arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Kultura.jpg

О култури и њеним радницима

10. април 2015.

Пут коjи су наша држава и нациjа превалили у последњих седамдесет година подразумевао jе да нам неретко „све“ буде или идеологиjа или економиjа (новац), веома често комбинуjући ова два поjма. Оно што jе остало по страни, ускраћено да буде „све“, jе – култура. У тренуцима кризе националног идентитета, чиjе jасниjе обрасце добиjамо након завршетка Другог светског рата, а особито у последњих двадесет година, култура постаjе сувишни чинилац. Чини се да овакав развоj ситуациjе одговара историjском ритму коjи култури даjе позитивне импулсе тек на местима националног буђења и учвршћивања. Јер, националне државе настале након револуциjа своj идентитет не проналазе ни у биолошким ни у социjалним, већ у културним релациjама. „Поседовање културе“ значило jе своjеврсно

Srpski_Patrijarh_Irinej_Vaskrs_2015.jpg

Васкршња посланица 2015. године СПЦ

10. април 2015.

Патриjарх Иринеj Српска Православна Црква своjоj духовноj деци о ВАСКРСУ 2015. године ИРИНЕЈ по милости Божjоj православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патриjарх српски, са свим Архиjереjима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радуjте се! и Своjим апостолима мир даруjући, Ти коjи палим смртницима даjеш Васкрсење! Ову песму бесмртности, драга наша децо духовна, певамо неућутно у ове дане у

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. април 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

10. април 2015.

Усташе су 10. априла 1942. године извршиле страховите злочине над српским цивилима у селима Катиновац и Снос на Кордуну. Село Катиновац, заселак Дебела Коса, код врела (извора) Разбоjац, усташе 10. априла 1942. масакрирале 21 Српкињу с дjецом. Избодена ножем извукла се испод мртвих Пава Малобабић. У селу Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигица, Илиjе Обрадовића, Мане Орлића и Стоjана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дjеце. Приjе злочина маjке и њихове кћери мучене и силоване. Долина испод куће Михаjла Банде, у селу Снос. Из села Снос и Дуњака 10. априла 1942. убиле усташе 100 Срба.  

Barska_gimnazija_nemi_svedok_krvoprolica.jpg

Братско крваво коло

10. април 2015.

По коjима су то критериjумима партизани у Бару ликвидирали осамдесет људи. Ристо Кнежевић jе узвикнуо: “Ја за мене гроб копати нећу”, а онда се дао у биjег Барска гимназиjа неми сведок крвопролића Наредба о измjени пута, коjа jе подразумиjевала повратак “скадарске групе” у коjоj jе било око 800 људи само са Приморjа, изазвала jе праву пометњу. – Тада jе пукло зло међу нама – сjећа се Стево Борета. – Неки су били за то да се ипак настави пут према Грчкоj, дио jе био одлучан да се вратимо кућама, било jе и оних коjи су хтjели да испоштуjу наредбу и врате се на зборно мjесто око Подгорице. Сазнали смо да

Srebrenica_projekt.jpg

У СУСРЕТ ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ СРЕБРЕНИЦЕ

9. април 2015.

Тематски броj часописа „Аргументи“ о Сребреници У сарадњи са бањалучким часописом „Аргументи“ (април 2015, броj 24), уочи обележавања двадесетогодишњице догађаjа у jулу 1995, холандска невладина организациjа „Историjски проjекат Сребреница“ обjавила jе три аналитичка текста на тему Сребренице.  Тематски прилози су из пера Андиjа Вилкоксона („Сребреница: Ружна истина“), пук. Ратка Шкрбића („Сребреница: Неумољивост математике“) и Стефана Каргановића („У сусрет двадесетогодишњици: Статус сребреничког питања, политички и правни аспекти“). По нашем уверењу, наведени прилози значаjно помераjу границе разматрања сребреничког питања и представљаjу снажан подстицаj критичком промишљању ове контроверзне теме. Да ли ће до неопходног диjалога заиста доћи зависи од поборника службеног наратива. Они су се током дводецениjског периода од спорних догађаjа у Сребреници прославили

Ubijeni_pripadnik_JNA_nakon_predaje_u_Bjelovarskoj_kasarni1991.jpg

ОДРЖАНО ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ ЗА ЗЛОЧИН У БЈЕЛОВАРСКОЈ КАСАРНИ

9. април 2015.

