Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Vaskršnja poslanica 2015. godine SPC

Datum objave: petak, 10 aprila, 2015
Veličina slova: A- A+

Patrijarh Irinej

Patrijarh Irinej

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o VASKRSU 2015. godine

IRINEJ

po milosti Božjoj

pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni VASKRŠNjI pozdrav:

HRISTOS VASKRSE!

Ako si i u grob sišao, Besmrtni,
no razorio si silu pakla
i vaskrsao si kao pobeditelj, Hriste Bože,
ženama mironosicama govoreći: Radujte se!
i Svojim apostolima mir darujući,
Ti koji palim smrtnicima daješ Vaskrsenje!

Ovu pesmu besmrtnosti, draga naša deco duhovna, pevamo neućutno u ove dane u kojima proslavljamo Hristovo Vaskrsenje, koje se dogodilo, kako svedoče drevni tajnovidci Božji, u isti onaj dan u koji je Bog u početku, ni iz čega, stvorio nebo i zemlju.

U isti taj dan, saglasno istim tajnoznalcima, izbavio je Gospod Svoj izabrani narod iz egipatskog ropstva; zato se on i zove Pasha – to jest prelaz iz ropstva u slobodu u Gospodu kroz Crveno more.

Punoća Božjeg prisustva u Njegovoj tvorevini otkriva se upravo u tajni Hristovog Vaskrsenja, ovoga svetoga dana u koji Mu pojemo: U grobu telesno, u adu s dušom kao Bog, u raju s razbojnikom, i na Prestolu bio si, Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjavajući, Neograničeni.

Očevidno je, da se Vaskrsenje Hristovo javlja i pokazuje ne samo kao pobeda nad smrću i prolaznošću, nego i kao otkrivenje punoće Božanskog promisla o svetu i čoveku.

Najdublja čežnja čovekova jeste čežnja i vapaj za slobodom i besmrtnim životom. No, istinska sloboda čovekova je samo ona sloboda koja ga oslobađa od tiranije prolaznosti i smrti – svaka druga i drugačija sloboda predstavlja čežnju za njom ili prosto privid slobode.

Sila, pak, Hristovog Vaskrsenja jeste upravo kvasac jedine istinske slobode, kao kvasac i zalog besmrtnosti i večnog života. Tom silom i božanskom svetlošću se objedinjuje Bog i čovek, obasjava nebo i zemlja, anđeli i ljudi, vreme i večnost. Svetlošću Vaskrslog Hrista i Ljubavlju Božjom, prožeti i zagrljeni, postaju jedno u Hristu Vaskrslome preci i potomci, sva ljudska pokoljenja, i sva tvorevina sabrana u Crkvi kao Njegovom Bogočovečanskom telu.

Mi Hrišćani smo po tome Hrišćani što smo svedoci i nosioci tog večnog i neprolaznog ljudskog dostojanstva, postavši, po blagodati, „sinovi Svetlosti i Dana“.

Otuda je praznovanje Hristovog Vaskrsenja – praznovanje Života večnog i neprolaznog. Zemaljski život je samo seme za taj večni život. To seme se začinje u materinoj utrobi, silom i dejstvom jednog za svagda delotvornog Božanskog blagoslova: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju. (v. 1. Moj 1,28).

U svetlosti Hristovog Vaskrsenja – svako začeće, rođenje, i svako ljudsko biće ima večni smisao, predstavlja rađanje za večnost, kao i našu večnu ljudsku odgovornost za njega.

Vaskrsli Hristos, „Koji je smrću smrt uništio i onima u grobovima život večni darovao,“ osnova je čovekove probuđenosti za odgovornost za svako ljudsko biće, ne samo u vremenu nego i pred večnošću. Ispovedajući Vaskrsenje Hristovo i verujući u opšte Vaskrsenje mrtvih, mi ispovedamo i postajemo svesni svoje neprolazne odgovornosti za svetinju svakog ljudskog bića i svakog stvorenja, i praznujemo neuništivost vere i ljudske nade u večni smisao života, u Hristu, Bogu ljubavi, Žrtvovanom „za život sveta“.

