Грчки министар правде Никос Параскевопулос изjавио jе данас да jе спреман да спроведе одлуку Вишег суда коjом се Атини омогућава запљена њемачке имовине ради компензациjе жртвама нацистичког масакра у малом грчком селу Дистомо. Параскевопулос jе изjавио локалним медиjима да jе jош на снази одлука Вишег суда из 2000. године према коjоj jе дозвољена запљена њемачке државне имовине ради исплате одштете родбини 218 Грка убиjених у селу Дистомо. Да би ступила на снагу, одлуку треба да потврди министар правде. Параскевопулосови претходници на тоj функциjи раниjе су игнорисали ову идеjу, знаjући да ће њено провођење изазвати спор са Берлином. “Спреман сам да потпишем одлуку. Премиjер jе свиjестан мог мишљења о овом питању”,

Иво Андрић У петак, 13. марта, навршиће се 40 година од смрти српског писца, дипломате и нобеловца Иве Андрића. Иво Андрић рођен jе 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњоj Аустро-Угарскоj, дjетињство jе провео у Вишеграду, а студирао словенску књижевност и историjу у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Као гимназиjалац у Сараjеву, Андрић jе био ватрени поборник интегралног jугословенства, припадник напредног националистичког покрета “Млада Босна” и страствени борац за ослобођење jужнословенских народа Аустроугарске монархиjе. Андрић почетком октобра 1919. године одлази из Загреба у Београд, гдjе почиње да ради као чиновник у Министарству вjера, а већ почетком 1920. године Андрић започиње врло успjешну дипломатску кариjеру постављењем у Посланству

Величанствена воjна парада у Москви поводом 9.маjа – дана побjеде над фашизмом Њемачки канцелар Ангела Меркел због украjинске кризе неће учествовати у званичноj церемониjи у Москви 9. маjа, поводом обиљежавања 70 година од краjа Другог свjетског рата, рекли су данас њемачки званичници. “У свjетлу ситуациjе у Украjини немогуће jе за Меркелову да учествуjе у традиционалноj воjноj паради на Црвеном тргу у Москви”, рекао jе владин званичник. Он jе додао да ће, умjесто тога, Меркелова положити виjенац на Споменик незнаном jунаку у Москви дан касниjе. Меркелова jе посjетила Москву 6. фебруара заjедно са француским предсjедником Франсоа Оландом како би са руским предсjедником Владимиром Путином припремила споразум о окончању сукоба на истоку

Српски шеф дипломатиjе Ивица Дачић и предсjедник хрватског парламента Јосип Леко изразили су жељу за рjешавање отворених питања и унапређење сарадње двиjе државе. Они су на састанку у Загребу рекли да очекуjу да ће владе двиjе државе риjешити и случаj хрватског ратног ветерана Вељка Марића, коjи у Србиjи издржава затворску казну због ратног злочина у Грубишном Пољу у Хрватскоj 1991 – саопштила jе прес служба хрватског парламента. Дачић jе, како се наводи, изразио спремност за рjешавање свих отворених питања, истакавши да сви политички челници у Србиjи желе побољшање односа са Хрватском – прениjели су београдски медиjи. Он jе рекао да су државни секретари министарстава спољних послова Србиjе и Хрватске задужени

Тренутак крштења у цркви на Ћипуру, митрополит Амфилохиjе као кум Династиjа Бушатлиjа, потомство потурченог средњег сина Ивана Црноjевића, за 300 година jе оставила крвави печат у историjи и судбини Црне Горе. Oво­го­ди­шње Сре­те­ње Го­спод­ње оста­ће упи­са­но у ана­ли­ма Ми­тро­по­ли­jе цр­но­гор­ско-при­мор­ске по jед­ном нео­бич­ном кр­ште­њу ка­кво ни­jе за­пам­ће­но от­кад jе Иван Цр­но­jе­вић осно­вао престoни­цу под Ор­ло­вим кр­шем и при­jе 530 го­ди­на уда­рио те­ме­ље Це­тињ­ског ма­на­сти­ра. Архиjе­реj­ски протопрезвитер и се­кре­тар Ми­тро­по­ли­jе Обрен Јо­ва­но­вић ста­вио jе крст на че­ло Мах­му­та Бу­ша­тли­jе, по­зна­тог бео­град­ског еко­но­ми­сте, ко­jем jе ку­мо­вао лич­но ми­тро­по­лит црно­гор­ско-при­мор­ски Амфило­хи­jе. Да све бу­де jош за­ни­мљи­ви­jе, Бу­ша­тли­jа jе по­след­њи из­да­нак те чу­ве­не ска­дар­ске ди­на­стич­ке ло­зе, чи­jи jе ро­до­на­чел­ник био Ста­ни­ша Стан­ко Цр­но­jе­вић, по­тур­че­ни