Пред Жупаниjским судом у Риjеци данас jе одржано припремно рочиште за суђење Јури Шимићу, оптуженом за ратни злочин над заробљеним официрима ЈНА у бjеловарскоj касарни 29. септембра 1991. године. Шимић, коjи jе у то вриjеме био предсjедик регионалног Кризног штаба за Билогорско-подравску региjу, стриjељање jе наредио након уласка хрватских воjно-полициjских снага у касарну “Божидар Аџиjа” у коjоj се предало око 60 официра и 150 редовних воjника ЈНА, саопштено jе из Документационо – инормационог центра “Веритас”. Воjници ЈНА били су разоружани и построjени на полигону унутар касарне и натjерани да се скину у поткошуље и панталоне. Према оптужници, Шимић jе издвоjио из групе троjицу заробљеника – команданта касарне пуковника Раjка Ковачевића

Ministar_prosvjete_i_kulture_RS_Dane_Malesevic_i_dekan_univerziteta_u_Banjaluci_Kecman.jpg

ДРЖАВНИ ВРХ СРБИЈЕ, ПАТРИЈАРХ И ПРЕДСТАВНИЦИ ИЗРАЕЛА НА ПОМЕНУ

9. април 2015.

Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић и члан Извршног одбора за обиљежавање 70 година од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњоj Градини,и декан Академиjе умjетности Универзитета у Бањалуци Лука Кецман У Доњоj Градини 19. априла биће обиљежено 70 година од страдања жртава усташког злочина геноцида, а комеморативном скупу, како jе наjављено, присуствоваће званичници Републике Српске, државни врх Србиjе, Његова светост патриjарх српски Иринеj и делегациjа из Израела. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао jе да су премиjер и предсjедник Србиjе Александар Вучић и Томислав Николић наjавили да ће присуствовати овом скупу, те да се очекуjе и долазак патриjарха Иринеjа. “Наjављен jе и долазак делегациjе

Polaganje_vijenaca_i_palenje_svijeca_kod_spomenika_poginulim_brocima_u_Zvorniku.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА

9. април 2015.

Полагање виjенаца и паљење свиjећа код споменика погинулим борцима из одбрамбено-отаџбинског рата у Зворнику Полагањем виjенаца и паљењем свиjећа на централном споменику за 1.080 погинулих бораца у одбрамбено-отаџбинском рату, у Зворнику jе данас обиљежен 9. април – Дан ослобођења града. Предсjедник Предсjедништва Борачке организациjе Зворник Владан Матић рекао jе да jе ослобађање Зворника 9. априла 1992. године значаjан дан за српски народ и да оваj датум треба да буде jедан од наjзначаjниjих датума у историjи српског народа у Зворнику. “Не требамо да говоримо шта би било да ниjе ослобођен Зворник. Довољно jе само да погледамо своjу ближу околину и да видимо како Срби живе у Калесиjи, Тузли, Зеници, Сараjеву, па

Cipras_i_Putin.jpg

ПУТИН ДАО ЦИПРАСУ ГРЧКУ ИКОНУ СВЕТОГ НИКОЛЕ И СПИРИДОНА

9. април 2015.

Ципрас и Путин Руски предсjедник Владимир Путин предао jе грчком премиjеру Алексису Ципрасу икону Светог Николе и Светог Спиридона, коjу су опљачкали нацисти током Другог свjетског рата, рекао jе данас портпарол Кремља Димитриj Песков. “Икону су украли нацисти из jедне грчке цркве и одниjели jе у Њемачку”, рекао jе Песков, додаjући да су лопова касниjе заробили воjници Црвене армиjе и предали га грчким властима, коjи су наредили његово погубљење 1947. године. Песков jе додао да су икону купили филантрописти од породице и вратили jе гдjе припада. Ципрас jе тренутно у дводневноj посjети Русиjи, подсjећа ТАСС. Извор:  Везане виjести: Русиjа ће тражити од Немачке одштету од 4.000… – Jadovno 1941. министар

Jovan_Miric.jpg

Професор који је предвидио политичке промјене у Југославији

9. април 2015.

Ин мемориам Јован Мирић (1935. – 2015.): У Мирићевоj књизи ‘Систем и криза’ антиципиране су, пише његов колега Ненад Закошек, теме на коjима ће касниjе доћи до отвореног расцjепа унутар jугославенске политичке елите Јован Мирић Умировљени професор Факултета политичких знаности у Загребу Јован Мирић умро jе у недjељу, 5. травња, у 81. години, а посљедњи испраћаj бит ће у петак, 10. травња у 14 и 30 сати на Крематориjу загребачког Мирогоjа. Овог професора, интелектуалца и публициста одредиле су, између осталога, двиjе књиге чиjи jе аутор и коjе, на неки начин, омеђуjу његову професорску кариjеру. Године 1984., кад се криза jугославенског система тек наговjештавала, али се у то вриjеме о њоj

Nema_ali.jpg

Александар Трифуновић: Тешко се дише на путу за Казане

9. април 2015.

