Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Васкршња посланица 2015. године СПЦ

Датум објаве: петак, 10 априла, 2015
Величина слова: A- A+

Патриjарх Иринеj

Патриjарх Иринеj

Српска Православна Црква своjоj духовноj деци о ВАСКРСУ 2015. године

ИРИНЕЈ

по милости Божjоj

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патриjарх српски, са свим Архиjереjима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ако си и у гроб сишао, Бесмртни,
но разорио си силу пакла
и васкрсао си као победитељ, Христе Боже,
женама мироносицама говорећи: Радуjте се!
и Своjим апостолима мир даруjући,
Ти коjи палим смртницима даjеш Васкрсење!

Ову песму бесмртности, драга наша децо духовна, певамо неућутно у ове дане у коjима прослављамо Христово Васкрсење, коjе се догодило, како сведоче древни таjновидци Божjи, у исти онаj дан у коjи jе Бог у почетку, ни из чега, створио небо и земљу.

У исти таj дан, сагласно истим таjнозналцима, избавио jе Господ Своj изабрани народ из египатског ропства; зато се он и зове Пасха – то jест прелаз из ропства у слободу у Господу кроз Црвено море.

Пуноћа Божjег присуства у Његовоj творевини открива се управо у таjни Христовог Васкрсења, овога светога дана у коjи Му поjемо: У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у раjу с разбоjником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњаваjући, Неограничени.

Очевидно jе, да се Васкрсење Христово jавља и показуjе не само као победа над смрћу и пролазношћу, него и као откривење пуноће Божанског промисла о свету и човеку.

Наjдубља чежња човекова jесте чежња и вапаj за слободом и бесмртним животом. Но, истинска слобода човекова jе само она слобода коjа га ослобађа од тираниjе пролазности и смрти – свака друга и другачиjа слобода представља чежњу за њом или просто привид слободе.

Сила, пак, Христовог Васкрсења jесте управо квасац jедине истинске слободе, као квасац и залог бесмртности и вечног живота. Том силом и божанском светлошћу се обjедињуjе Бог и човек, обасjава небо и земља, анђели и људи, време и вечност. Светлошћу Васкрслог Христа и Љубављу Божjом, прожети и загрљени, постаjу jедно у Христу Васкрсломе преци и потомци, сва људска покољења, и сва творевина сабрана у Цркви као Његовом Богочовечанском телу.

Ми Хришћани смо по томе Хришћани што смо сведоци и носиоци тог вечног и непролазног људског достоjанства, поставши, по благодати, „синови Светлости и Дана“.

Отуда jе празновање Христовог Васкрсења – празновање Живота вечног и непролазног. Земаљски живот jе само семе за таj вечни живот. То семе се зачиње у материноj утроби, силом и деjством jедног за свагда делотворног Божанског благослова: Рађаjте се и множите се, и напуните земљу. (в. 1. Моj 1,28).

У светлости Христовог Васкрсења – свако зачеће, рођење, и свако људско биће има вечни смисао, представља рађање за вечност, као и нашу вечну људску одговорност за њега.

Васкрсли Христос, „Коjи jе смрћу смрт уништио и онима у гробовима живот вечни даровао,“ основа jе човекове пробуђености за одговорност за свако људско биће, не само у времену него и пред вечношћу. Исповедаjући Васкрсење Христово и веруjући у опште Васкрсење мртвих, ми исповедамо и постаjемо свесни своjе непролазне одговорности за светињу сваког људског бића и сваког створења, и празнуjемо неуништивост вере и људске наде у вечни смисао живота, у Христу, Богу љубави, Жртвованом „за живот света“.

Данас, као и одувек, самољубље и саможивост прете да униште значаj ове и овакве несебичне саможртвене Христове љубави, на чиjем пламену се греjу сва бића и сва створења. Само вера у човекову бесмртност и вечну одговорност за своj живот и дела сажиже своjим пламеном саможивост као лажно начело живота, откриваjући, да jе у саможртвеноj љубави према Богу и ближњем, нашем вечном брату и сабрату, излаз и спас из свих човекових заблуда, мрака и безизлаза. Само душе обасjане и обновљене светлошћу Васкрсења Христовог и надом у опште Васкрсење мртвих ослобађаjу се себичности и непоштења, страха и грамзивости; задобиjаjући стид и доброту, налазе праву меру свега што jе пролазно и равнотежу између светиње општег и заjедничког добра и личних потреба; уче се братском дељењу добара и срдаца у таjни ломљења хлеба живота, то jест, у Таjни Причешћа Телом и Крвљу Христовом.

Славећи Васкрсење Христово, „у Коме живимо, крећемо се и jесмо” (Дап 17,28), руковођени пастирском бригом, позивамо вас, браћо и сестре, да исповедате и чувате своjу веру православну, и то, не речима, већ животом – делатно и истраjно. Чуваjмо се свих оних коjи „долазе у оделу овчиjем, а изнутра су вуци грабљиви” (Мт 7,15). У миру и љубави похађаjмо своjе храмове и своjе светиње, учествуjући у богослужењу и причешћуjући се Божанским Таjнама Христовим.

