Сусједи више не разумеју комшије

ЗАГРЕБ – Буквално jе дословно, извињење – исприка, насушан – посебан, а патика – папуча или шлапа. Српска реч безначаjан – на хрватском значи неважан, а бувљак jе сваштарница. Ово су само неке од ставки Српско-хрватског обjаснидбеног речника, коjи само што ниjе изашао из штаме. И коjи jе, по мишљењу аутора, професора загребачког Филозофског факултета Марка Самарџиjе, преко потребан ради лакшег споразумевања Срба и Хрвата.

Оваj, по многима непотребан, обjаснидбени речник коjи издаjе Матица хрватска, изазвао jе велику пажњу и полемике и пре него што се и поjавио. Први примерци требало би да буду званично представљени за неколико дана, док ће продаjа почети на загребачком саjму књига 10. новембра.

Можда буде необична идеjа да jе нашим првим комшиjама, или сусjедима, после две децениjе од распада заjедничке државе у коjоj се говорило заjедничким jезиком, сада потребан речник за разумевање и обjашњавање српског. Још пре две децениjе др Марко Самарџиjа наjавио jе да ради речник, али су вест да ће се ово издање ускоро изаћи из штампе, многи београдски лингвисти коментарисали као политички чин. Самарџиjа, међутим, за „Новости“ тврди да ниjе имао намеру да било кога увреди, нити га jе занимао било какав политички фактор. Искључиво jезички.

ПРЕДАВАО ОД ВАРШАВЕ ДО СКОПЉА
Марко Самарџиjа предавао jе на многим факултетима у Европи, од Варшаве, Љубљане, Будимпеште до Келна и Скопља. Члан jе Међународне комисиjе за славенске књижевне стандардне jезике и Међународног славистичког комитета. Био jе и члан Већа за норму хрватског стандардног jезика, коjе jе распуштено од стране леве владе у Хрватскоj.

– Пре свега, важно jе рећи, ниjе то речник коjи би ичим био уперен против Срба, али jе нажалост већ било примитивних реакциjа – каже за „Новости“ професор Самарџиjа. – Речник ниjе разликовни, већ обjаснидбени. Дуже време пратио сам неколико недељника коjи излазе у Србиjи, „НИН“, „Време“, а сада и „Печат“ и „Недељник“, упоређивао речи. Истовремено сам читао српске писце, од оних коjи су из моjе генерациjе, до савремених и то jе била подлога грађи да се уради овакав речник. Резултат jе то и истраживања коjе jе старо готово две децениjе.

Загребачки професор заправо тврди да су после распада Југославиjе, на хрватскоj страни одрасли нараштаjи са хрватским jезичким осећаjем, другачиjе jезички одшколовани и коjи често нису били у контакту са српским jезиком. Велики део те лексике им jе разумљив, део jе сличан њиховоj, али jедан део им jе непознат и збуњуjући. Као практично помагало припадницима хрватске jезичке заjеднице и настао jе оваj речник.

– Политички фактор у свему томе уопште ме ниjе интересовао, нити jе оваj речник настао по било чиjоj наруџбини – каже наш саговорник. – Наjмање сам желео да било кога увредим или повредим. Али jе чињеница да многи из младе генерациjе не знаjу довољно о jезику коjи се користи у Србиjи. Нико, уосталом, данас не оспорава чињеницу да постоjе лексичке разлике између хрватског и српског. Речник jе урађен на начин да се упоређуjу речи коjе се користе у Србиjи и Хрватскоj, уз додатно обjашњење.

У речнику су наброjане речи абецедним редом, на латиници и ћирилици. Садржи више од 1.000 речи и има око 600 страница. Тако за реч „буквално“ у хрватскоj вариjенти пише „дословно“, али и „дорjечно“, што мало ко у Хрватскоj користи. Увиђаj jе очевид, патрола jе опходња, а саучешће jе сућут. Већ на први поглед jе jасно да се наводе речи коjе се и данас у Хрватскоj користе, баш као и многе речи из хрватске вариjенте коjима се служимо у Србиjи.

Пре сваког слова уврштене су лексиконски сажете одреднице о одабраним догађаjима из српске националне и политичке историjе. Др Самарџиjа се као професор кроатистике оградио да ниjе компетентан у потпуности за српски jезик, али да у припреми свог речника ниjе успео да нађе некога ко поседуjе знање и српског и хрватског jезика и жели да учествуjе у изради сличног речника.

Извор: Баниjа

Везане виjести:

Загреб- На Интрелибру први српско-хрватски рjечник | Јадовно …

Латино и Методиjе (8) – Идеолошке флоскуле против ћирилице

Србиjански или српски