У уторак, 7. априла, у Сараjеву jе одржана промоциjа филма “Нема али”, у режиjи Фарука Соколовића. Повод за филм jе текст коjи jе Харис Јусуфовић обjавио на порталу Бука приjе шест мjесеци. Аутор: Александар Трифуновић Текст под насловом “Хоћу да знам шта се десило са моjим комшиjама Србима у рату” прочитало jе 50 000 људи. То jе jедан од наjчитаниjих текстова на нашем порталу. На премиjери филма било нас jе педесетак. Међу нама jе била и Слободанка Мацановић, жена коjа трага са посмртним остацима своjих родитеља, Марине и Радослава Комљенца, коjи су одведени 26. jуна 1993. године из свог стана у Сараjеву и убиjени на Казанима. На почетку филма, Слободанка

Nedeljko_Mitrovic.jpg

УЗАЛУДНО ДОКАЗИВАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ САМО ЈЕДНОГ НАРОДА

9. април 2015.

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић оциjенио jе поводом правоснажне пресуде генералу Воjске Републике Српске Здравку Толимиру да jе узалудан труд Хашког трибунала да докаже одговорност само jедног народа, jер историjа, анализе и чињенице потврђуjу друго. Митровић jе рекао Срни да потврда казне доживотног затвора генералу Толимиру само jош jедном показуjе да се инисистира на утврђивању злочина припадника само jедног народа. “Нико не спомиње велике жртве етничког чишћења од 1992. до 11. jула 1995. године”, истакао jе Митровић. Према његовим риjечима, узалудан jе труд суда у Хагу и свих “спонзора” да докажу одговорност само jедног народа jер историjа, анализе и чињенице потврђуjу

Pavle_Djurisic.jpg

Збогом родна огњишта

8. април 2015.

Нико не зна због чега се, уместо у Грчкоj пут спасења пронашао у Словениjи Павле Ђуришић jе послушао погрешно наређење ОДЛУКОМ Врховне команде Југословенске воjске у отаџбини воjвода Павле Ђуришић постављен jе за команданта свих четничких снага Црне Горе, Боке и Санџака. Још краjем августа те 1944. кружиле су виjести о предстоjећоj англо-америчкоj инвазиjи на Балкан, па jе Ђуришић, како наводи Горан Киковић у своjоj књизи “Воjвода Павле Ђуришић”, добио задатак да са своjим снагама крене према Приморjу и изврши припреме за дочек западних савезника. Послиjе више сукоба с партизанима и привременог заузимања више градова на сjеверу Црне Горе, Ђуришић се нашао у Подгорици гдjе jе позвао националне борце и

Ruska_multimedijalna_izlozba_o_prvom_svjetskom_ratu_u_Beogradu.jpg

РУСКА ИЗЛОЖБА О ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ ОТВОРЕНА У БЕОГРАДУ

8. април 2015.

Руска мултимедиjална изложба о Првом свjетском рату отворена у Београду Мултимедиjална интерактивна изложба коjа jе у Русиjи постављена поводом стогодишњице Првог свjетског рата, послиjе великог успjеха у Москви, отворена jе вечерас у Историjском музеjу Србиjе у Београду. Руски амбасадор у Београду Александар Чепурин рекао jе на свечаном отварању да jе битан дио изложбе посвећен улози Србиjе и истакао да Русиjа и Србиjа диjеле заjедничку историjу, коjа jе и историjа човjечанства. Изложба “Погледаj рату у очи – Русиjа у Првом свjетском рату у филмским хроникама, фотографиjама и документима”, састоjи се од четири главна диjела: “Мир”, “Рат”, “Главни штаб” и “Фронт”, а замишљена jе у облику класичног позоришног чина или филма, коjи

Milorad_Bukva.jpg

Државни врх Србије и представници Израела на помену у Доњој Градини

8. април 2015.

Комеморативном скупу у Доњоj Градини 19. априла присуствоваће државни врх Србиjе и Републике Српске, потпредсjедник Владе Израела, као и неколико акредитованих амбасадора и дипломатских представника страних земаља, наjавио jе директор Јавне установе Спомен-подручjе “Доња Градина” Милорад Буква. Милорад Буква “С обзиром на то да jе ове године 70 година од пробоjа логораша из злогласног логора Јасеновац и побjеде над фашизмом, очекуjемо да ће броj делегациjа коjе ће посjетити Доњу Градину бити већи”, рекао jе Буква Срни. Он jе додао да припреме за одржавање парастоса и помена невиним jасеновачким жртвама теку планираном динамиком. “Са овог мjеста треба послати поруку, не само домаћоj, него и свjетскоj jавности, о оном шта се овдjе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА