Nedeljković: SOKOLSKO OBELEŽAVANjE DANA UJEDINjENjA

Datum objave: petak, 6 decembra, 2013
Veličina slova: A- A+

ujedinjenje-sokoli.jpgDruštva „Dušan Silni” i sokoli u Srbiji su pre Prvog svetskog rata primali delegacije hrvatskih sokola svirajući hrvatsku himnu da bi istakli hrvatsku državnost  i ako je Hrvatska tada bila deo Austro-Ugarske Monarhije.  U Sabornoj crkvi u Beogradu 1897. osveštena je zastava Dušana Silnog.

Bila su prisutna izaslanstva iz Hrvatske, Rusije, Češke, Bugarske, Dalmacije i Srbi iz Vojvodine. Delegacija  od 22 hrvatska sokola u sokolskom odelu sa zastavom i nekoliko izletnika, koju je predvodio podstarešina Stjepan Mlinarić stigla je 12. juna 1897. u Beograd. Hrvatski sokoli srdačno su dočekani na železničkoj stanici. Na stanici je bio ceo odbor „Dušana Silnog”.  Na peronu je vojna muzika svirala hrvatsku himnu, posle čega su odvedeni u hotel „Imperijal“, gde su stanovali besplatno. (1) Na jednom  sokolsom plakatu iz Muzeja sporta stoji da Beogradsko gimnastičko društvo „Soko” 5. aprila 1908. priređuje „Treće hrvatsko-slovenačko sokolsko veče”. U programu pod tačkom 2, hrvatsku himnu pevalo je Akademsko društvo „Obilić”. Pod tačkom 3, dr. Vojislav Rašić, potpredsednik beogradskog „Sokola” govorio je o hrvatskom i slovenačkom sokolstvu. Pod tačkom 6, hrvatsku himnu izvodila je vojna muzika.(2)

U „Sokolskom glasniku” 1930. podsetili su na dešavanja oko Ujedinjenja. Istakli su da je italijanska okupacija  ponukala  Narodno veće Slovenaca, Hrvata i Srba da 24. novembra 1918. proglasi ujedinjenje Države SHS sa kraljevinom Srbijom. Delegati  Narodnog Veća stigli su u Beograd 28. novembra 1918. i dok su vodili razgovore sa predstavnicima Srbije, stigao je srpskoj vladi od Dalmatinske vlade u Splitu telegram : „Svi francuski i američki komandanti na našim obalama bez prestanka se obaveštavaju, je li definitivno provedeno ujedinjenje kraljevine Srbije i jugoslovenskih zemalja bivše Austro-Ugarske te ističu neodložnu potrebu toga, zbog uređenja internacionalnog položaja Slovenaca, Hrvata i Srba. Zaklinjemo u ime čitavog pučanstva  Dalmacije sve kompetentne faktore, da bez daljega oklevanja i bez obzira na sporedna pitanja provedu formalno i definitivno ujedinjenje svih Slovenaca, Hrvata i Srba od Jadrana do Vardara u jedinstvenu državu te da odmah stvore jedinstvenu reprezentaciju i vodstvo”. Dana 1. decembra izvršeno je Ujedinjenje. (3)  Sokoli su odlučili da njihov praznik uz Vidovdan bude Dan Ujedinjenja 1. decembar.   Praznik je svečano proslavljan u svim sokolskim društvima do Aprilskog rata 1941.

Sokolsko društvo Dubrovnik proslavilo je 7. decembra 1924. „Savezni dan”, dan oslobođenja i ujedinjenja. Ujutro je bila svečana zakletva članova i članica. Uveče je održana svečana akademija. Vrlo precizno vežbanje muškog i ženskog naraštaja i podmlatka izazvalo je burne ovacije, naročito tačke „Jugoslovenska alegorija”, ritmičke vežbe po II Mokrančevoj rukoveti i ritmičke vežbe sa pevanjem „Sivi Sokole”, koje sastavila Milena Gruborova, podnačelnica Jugoslovenskog sokolskog saveza. Drugi deo zabave „Balkanska carica” od kralja Nikole odigrana je od B. Bubala, D. Radonića i M. Petričevića.(4)

Na proslavi Dana Ujedinjenja 1. decembra 1928. u Dubrovniku učestvovalo je 149 članova Sokolskog društva u Dubrovniku sa muzikom. Sokoli su zajedno sa nacionalnim građanstvom i omladinom posetili grobove Tome Poljaka, dobrovoljca preminulog u Dubrovniku 7.2.1920. i sahranjenog na Vojnom groblju, i Miloša Maržana, streljanog 1914. sahranjenom u pravoslavnom groblju na Boninovu. Na grob Poljaka položio je Soko lovor-vijenac uz govor staroste Nika Šutića, a na grob Maržana sokoli su položili trnov-vijenac uz govor staroste. Na nadgrobnom spomeniku Maržanu, podignutom troškom Sokola, pisalo je : „Milošu Maržanu. Obješenom 24.9.1914. od krvoločne Austrije. Postavi Sokolsko Društvo 1928”. (5)

Prilikom proslave dana Ujedinjenja 30. novembra 1930.  bila je  iluminacija  Herceg Novog, a sokoli su sa svojom muzikom prodefilovali gradom. Ujutro na Dan Ujedinjenja skupili su se svi sokoli Herceg Novog u sokolskom domu, odakle su u povorci sa muzikom krenuli u susret sokolskim četama van grada. Jedna za drugom stizale su sokolske čete sa zastavama. Povorka je krenula kroz  grad do crkve Sv. Jeronima, gde su sokoli prisustvovali blagodarenju u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi. Posle blagodarenja defilovala je vojska i   sokolske čete pred Narodnim domom. Upravni odbor sokolskog društva Herceg Novi sa  starešinstvom sokolskih četa održao je svečanu sednicu. Na svečanoj sednici starosta pozdravio je sokolske čete i čestitao im na uspehu, a zatim pročitao depešu bana Zetske banovine : “Sokolskom društvu i sokolskim četama, čuvarima našeg Jadrana, čestita današnje slavlje uz sokolski pozdrav : Zdravo ! – Smiljanić.” Prisutni su oduševljeno klicali. Posle položenog zaveta bio je ispraćaj seoskih četa. U Sokolskom domu održana je svečana akademija. O značaju Dana Ujedinjenja govorio je starosta Jovo Sekulović. Publika je bila oduševljena vežbama ženskog i muškog podmlatka,  ženskog i muškog naraštaja, kao i  ženskih i muških članova. (6)

Sokolsko društvo Beograd III je bilo na teritoriji Beograda  u kome su živeli   radnici i zanatlije. Priredilo je povodom Dana Ujedinjenja svečanu akademiju 1930. Posle pozdravnog govora starešine svirao je orkestar sokolskog društva, koji je pojedine tačke morao ponoviti. Članovi orkestra bili su radnici, koji su vežbali posle napornog rada. Sledile su  vežbe svih kategorija članstva.  Akademiju su posetili starešine i članovi Sokolskog društva Beograd II. Starešina i načelnici sa još nekoliko članova uprave i 30 članova i članica došli su da uveličaju svečanost. (7)

U Kotoru je sokolska proslava Dana Ujedinjenja počela u predvečerje pucanjem prangija i povorkom po Kotoru koji je bio svečano iskićen i osvetljen. Opštinska uprava i sokoli izdali su svoj  proglas. Povorku je predvodila sokolska fanfara, za njom su stupale sve kategorije sa upravnim odborom, zatim Građanska muzika, načelnik grada, sve  škole i masa naroda. Đaci i sokoli nosili su lampione. Pred sreskim načelstvom održao je govor starešina prof. Marčić, pa sreski načelnik dr. Stričević. Omladina je klicala kralju, Jugoslaviji i sokolstvu. Pozorišna sekcija sokolskog društva  prikazala je dramu “Tamo daleko” pred punom kućom. Na Dan Ujedinjenja okupile su se sokolske kategorije u sokolani, odakle su korporativno pošli na blagodarenje u katoličku, pa u pravoslavnu crkvu. Posle toga sokoli su defilovali na obali. Na svečanoj sednici u sokolani sem sokola prisustvovali su svi predstavnici vlasti i mesnih društava, opštinski većnici, i mnoštvo naroda. Starešina prof. Marčić otvorio je sednicu podsećajući na važnost  Dana ujedinjenja i ciljeve sokolstva. Na sednici mrtvim zaslužnim članovima odata je počast. Pročitani su telegrami, među kojima i bana Smiljanića : “Sokolskom društvu, čuvaru mrtve straže na plavom Jadranu, čestita današnje slavlje uz sokolski pozdrav : Zdravo! — ban Smiljanić”. Dvoranom se zaorilo “Živio ban”. Podstarešina Lazar Čučak govorio je o značenju 1. decembra. Spomenuo je i zarobljenu braću, kojima neka bude ovaj dan zvezda bolje budućnosti. Sokolski cilj je bio da jedan dan odjekne od Urala do Baltika : Hej Sloveni! Tražio je od prisutnih da se zakunu da će  i zadnju kap krvi dati za  Jugoslaviju. Govor je bio burno pozdravljen, a muzika je otsvirala državnu himnu. Posle toga izvršen je prelaz iz podmlatka u naraštaj, i iz naraštaja u članstvo. Predate su plakete naraštaju, koji je učestvovao na sletu u Beogradu, a zatim su članovi položili sokolski zavet. Posle pevanja  „Hej Sloveni”, sednica je završena. Uveče je održana svečana akademija. Na akademiji član sokola Bendiš je recitovao Ganglovu pesmu „Prvi decembar”, a  sokolica S. Radonić pesmu „Širite Ljubav”. Publika je izvođače pozdravila burnim pljeskanjem. Posle akademije bio je ples. (8)