Danas, kao i oduvek, samoljublje i samoživost prete da unište značaj ove i ovakve nesebične samožrtvene Hristove ljubavi, na čijem plamenu se greju sva bića i sva stvorenja. Samo vera u čovekovu besmrtnost i večnu odgovornost za svoj život i dela sažiže svojim plamenom samoživost kao lažno načelo života, otkrivajući, da je u samožrtvenoj ljubavi prema Bogu i bližnjem, našem večnom bratu i sabratu, izlaz i spas iz svih čovekovih zabluda, mraka i bezizlaza. Samo duše obasjane i obnovljene svetlošću Vaskrsenja Hristovog i nadom u opšte Vaskrsenje mrtvih oslobađaju se sebičnosti i nepoštenja, straha i gramzivosti; zadobijajući stid i dobrotu, nalaze pravu meru svega što je prolazno i ravnotežu između svetinje opšteg i zajedničkog dobra i ličnih potreba; uče se bratskom deljenju dobara i srdaca u tajni lomljenja hleba života, to jest, u Tajni Pričešća Telom i Krvlju Hristovom.

Slaveći Vaskrsenje Hristovo, „u Kome živimo, krećemo se i jesmo” (Dap 17,28), rukovođeni pastirskom brigom, pozivamo vas, braćo i sestre, da ispovedate i čuvate svoju veru pravoslavnu, i to, ne rečima, već životom – delatno i istrajno. Čuvajmo se svih onih koji „dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi” (Mt 7,15). U miru i ljubavi pohađajmo svoje hramove i svoje svetinje, učestvujući u bogosluženju i pričešćujući se Božanskim Tajnama Hristovim.

Znamo dobro šta znači držati se zdravog učenja o pobožnosti, a šta, pak, znači i kuda vodi zaludno prepiranje, „od čega nastaje zavist, svađa, huljenja, lukava podozrenja, prazna nadmudrivanja ljudi izopačenog uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost izvor dobitka” (1. Tim 6,4-5). Zato, u zajedničkoj molitvi, „sami sebe, jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo!” Jednim ustima i jednim srcem peva se molitva jedinstva vere i zajedništva Duha Svetoga, na slavu Svete Trojice i očuvanje pravoslavne crkveno-narodne sabornosti.

Pomolimo se Gospodu Vaskrslome da se mir vrati svuda odakle je proteran, na prvom mestu u naša srca i u naše domove. Čuvajmo svetinju hrišćanskoga braka, jer je ona osnov uzvišene, zdrave i čestite hrišćanske porodice.

Veliki ruski starac, Sveti Serafim Sarovski, sve svoje posetioce je uvek pozdravljao rečima: „Hristos vaskrse, radosti moja,!” pokazujući time da Crkva Hristova i njeni svetitelji žive u realnosti Vaskrsenja. Daj Bože da i mi budemo svedoci te istine, i da u našim dušama i na našim licima neprestano blista radost Vaskrsenja.

Pozdravljajući vas, braćo i sestre, najradosnijim Vaskršnjim pozdravom, pozivamo vas da živite u ljubavi prema Bogu i bližnjima, hodeći tako putem koji vodi u večni život, jer ćemo samo tako postati i biti sinovi i kćeri Vaskrsenja. Stoga, čuvajte u ljubavi tajnu života koju je ustanovio i osvetio Sâm Bog. Ovo radi blagostanja i ugleda našega, radi naše dece – najvećega blaga, zbog kojih živimo i radimo. Iskrena vernost i uzajamno praštanje da ne izostane.

