Heroina molila Nedića za pomoć!

Datum objave: utorak, 3 maja, 2016
Veličina slova: A- A+
rep-Nedic08_620x0
M.Nedić i Milunka Savić

“Novosti” objavljuju detalje tek otkrivenog pisma Milunke Savić predsedniku vlade tokom okupacije. Kod Koste Pećanca bila kurir, posle bez prihoda. Nije mogla da izdržava potomke

MNOGO je toga nepoznatog do danas ostalo o Milunki Savić, heroini balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, između ostalog i to kako i od čega je živela tokom okupacije Beograda 1941-1945. Prema jednom pismu koje je redakciji “Novosti” ustupio praunuk ratnog premijera Milana Nedića, očigledno je živela više nego bedno.

Ovo pismo, do sada neobjavljivano, sasvim slučajno otkrio je dr Aleksandar Stojanović iz Instituta za noviju istoriju Srbije. Pismo upućeno Nediću, 11. februara 1943, nađeno je među dokumentima Predsedništva ministarskog saveta.

“Gospodine predsedniče, molim Vas da se zauzmete da me postave pri Štabu četničkih odreda u Beogradu”, piše Milunka Savić. “Gospodin vojvoda Pećanac primio me za kurira u oktobru mesecu, sa službom u Beogradu, pri Ljiškom odredu, gde sam primala platu. Sada, pošto su odredi rasformirani, ostala sam bez službe. Molim Vas da me vrate ma pri kom odredu. Za težak fizički rad nisam, jer sam u godinama. Siromašnog sam stanja, pomoći nikakve nemam, a imam četvoro dece koja idu u školu. U nadi da ćete mi izaći u susret, ostajem učtiva, Milunka Savić, dobrovoljac-narednik, nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima.”

Stojanović objašnjava da se dokument nalazio na sasvim neočekivanom mestu, u fondu gde bi trebalo da budu zapisnici sa sednica Nedićeve vlade, za kojima je tragao:

– Zapisnike nisam našao, ali jesam brojna pisma u kojima su građani Srbije ratnog premijera molili za pomoć ili da bude kum njihovom detetu. Među njima je i ovo pismo.

NEDOSTAJU PODACI
VIDOJE Golubović ističe da nigde ne postoji podatak da je Milunka dobila dve Karađorđeve zvezde, a izvesno jeste: – Nema čak ni podataka da je ratovala u balkanskim ratovima, a u drugom je čak ranjena. Svuda se navodi da je penziju stekla kao čistačica u Hipo banci, a mi smo našli dokumentaciju da je radila i u Ministarstvu inostranih dela. Mnogo toga se ne zna o Milunki Savić.

Milunka je već u kraljevini bila zapostavljena, što je, dodaje, bila sudbina mnogih heroja iz Prvog svetskog rata, i to ne samo kod nas.

Vidoje Golubović, jedan od autora knjige “Milunka Savić, vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti”, kaže da istraživači njene biografije nisu naišli ranije na ovo pismo i dodaje da je ona bila nepismena, pa je samo mogla da ga diktira.

– Nije tajna da je bila u teškom položaju i pre, i tokom rata, i posle njega. Nema puno podataka o tome kako je živela za vreme okupacije, pa ni da je bila kurir kod Pećanca. Ne znam kako je onda kasnije, posle oslobođenja, mogla da dobije papir koji joj garantuje sva građanska prava. Ali očigledno da je u svojoj kućnoj bolnici na Voždovcu, gde je lečila i četnike i partizane, pomogla nekom važnom komunističkom funkcioneru – kaže Golubović.

Kaže da se pouzdano jedino zna da je zbog svoje bolnice, gde je sakupljala lekove i hranu, plela i šila i za Titove i za Dražine, imala probleme, ali nigde ne postoji zvaničan podatak da ju je Specijalna policija uhapsila, niti da je bila u banjičkom logoru, što je često objavljivano.

Da je Nedić možda ipak izašao svom saborcu u susret, na neki način potvrđuje priznanje njenog unuka Dejana Stankova, pre pet godina, za “Novosti”. On je tad rekao da ju je za vreme okupacije vlada zaposlila kao državnog zastupnika.

I Aleksandar Nedić veruje da je njegov pradeda pomogao Milunki i kaže da je ovo pismo “pobilo još jednu laž komunističkog režima – da Milunka ništa nije dobila”:

– Posle pobijanja tvrdnji da su logori u Srbiji bili pod jurisdikcijom Nedića i pobijanja njegove krivice za Holokaust, podnosioci zahteva za rehabilitaciju dokazaće još jednom da je “istina” koju su pisali oni oko Josipa Broza netačna.

rep-SavicVMilunka Savić bila je žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Zbog neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali “srpska Jovanka Orleanka”. U balkanskim ratovima 1912. i 1913. borila se preobučena u muškarca. U Prvom svetskom ratu bila je deo Gvozdenog puka, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske Knjaz Mihailo. Dobila je mnoga odlikovanja, među kojima i Orden Legije časti, Albansku spomenicu, medalju “Miloš Obilić”, francuski Ratni krst sa zlatnom palmom. Umrla je 1973, a njeni posmrtni ostaci su preneti u Aleju velikana tek 2013. godine.

Večernje NOVOSTI

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top