U Tivtu uoči praznika 1930. priređena je u mestu uzduž obale i po brdima iluminacija. Sokoli i građanstvo, na čelu sa mesnom muzikom, priredili su povorku sa bakljama i vatrometom, pevajući nacionalne pesme i kličući kralju i Jugoslaviji. Na Dan Ujedinjenja služio je blagodarenje mesni župnik don Gracija  Vujović u župnoj crkvi, gde su bili sokoli u odorama sa članstvom, predstavnici ofiriskog kora mornarice, državnih nadleštva, građanstvo odred mornara pod oružjem. Posle blagodarenja održana je u „Domu Jadranske Straže” svečana sednica, kojoj je predsedavao sokolski starešina Stojanović. O Jugoslovenstvu je predavao Milošević iz Kotora, koji je zato došao u Tivat. Članovi sokola su položili zavet. Svečanoj sednici  prisustvovali su zastupnik komandanta mesta poručnik bojnog broda Ivo Bakotić, opštinski načelnik Antun Vuksanović, predstavnici državnih nadleštva  i ostalih institucija. U veče  je održana akademija, koju je otvorio starešina sokolskog društva Stojanović pozdravnim govorom i kratkim prikazom istorije sokolstva. Održane su vežbe podmladka i naraštajaca. Akademiji je prisustvovao  veći broj viših i nižih oficira mornarice. Posle akademije počela je igranka uz mesnu muziku “Prosvetnog društva”. (9)

U Baru Dan Ujedinjenja 1931. proslavljen je uz opšte oduševljenje građana. Izjutra održano je blagodarenje, zatim je pred zgradom barske gimnazije formirana povorka sokola, đaka svih škola i građanstva koja je prodefilovala kroz varoš Stari Bar, uz muziku i pucanje prangija. Povorka je bila burno pozdravljena. U dvorani barske gimnazije održana je  sokolska svečana  sednica. U prisustvu predstavnika mesnih vlasti, kulturno-prosvetnih i nacionalnih društava, građanstva i sokola, sednici je otvorio zamenik starešine Jagoš Popović. Između tačaka programa svirala je muzika društva „Bratimstvo” kompozicije svečanog karaktera. Pristupilo se prevođenju sokolske dece u sokolski naraštaj, a naraštaja u članstvo i svečanom polaganju zaveta novih članova. U 18 časova sokoli, građanstvo, učitelji na tečaju, i đaci priredili su povorku na čelu sa muzikom i bakljadom, koja je prošla kroz varoš Bar. U 20 časova priređena je svečana akademija u Sokolani. Akademiju je pripremio Krsto Grujičić, vođa tečaja kod društva Bar i prednjaci Bulatović i Nikezić. U izvođenju programa učestvovali su učitelji i učiteljice koji su se nalazili na pohađanju društvenog tečaja u Baru. (10)

Za proslavu 1 decembra 1937. Dubrovnik je bio iskićen zastavama. Proslavio je Dan oslobođenja. Uoči tog dana, povorka, predvođena sokolskom i Dubrovačkom građanskom Muzikom, i uz svetlost stotinu baklji, obišla je grad i predgrađe Pile. Bilo je mnogo omladine. Povorka je završila pred Kraljevim Dvorom, gde je bio postavljen pult sa mikrofonom. Masi građanstva održana su dva govora. Prva je govorila Smiljana Vezić-Berdović, a drugi govornik je bio Ante Anić, konzul u penziji. Na sam Dan Oslobođenja ujutro su mjesne muzike obišle gradom svirajući vesele marševe. Pre podne su održana u mjesnim crkvama blagodarenja, a posle njih vojska i sokoli prodefilovali su, pozdravljeni od građanstva, preko Place Kralja Petra. Po svršenom defileu održana je u Domu sokola svečana konferencija, na kojoj je prisutne pozdravio starosta Nino Šutić, a Dušan Rajačić recitovao je jednu patriotsku pesmu. Nakon toga novo članstvo sokola položilo je svečano sokolsku zakletvu. Na kraju je otpevano “Hej Slaveni”. Uveče je bila zabava u Oficirskom Domu. (11)

Dan Ujedinjenja u Cavtatu 1937. proslavljen je svečano. U crkvi sv. Nikole župnik je održao blagodarenje u prisustvu svih nacionalnih društava, pretstavnika vlasti i ustanova a zatim održana je svečana sednica u Sokolani. U veče priredilo je sokolsko društvo u svojoj dvorani akademiju. Diletanti sokolske sekcije odigrali su Nušićev „Svet”. Publiku je zabavljala Cavtatska diletanska muzika. U programu je bila zastupljena i Cavtatska Udruga sa recitacijom izabranom od nacionalne radnice Jelke Miš : „Došli naši ….”.(12)

Posle stvaranja Banovine Hrvatske  1939. vlasti Banovine nastojale su da onemoguće proslave Dana Ujedinjenja. U ostalim delovima Jugoslavije nastavljeno je sa proslavom Dana ujedinjenja. Povodom zabrane proslave Dana Ujedinjenja 1 decembra 1939. u listu „Dubrovnik” je objavljen članak koji je potpisan sa Cavtatska omladina i u kome se ističe: „ … Cavtat se davno potpuno odgojio u duhu narodnog jedinstva, i pod devizom: ,,Brat je mio koje vjere bio” nije nikada razlikovao pravoslavca od katolika, … Radi toga svog vjerovanja, još pod mrskom Austrijom teško je stradao izgnanstvom, taoštvom, mučeništvom u utamničenju, nevoljama u dezerterstvu i ostalim mnogobrojnim maltretiranjima, koja su crnožute aveti iskaljivale na mnogim patriotima našega rodoljubivog mjesta. … Ali Jugoslavija, … ostati će vječno čista i sjajna kao sunce, … A Ti, stara naša majko, Srbijo kao nekoć kada su tebe radi očevi naši, braća i sestre naše u izgnanstvu, u tamnicama i progonstvu, u mukama i patnjama svoj duh čeličili; kao onda, kada su u Tebi sva slobodarska uzdanja bila, obraća se Cavtat tvoj i moli te i preklinje : Ustaj Srbine, složi se, ne kloni – pravda te zove, na ovo naše sinje Jadransko more! “. (13)  O svemu što se dešavalo u Banovini Hrvatskoj sokoli su obaveštavali „Sokolski glasnik”, list Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. U članku „Kazne i denuncijacije” objavljenom u Sokolskom glasniku ističe se : „Pišu nam iz Cavtata : Sresko načelništvo u Dubrovniku je, 6. marta, kaznilo sa po 120 dinara članove ovdašnjeg sokolskog društva: Miljana Vlatka, Matića Franu, Kušelja Peru, Kvarantoto Iva i Lele Antuna, zato što su, na praznik Prvog decembra, kad im je bila zabranjena proslava Dana ujedinjenja, izlazeći iz sokolane pevali pesme „Jugoslavija”, „Poleti sivi Sokole” i „Hej trubaču”. To pevanje je u odluci kvalifikovano, kao „izazivanje i narušavanje noćnog mira”, a denuncirani su bili od strane članova „Hrvatske zaštite”. (14)

Sokoli u Srbiji su pre Prvog svetskog rata primali delegacije hrvatskih sokola svirajući hrvatsku himnu da bi istakli hrvatsku državnost  i ako je Hrvatska tada bila deo Austro-Ugarske Monarhije. Sokoli su odlučili da njihov praznik uz Vidovdan bude Dan Ujedinjenja 1. decembar.  Praznik je svečano proslavljan u svim sokolskim društvima do Aprilskog rata 1941. Na teritoriji novosnovane Banovine Hrvatske banovinske vlasti su nastojale da spreče proslave Dana Ujedinjenja. U ostalim delovima Jugoslavije nastavljeno je sa proslavom Dana Ujedinjenja.

 

Napomene :

1. L. Car, „Povijest „Hrvatskoga sokola” u Zagrebu”, „Sokol”, Zagreb, 15.ožujka 1905, br. 3, str. 37;

2. Brana Radović,  „Mi i Hrvati”, Politika, 1. novembar 2013, str. 14;

3. Dr. Hugo Werk, “Značaj 1. decembra sa gledišta nacionalno državnog i sokolskog”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 11. decembar 1930, br. 31, str. 1

4. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 51, 66, 67;

5. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;

6. J.Đ. „Sokolsko društvo Herceg Novi”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1. januara 1931. br. 1, str. 7;

7. „Akademija sokolskog društva  Beograd III”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, br. 31, str. 5;

8. „Sokolsko društvo Kotor”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1. januara 1931. br. 1, str. 6;

9. „Sokolsko društvo Tivat”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8 januara 1931,  br. 2, str. 3;

10.  „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 23. decembra 1931, br. 53, str.3;

11. „1 decembra”, ,,Dubrovnik”, Dubrovnik, 4 decembar 1937, br 45,str.3;

12. „Dan Ujedinjenja”, „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 11. Decembar 1937, br.46, str. 3,4;

13. „Cavtat o danu Ujedinjenja”,  „Dubrovnik”, Dubrovnik, 16 decembra 1939, br. 50, str.4;

14. „Kazne i denuncijacije”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 22 mart 1940,  br. 12, God. XI,  str. 5;

 

Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top