Знамо добро шта значи држати се здравог учења о побожности, а шта, пак, значи и куда води залудно препирање, „од чега настаjе завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лишених истине, коjи мисле да jе побожност извор добитка” (1. Тим 6,4-5). Зато, у заjедничкоj молитви, „сами себе, jедни друге и сав живот своj Христу Богу предаjмо!” Једним устима и jедним срцем пева се молитва jединства вере и заjедништва Духа Светога, на славу Свете Троjице и очување православне црквено-народне саборности.

Помолимо се Господу Васкрсломе да се мир врати свуда одакле jе протеран, на првом месту у наша срца и у наше домове. Чуваjмо светињу хришћанскога брака, jер jе она основ узвишене, здраве и честите хришћанске породице.

Велики руски старац, Свети Серафим Саровски, све своjе посетиоце jе увек поздрављао речима: „Христос васкрсе, радости моjа,!” показуjући тиме да Црква Христова и њени светитељи живе у реалности Васкрсења. Даj Боже да и ми будемо сведоци те истине, и да у нашим душама и на нашим лицима непрестано блиста радост Васкрсења.

Поздрављаjући вас, браћо и сестре, наjрадосниjим Васкршњим поздравом, позивамо вас да живите у љубави према Богу и ближњима, ходећи тако путем коjи води у вечни живот, jер ћемо само тако постати и бити синови и кћери Васкрсења. Стога, чуваjте у љубави таjну живота коjу jе установио и осветио Сâм Бог. Ово ради благостања и угледа нашега, ради наше деце – наjвећега блага, због коjих живимо и радимо. Искрена верност и узаjамно праштање да не изостане.

Кад знамо да jе Господ са нама и у нама, треба Њему и да се обратимо, Њему своjу тугу и муку да исповедимо. Он ће нас утешити, оjачати и кроз овоземаљски живот водити. Чуваjмо таj Божjи дар у себи, и чуваjмо се да Господа не увредимо своjим гресима. Кад нас неприjатељ нападне, завапимо попут Апостола Петра: „Господе, спаси ме!“ (Мт 14,30).

У животу ћемо доживети многе невоље, неправде и жалости, али знаjмо да Господ – уколико смо са Њим – и наjвећу жалост претвара у радост, и да jе Своjим ученицима и Апостолима, а преко њих и свима нама рекао: „У свету ћете имати жалост; али не боjте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16,33).

На оваj Празник над празницима, обрадовани радошћу Васкрсења Христовог, поздрављамо све: маjку коjа чува чедо под срцем и нагнуту над колевком свога болесног детета; поздрављамо оне коjи страдаjу и пате, прогнане правде Божjе ради; поздрављамо све презрене и понижене, и сужње у тамници; поздрављамо трудбенике и раднике, путнике по сухом, мору и ваздуху; поздрављамо учене и неуке и све оне коjи трагаjу за вечним смислом и таjном живота; поздрављамо све болесне и напаћене; поздрављамо све људе поздравом вечне победе: Христос васкрсе – веру, наду, љубав и вечни живот донесе, тугу и смрт однесе!

Овим поздравом, обрадуjмо нашу браћу и сестре на Косову и Метохиjи коjи данас са нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрслога над силама таме.

Обраћамо се свим нашим синовима и кћерима, духовноj деци наше Цркве коjа живе на свим континентима, али са коjима смо у молитви сjедињени, да се са нама радуjу Васкрсењу Христовом, коjе нас позива да чувамо jединство Свете Цркве Христове, да у љубави и слози jедни са другима чувамо „jединство Духа свезом мира” (Еф 4,3), и да никада своjе земаљске интересе не стављамо изнад интереса Цркве и свеопштег добра нашег народа.

Нека мука и тескоба наших дана узмакне пред светлошћу и радошћу Васкрсења Христовог! И никада не заборавимо да Васкрс значи почетак, сигурни залог и темељ нашега Васкрсења.

У радости Васкрсења Христовог загрлимо jедни друге и сва створења, и запеваjмо свету песму вечног живота и Светлости:

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт победивши и онима у гробовима живот даровавши.

 

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

 

Дано у Патриjаршиjи српскоj у Београду, Васкрсу 2015. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патриjарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ 
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ 
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ 
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН 
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадиjски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ 
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралиjско-новозеландски ИРИНЕЈ 
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустриjско-шваjцарски АНДРЕЈ 
Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ 
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ 
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН 
Епископ умировљени славонски САВА
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ 
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ 
Викарни Епископ jегарски ЈЕРОНИМ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобиjски ДАВИД

Извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

 

Везане виjести:

Др Предраг Ристић – Дух и атмосфера храма Христовог Гроба из …

Васкршња посланица 2011. године – Jadovno 1941.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИО ПАРАСТОС НА … – Jadovno 1941.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: МАЧ РАТА И ДАЉЕ ВИСИ … – Jadovno 1941.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top