Kad znamo da je Gospod sa nama i u nama, treba Njemu i da se obratimo, Njemu svoju tugu i muku da ispovedimo. On će nas utešiti, ojačati i kroz ovozemaljski život voditi. Čuvajmo taj Božji dar u sebi, i čuvajmo se da Gospoda ne uvredimo svojim gresima. Kad nas neprijatelj napadne, zavapimo poput Apostola Petra: „Gospode, spasi me!“ (Mt 14,30).

U životu ćemo doživeti mnoge nevolje, nepravde i žalosti, ali znajmo da Gospod – ukoliko smo sa Njim – i najveću žalost pretvara u radost, i da je Svojim učenicima i Apostolima, a preko njih i svima nama rekao: „U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet“ (Jn 16,33).

Na ovaj Praznik nad praznicima, obradovani radošću Vaskrsenja Hristovog, pozdravljamo sve: majku koja čuva čedo pod srcem i nagnutu nad kolevkom svoga bolesnog deteta; pozdravljamo one koji stradaju i pate, prognane pravde Božje radi; pozdravljamo sve prezrene i ponižene, i sužnje u tamnici; pozdravljamo trudbenike i radnike, putnike po suhom, moru i vazduhu; pozdravljamo učene i neuke i sve one koji tragaju za večnim smislom i tajnom života; pozdravljamo sve bolesne i napaćene; pozdravljamo sve ljude pozdravom večne pobede: Hristos vaskrse – veru, nadu, ljubav i večni život donese, tugu i smrt odnese!

Ovim pozdravom, obradujmo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji koji danas sa nama slave pobedu Dobra nad zlom, Života nad smrću, Hrista Vaskrsloga nad silama tame.

Obraćamo se svim našim sinovima i kćerima, duhovnoj deci naše Crkve koja žive na svim kontinentima, ali sa kojima smo u molitvi sjedinjeni, da se sa nama raduju Vaskrsenju Hristovom, koje nas poziva da čuvamo jedinstvo Svete Crkve Hristove, da u ljubavi i slozi jedni sa drugima čuvamo „jedinstvo Duha svezom mira” (Ef 4,3), i da nikada svoje zemaljske interese ne stavljamo iznad interesa Crkve i sveopšteg dobra našeg naroda.

Neka muka i teskoba naših dana uzmakne pred svetlošću i radošću Vaskrsenja Hristovog! I nikada ne zaboravimo da Vaskrs znači početak, sigurni zalog i temelj našega Vaskrsenja.

U radosti Vaskrsenja Hristovog zagrlimo jedni druge i sva stvorenja, i zapevajmo svetu pesmu večnog života i Svetlosti:

Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt pobedivši i onima u grobovima život darovavši.

 

Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!

 

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, Vaskrsu 2015. godine.

Vaši molitvenici pred Vaskrslim Hristom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački
i Patrijarh srpski IRINEJ

Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE 
Mitropolit dabrobosanski NIKOLAJ
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE 
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop kanadski GEORGIJE
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop istočnoamerički MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ 
Episkop zvorničko-tuzlanski HRIZOSTOM
Episkop osečko-poljski i baranjski LUKIJAN 
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop mileševski FILARET
Episkop dalmatinski FOTIJE
Episkop bihaćko-petrovački ATANASIJE 
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE

Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop niški JOVAN
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop australijsko-novozelandski IRINEJ 
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ 
Episkop srednjoevropski SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop umirovljeni zvorničko-tuzlanski VASILIJE 
Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE 
Episkop umirovljeni srednjoevropski KONSTANTIN 
Episkop umirovljeni slavonski SAVA
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE 
Vikarni Episkop toplički ARSENIJE 
Vikarni Episkop jegarski JERONIM

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni episkop stobijski DAVID

Izvor: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

 

Vezane vijesti:

Dr Predrag Ristić – Duh i atmosfera hrama Hristovog Groba iz …

Vaskršnja poslanica 2011. godine – Jadovno 1941.

PATRIJARH IRINEJ SLUŽIO PARASTOS NA … – Jadovno 1941.

PATRIJARH IRINEJ: MAČ RATA I DALjE VISI … – Jadovno 1941.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top