Приjе готово 70 година jедан млади Американац, херцеговачког пориjекла, први пут посjетио jе земљу своjих предака. Ниjе то било туристичко путовање. Ниjе походио отаџбину да се упозна са родбином и да види одакле су му потекли родитељи! Био jе то опасан ратни задатак! Али попут неког романтичног филмског jунака, у опасноj ратноj мисиjи, млади Американац, пронаћи ће љубав свога живота! 26. августа 1944. године на териториjу центране Србиjе, падобранима се спустила четверочлана  америчка обавjештаjна мисиjа, кодног назива „Рангер“. Мисиjу коjу  jе предводио професор балканске историjе Роберт Мекдауел, сачињавали су jош: Радио телефрафист Маjк Дивjак, поручник Маjк Раjачић, те jунак ове приче, капетан Јован Џон Милидраговић. Осим Мекдауела, сви чланови тима били

Американци чине оно што су своjевремено радили Хитлер и Мусолини – наоружаваjу хрватску воjску. Недавно су jоj поклонили оружjе и опрему вредну осамдесет милиона долара Хрватска воjска постаjе значаjна сила у овом делу Европе и на Балкану. Савезници jоj даjу важну улогу у успостављању и очувању новог светског поретка и чувања уjедињене Европе. Све jе очигледниjе да Сjедињене Америчке Државе рачунаjу на хрватску оданост; као што jе рачунао и Хабзбуршки двор, као што jе рачунао и Хитлер. Не зазире се од тога што су иза те воjске, као ни иза jедне друге, остали вишевековни крвави трагови злочина почињених над цивилима по Западноj Европи, Украjини и Русиjи. Још се томе могу

Latinica Ваша преузвишености, Већ неколико мjесеци, Удружење Јасеновац-Доња Градина, основано у Бањалуци приjе седам година, на своjим састанцима разговара о Вашем обраћању jавности у вези са сложеним питањем броjа жртава, српских, jевреjских, ромских и осталих, страдалих у усташком концентрационом логору Јасеновац, у вриjеме Независне Државе Хрватске 1941-1945. године. Ово Удружење, коjе чине истакнути интелектуалци из Репулике Српске, основано jе управо из потребе и жеље да се дође до истине о злочинима Независне државе Хрватске и jедном за свагда то питање риjеши коначно, али и да се води брига о спомен комплексу Доња Градина, гдjе су, углавном, масовне гробнице побиjених логораша. Основано послиjе овог несрећног грађанског рата, Удружење jе на своjим међународним конференциjама констатовало у више наврата

Усташки покрет ниjе био свесно десно-радикалан, расистички и тоталитаран, за поjаву усташке иконографиjе у модерноj Хрватскоj криви су масони, антифашизам jе ограничавање свих основних људских слобода, партизанских злочина било jе три пута више него усташких, за jасеновачке жртве криви су партизани, а у Хрватскоj се редовно организуjу антифашистичко – четничке прославе на рачун пореских обвезника. Ово jе укратко суштина онога што се може наћи на хрватскоj верзиjи интернет енциклопедиjе – википедиjе. Због овог садржаjа последњих дана се води мали виртуелни рат на друштвеним мрежама међу корисницима из Хрватске. С jедне стране постоjе радикално десно ориjентисани администратори, коjи пропагираjу овакав садржаj, а с друге стране су сарадници коjи не успеваjу да прогураjу своjу истину jер им ови

Jедан сараjевски професор, са академоском кариjером делом проведеном на немачким универзитетима, пре неког времена уверавао jе телевизиjску публику како су вере и народности замаjавале старе сточаре у херцеговачким катунима. Прво су их рече убедили да су православни – па тиме и Срби, онда да су катлици, па тиме и Хрвати, коначно су их, те страшне стране силе, натерале да буду и муслимани – несумњиво и Бошњаци. Они су, међутим, вели оваj академац, Босанци или Босанци-Херцеговици, дугуjу своjу оданост држави Босни и Херцеговини (за коjу jе Високи представник УН Валентин Инцко рекао да jе балканска држава са наjдуговечниjим границма!?). Грађани Босне и Херцеговине могу бити привржени разним верама, могу бити припадници