Вуковарски Срби, живећи у страху од усташке хистериjе, обjашњаваjу како се на судбини овога града темељи и jасно види комплетна хрватска лаж о грађанском рату на простору бивше Југославиjе  Ако jе мисао да „рат ниjе завршен тамо где ниjе окончан праведно“ игде присутна, онда jе то у Вуковару. Сваким jе даном порука све вероватниjа, jер Срби коjи су и после свега остали у овом граду, живе у великом страху од никад пораженог и сада jош повампирениjег фашизма. Како и не би, кад у оваj град свакога викенда долазе „осмаци“ из целе Хрватске да би снагом своjе младости, са тенка заробљеног у борби против Југословенске народне армиjе, испод усташког барjака и

Друштва „Душан Силни” и соколи у Србиjи су пре Првог светског рата примали делегациjе хрватских сокола свираjући хрватску химну да би истакли хрватску државност  и ако jе Хрватска тада била део Аустро-Угарске Монархиjе.  У Саборноj цркви у Београду 1897. освештена jе застава Душана Силног. Била су присутна изасланства из Хрватске, Русиjе, Чешке, Бугарске, Далмациjе и Срби из Воjводине. Делегациjа  од 22 хрватска сокола у соколском оделу са заставом и неколико излетника, коjу jе предводио подстарешина Стjепан Млинарић стигла jе 12. jуна 1897. у Београд. Хрватски соколи срдачно су дочекани на железничкоj станици. На станици jе био цео одбор „Душана Силног”.  На перону jе воjна музика свирала хрватску химну, после чега

У оквиру напора да се институционализуjе сећање на српске жртве у 20. веку Београдски културни клуб и Историjски проjекат Сребреница су 27. новембра у Малоj сали Коларчевог народног универзитета у Београду организовали трибину У име народа. Репресиjа у Србиjи 1944—1953. године. На истом месту смо у октобру одржали трибину посвећену српским жртвама у 20. веку и ово jе била прилика да се jедна тема о коjоj jе било речи – комунистички терор у Србиjи по окончању ратних операциjа – продуби и темељниjе прикаже публици. Датум одржавања трибине, 27. новембар, сумболично jе изабран jер jе на таj дан београдска Политика обjавила Саопштење  воjног суда Првог корпуса НОВЈ у Београду о суђењу ратним

Српско Министарство спољних послова послало међународноj заjедници списак испада национализма коjима су изложени Срби у Хрватскоj. Српска мањина у Хрватскоj очекуjе реакциjу ЕУ.   Уништена спомен-плоча на Пагу   Из дана у дан из Хрватске стижу вести са истим предзнаком. Усташки покличи уjединили су и навиjаче Динама и Хаjдука, коjи се не уjедињуjу лако. Све су учесталиjе и директне претње, наjпре директорки центра „Јасеновац“, а сада и министру Жељку Јовановићу због српског порекла. Влада Србиjе обавестила jе о томе све земље у коjима има дипломатска представништва. Министар спољних послова Србиjе Иван Мркић каже да нико не може да прихвати такво понашање. „Отприлике чинимо све што jе у нашоj моћи да

Плaћa кojу примaм дoвoљнa je дa из њe мoгу издвojити зa jeдну студeнтску стипeндиjу. Aкo oд дeсeт дoжупaнa, три сaбoрскa зaступникa и других дужнoсникa свaткo будe стипeндирao jeднoг учeникa или студeнтa, пoмoћи ћeмo групи млaдих Србa и зajeдницу кaдрoвски jaчaти, истичe зaмjeник жупaнa Kaрлoвaчкe жупaниje Синишa Љубojeвић Прeмa пoпису стaнoвништвa из 1991., нa пoдручjу Kaрлoвaчкe жупaниje живjeлo je oкo 45.000 Србa, oднoснo 25 пoстo стaнoвништвa. Њихoв je брoj, прeмa пoпису из 2001., пao нa 15.651, a joш дeсeт гoдинa кaсниje, Србa je 13.408, oднoснo чинe oкo дeсeт пoстo стaнoвништвa. O прoблeмимa и тeшкoћaмa припaдникa српскe зajeдницe нa пoдручjу Kaрлoвaчкe жупaниje рaзгoвaрaли смo сa зaмjeникoм жупaнa Синишoм Љубojeвићeм, кojи je уjeднo и

„Буди радан и вриjедан члан Отаџбине, jедном риjечjу, буди оно што треба да будеш: частан човjек.”     Карахом jугословенске илузиjе поткраj прошлог виjека српски народ jе ушао у период кризе идентитета. Неоимпериjална ревизиjа историjске свиjести чини да потрага за националним вриjедностима и грађанским достоjанством дjелуjу као Сизифов посао. Ако томе додамо jош да jе национализам оптерећен jугословенским искуством, не увиjек без разлога, и прокажен као искључивост, постаjе jасно да темеље здравом патриотизму ваља тражити у предjугословенским узорима. Један од оваквих узора jе, нема сумње, српски књижевник, политичар и народни трибун Петар Кочић. Кочићево дjело, инспирисано идеjом националног jединства и борбе против рђаве туђинске управе, своjеврстан jе путоказ како се