Латино и Методије (8) – Идеолошке флоскуле против ћирилице

Оваj фељтон се намjерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од када датира овакво стање, какви су његови резултати, и шта нас очекуjе у будућности?

ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА
СТРУЧНО ПОЛИТИЧКИ

Уз ризик очаjања, треба признати да jе противћирилични метод успио на идеолошком пољу. На залудним интернет форумима, напримjер, може се примjетити профил подлеглог српског омладинца. Познатог као тинеjџер.

Не само да jе усвоjен агресорски систем вриjедности, него jе исти отишао и корак даље. Покушаjе националне ренесансе (попут овог с писмом), они чак ни не игноришу. Наплашени да ће у противном постати затуцани и сиромашни, посао окупатора схватаjу као своjу дужност.

Учитан им jе код, да било какав национални препород требаjу врло агресивно напасти. Мотивисани тим, што ће за кориштење квазиаргумената, од своjих НВО-ментора бити награђени бесплатним путовањем у иностранство.

Типичан примjер за клиначку флоскулу jе релативизациjа рестаурациjске тачке, коjа треба да збуни нестручног и необавjештеног „народњака“. Садржава се у реченици: Ако већ хоћете традиционално писмо (ви глупи, не-кул и на Западу недобродошли примитивци), зашто онда не узмете глагољицу? Она jе стариjа.

Ово ниjе ништа друго него простачка демагогиjа, коjа изjедначава период од три децениjе приjе хиљаду година (колико се, отприлике, претежно користила глагољица), наспрам шездесетгодишњих резултата духовног и физичког геноцида, коjи jе искориjенио хиљадугодишње постоjање ћириличног писма.

У друштвеним и културним условима, гдjе се о националноj историjи не смиjе говорити без боjазни од оптужби за шовинизам, у васпитању овако затроване дjеце треба ићи до самих филозофских поставки смисла свиjета. Гдjе се, умjесто надопуне, оштро сукобљаваjу лични и општи интереси.

Ћирилица jе постала толико страна њиховом друштвеном идентитету, да се одрицање од ње мора поредити са одбацивањем породице, вjере, цркве и приjатеља. Уколико и овакве метафоре имаjу смисла, у владаjућоj среброљубачкоj идеологиjи.

Одлазак у толику дубину jе исувише апстрактан, и као веома личан, неупотребљив jе за било какву друштвену акциjу. Ако хоћемо остати социjално здрави, jедна ствар се у мору ових релативизованих будалаштина, мора узети као аксиом: Инсистирање на равноправности ћирилице и латинице jе подмукло лицемjерство!

Протеклих 60 година (у различитим српским земљама и виjековима раниjе), створени су стабилни механизми културног геноцида. Тако jе све изузев зилотске искључивости у oпредjељењу за ћирилицу: национална издаjа.

Наравно, само ако говоримо о оним постулатима нациjе какви су владали од памтивjека до данас, дакле ако користимо здрав разум, односно ако се „издаjемо“ за српске родољубе. Или барем поштене људе. Свjесне, зашто се у политичком животу врши позитивна дискриминациjа националних мањина.

Када усвоjимо оваj наоко прежесток и искључив постулат (без осjећаjа да смо примитивни), много ћемо лакше примjењивати аргументе у корист српског писма.

Нашоj дjеци, дебилитетно заљубљеноj у англосаксонске масмедиjе, прво треба обjаснити да су у великоj предности у односу на вршњаке коjи се служе енглеским.

За разлику од српског правописа, захваљуjући коjем странца можемо за jедан дан научити да правилно чита, jедва половина тамошње дjеце усвоjи правопис након 11 година у школи. То износи око 7 милиона људи у Британиjи, и 40 милиона у САД, коjи су технички неписмени!

Око 3.500 наjобичниjих риjечи, не слиjеде 90 основних принципа срицања (спеловања). Ми их, да подсjетимо, имамо само колико и слова (30).

Стога jе британски писац Бернард Шо, захтjев за реформу правописа правдао анегдотским примjером. Риjеч fish (риба) по њему се у енглеском може написати и ghoti. Ако се ф узме из tough, и из woman, и ш из nation.

Англосаксонски културни круг, опет из политичких разлога, одбиjа да до ове реформе икада дође. У том случаjу, добрано разрођени диjалекатски стандарди енглеског jезика би на концу добили различит правопис. Велика количина риjечи се, у случаjу примjене неког чврстог правила за изговор, више не би исто писали у Аустралиjи, Британиjи, САД, Јужноj Африци и читавом низу бивших колониjа коjе користе енглески као други jезик.

Тако су неки због очувања традициjе и националног jединства, спремни да се лингвистички сакате до у недоглед, а неки ни ове податке не могу да сваре као путоказ.

Што се тиче прекинуте традициjе, од инвазиjе Нормана 1066, енглески ниjе кориштен као књижевни jезик све до 1400! Тек jе Хенри 4. причао енглески, намjесто норманског француског. Правопис jе код Енглеза остао непромиjењен од 1755. до данас, док би домаћи полтрони, баш у име подражавања, промиjенили и сопствено писмо.

Јапанцима, Кинезима или Кореjанцима, традиционално пиктографско писмо, у електроничко доба не представља препреку за живот. Штавише, сви знамо одакле нам потиче сва техничка роба у кући.

Наравно, не морамо се поредити само са многољудним нациjама. Свим нашим латинично кратковидим европеизаторима, треба набацити диоптриjу мањих европских народа. Грузиjаца, Јермена или Грка.

Њима не пада на памет да одустаjу од своjих традиционалних писама, зато што су неки наши бизмисмени учили школу под Стипетом Шуваром. Прво нека исти убjеде администрациjу у Бриселу да ниjе практично, само због jедне мале Грчке, имати и ћирилични натпис на свемоћном евру. О Бугарима и срамоти да њихова амбасада приређуjе изложбе у Бањоj Луци поводом обиљежавања ћириличних jубилеjа, нека причаjу они коjи имаjу излаз на море.

На краjу краjева, нека пробаjу увjерити Јевреjе да су назадни и ксенофобични, и да своjе писмо требаjу замиjенити арапским, jер га нико у њиховом окружењу не користи.

И ми, као и наши космополитски реформатори, волимо да се поводимо за цивилизованим свиjетом. Па смо ради да се те методе прво докажу тамо. Тад нека се обрате и нама, са своjим квазинаучним квазиподацима, коjе ћемо детаљно раскринкати у наредном наставку.

(наставља се)
Дани(j)ел Симић

Извор: Фронтал

Везане виjести :

Латино и Методиjе(1) – Како су Срби прописали латиницом

Латино и Методиjе (2) – Методи елиминациjе ћирилице у СФРЈ

Латино и Методиjе (3) – Образовнополитичка незаинтересованост

Латино и Методиjе (4) – Црна Гора – Косово и Метохиjа

Латино и Методиjе (5) – Воjводина и централна Србиjа

Латино и Методиjе (6) – Јучерашњица ћирилице у РС

Латино и Методиjе (7) – O полтронскоj поjави латиничења у РС