekim drugim

Centralna manifestacija povodom 100 godina od Kumanovske bitke održana na brdu Zebrnjak u Makedoniji. Predsednik Tomislav Nikolić poručio je da je obeležavanje Kumanovske bitke poruka mira i sećanje na civilizacijski preokret Balkana, Evrope i sveta. Na brdu Zebrnjak u Makedoniji održana je centralna manifestacija povodom obeležavanja 100 godina od Kumanovske bitke. Državnu delegaciju predvodio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Predsednik Tomislav Nikolić poručio je, obraćajući se okupljenima, da je obeležavanje Kumanovske bitke poruka mira i sećanje na civilizacijski preokret Balkana, Evrope i sveta. Nikolić je rekao da danas sa Zebrnjaka, mesta koje nas spaja, Srbija i Makedonija šalju poruku mira, saradnje i razumevanja regionu i celom svetu. „Ispunjeni ponosom, potomci vesnika slobode,

Proslava 25-godišnjice oslobođenja Stare Srbije 1937. počela je sokolskim sletom u Skoplju, čiji je pokrovitelj bio Knez Namjesnik Pavle.  U proglasu sletskog odbora ističe se : „Rijetko koje mjesto osim Beograda, tako izrazito oličava sudbinu Balkana, koliko naše Skoplje. Uprkos nevoljama robovanja, u njemu se nikad nije gasila nacionalna misao i kulturna snaga našeg naroda, čak ni onda, kada su pod tuđinskim udarcem isčezle dragocjene tvorevine Nemanjića…“. Proslava oslobođenja trajala je tri dana, a završila se povorkom kroz Skoplje, dugom trikilometra. (1) Na V pokrajinskom sletu u Skoplju učestvovali su sokoli iz cele Jugoslavije. Najveće zasluge za uspeh sleta imao je Velimir Popović, starešina Sokolske župe Skoplje i predsednik sletskog

Zašto verujem da su u koloni u sredu do Novog groblja šetali novi Milovan Milovanović, novi Milan Rakić i novi Apis.     1. Približavajući se Novom groblju, momci, gotovo deca, na čelu kolone, koji su u rukama nosili glavni transparent Šetnje zahvalnosti („1912-2012 – Srbijo, sećaš li se Slobode“), počeli su da pevaju pesmu o Srbiji koja je „triput ratovala“. Prvi deo kolone prihvatio je pesmu. U Ruzveltovoj, na poslednjoj raskrsnici pre groblja, pesma je najednom, kao po komandi, jednovremeno prestala. Niko iz kolone ih nije opomenuo, niko nije rekao ni reč. Jednostavno je prestala. Jedan stariji čovek je rekao: „Znaju deca da se na groblje ne ulazi pevajući!“.

Glumac za Novosti o vlasti i pljački, Kosovu i Evropi, kostima predaka i nebeskoj Srbiji, ruskim raketama… DAVNO je patrijarhalne Crnogorce na velikom platnu uvodio u naturizam, a ne baš tako davno prešao je u asketizam. Tamo mu nisu tražili da iscepa člansku kartu hedonista, a i karta pića ostala mu je ista. Dok u prstima vrti čašicu domaće šljivovice na terasi „Madere“, glumačka legenda i gorostas nežnog srca – Petar Božović, priseća se scene iz „Ljepote poroka“: snalažljivom kicošu Жoržu, kojem se na kraju usana oklembesila cigara, konobar snishodljivo čestita na izboru za direktora: – Realno, ja sam to i očekiva. Đe bi vam bio kraj da ste me

„Za šta je EU dobila nagradu? Za bombardovanje civila u Srbiji 1999. godine? Za faktičku legalizaciju trgovine narkoticima iz Albanije? Za 25% nezaposlenost u Španiji i Grčkoj? Za priznanje persona i organizacija koje žive ljude seckaju na organe? Konačno, za idejno odustajanje od biblijskih vrednosti i razorene porodice? Moskva – Kao što se zna, ove godine Nobelova nagrada za mir bila je dodeljena EU. Za dorpinos jačanju mira i demokratije. Na taj način bili su istaknuti napori EU na objedinjavanju Evrope i njenom pretvaranju iz kontinenta rata u kontinent mira. Okret u stranu Brisela je izazvao radost evropskih političara, sarkazam evropskih građana i nedoumicu eksperata i pravobranilaca u čitavom svetu. Po

Pravi i potpuni šok je, ipak, usledio dan po objavljivanju izveštaja međunarodne komisije istoričara o Kurtu Valdhajmu – seća se Danko Vasović – kad mi je kolega iz „Špigla“ Ulrih Volklejn javio da je Kriminološki institut iz Štutgarta nepobitno utvrdio da je dokumenat, „brzojavka“, koju je u Vojnoistorijskom institutu u Beogradu pronašao istoričar Dušan Plenča – falsifikat! Originalan je i papir i pečat i potpis izvesnog Dragojlova, ali je tekst otkucan na mašini češke proizvodnje koja se nije mogla naći u prodaji pre 1949, dakle sedam godina pošto se dogodila kozaračka tragedija na koju se telegram odnosi. Izdale ga i kolege „Tanjug saznaje – glasila je prva vest u večernjem