fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ИВЕ АНДРИЋА

Иво Андрић

Иво Андрић


У петак, 13. марта, навршиће се 40 година од смрти српског писца, дипломате и нобеловца Иве Андрића.

Иво Андрић рођен jе 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњоj Аустро-Угарскоj, дjетињство jе провео у Вишеграду, а студирао словенску књижевност и историjу у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу.

Као гимназиjалац у Сараjеву, Андрић jе био ватрени поборник интегралног jугословенства, припадник напредног националистичког покрета „Млада Босна“ и страствени борац за ослобођење jужнословенских народа Аустроугарске монархиjе.

Андрић почетком октобра 1919. године одлази из Загреба у Београд, гдjе почиње да ради као чиновник у Министарству вjера, а већ почетком 1920. године Андрић започиње врло успjешну дипломатску кариjеру постављењем у Посланству при Ватикану.

Почетком 1923. године Андрић постаjе вицеконзул Краљевине Југославиjе у Грацу, гдjе брани докторску тезу „Развоj духовног живота у Босни под утицаjем турске владавине“, а краjем 1924. године прелази у Београд у политичко одjељење Министарства иностраних дела.

Дипломатска кариjера Иве Андрића врхунац доживљава 1939. године, када jе 1. априла, постављен за опуномоћеног министра и изванредног посланика Краљевине Југославиjе у Берлину.

У рано прољеће 1941. године Андрић надлежнима у Београду нуди оставку на то мjесто наводећи као разлог „службене, а затим и личне многоброjне и императивне разлоге“, али његов приjедлог ниjе био прихваћен и он 25. марта 1941. године у Бечу, као званични представник Југославиjе присуствуjе потписивању Троjног пакта.

Дан послиjе нацистичког бомбардовања Београда Андрић са особљем Посланства напушта Берлин и одлази у окупирани Београд, гдjе jе пензионисан, али одбиjа да прима пензиjу и живи повучено.

Током ратних година пише прво „Травничку хронику“, а краjем 1944. године завршава роман „На Дрини ћуприjа“. Оба романа обjавиће у Београду неколико мjесеци по завршетку рата.

Управо за роман „На Дрини ћуприjа“ као и за цjелокупни дотадашњи рад на „историjи jедног народа“, Иво Андрић 1961. године добиjа Нобелову награду за књижевност.

Цjелокупни износ Нобелове награде поклонио jе из два диjела библиотечком фонду БиХ.

Приповjедач снажне имагинациjе, изузетан познавалац менталитета људи у БиХ, Иво Андрић се одликовао ванредном чистотом jезика и стилом, префињеним психолошким анализама.

Нека од његових наjпознатиjих дjела су романи „На Дрини ћуприjа“, „Травничка хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлиjа“, „Омер-паша Латас“ (недовршен), збирке приповjедака „Немирна година“, „Жеђ“, „Јелена, жена коjе нема“, „Знакови“, „Дjеца“, „Кућа на осами“, путописи и скице „Стазе, лица, предели“, медитативна проза „Знакови поред пута“, „Есеjи, критике, чланци“, „Свеске“.

Иво Андрић умро jе 13. марта 1975. године на Воjномедицинскоj академиjи у Београду.

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане виjести:

Иво Андрић: Заразити неког чекањем, то jе наjсигурниjи начин …

Како jе Фрљић урадио оно што Срби нису смели – Jadovno 1941.

Вратили Андрића међу Хрвате или прича о … – Jadovno 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: