Vaskršnja poslanica 2015. godine SPC

Patrijarh Irinej

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o VASKRSU 2015. godine

IRINEJ

po milosti Božjoj

pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni VASKRŠNjI pozdrav:

HRISTOS VASKRSE!

Ako si i u grob sišao, Besmrtni,
no razorio si silu pakla
i vaskrsao si kao pobeditelj, Hriste Bože,
ženama mironosicama govoreći: Radujte se!
i Svojim apostolima mir darujući,
Ti koji palim smrtnicima daješ Vaskrsenje!

Ovu pesmu besmrtnosti, draga naša deco duhovna, pevamo neućutno u ove dane u kojima proslavljamo Hristovo Vaskrsenje, koje se dogodilo, kako svedoče drevni tajnovidci Božji, u isti onaj dan u koji je Bog u početku, ni iz čega, stvorio nebo i zemlju.

U isti taj dan, saglasno istim tajnoznalcima, izbavio je Gospod Svoj izabrani narod iz egipatskog ropstva; zato se on i zove Pasha – to jest prelaz iz ropstva u slobodu u Gospodu kroz Crveno more.

Punoća Božjeg prisustva u Njegovoj tvorevini otkriva se upravo u tajni Hristovog Vaskrsenja, ovoga svetoga dana u koji Mu pojemo: U grobu telesno, u adu s dušom kao Bog, u raju s razbojnikom, i na Prestolu bio si, Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjavajući, Neograničeni.

Očevidno je, da se Vaskrsenje Hristovo javlja i pokazuje ne samo kao pobeda nad smrću i prolaznošću, nego i kao otkrivenje punoće Božanskog promisla o svetu i čoveku.

Najdublja čežnja čovekova jeste čežnja i vapaj za slobodom i besmrtnim životom. No, istinska sloboda čovekova je samo ona sloboda koja ga oslobađa od tiranije prolaznosti i smrti – svaka druga i drugačija sloboda predstavlja čežnju za njom ili prosto privid slobode.

Sila, pak, Hristovog Vaskrsenja jeste upravo kvasac jedine istinske slobode, kao kvasac i zalog besmrtnosti i večnog života. Tom silom i božanskom svetlošću se objedinjuje Bog i čovek, obasjava nebo i zemlja, anđeli i ljudi, vreme i večnost. Svetlošću Vaskrslog Hrista i Ljubavlju Božjom, prožeti i zagrljeni, postaju jedno u Hristu Vaskrslome preci i potomci, sva ljudska pokoljenja, i sva tvorevina sabrana u Crkvi kao Njegovom Bogočovečanskom telu.

Mi Hrišćani smo po tome Hrišćani što smo svedoci i nosioci tog večnog i neprolaznog ljudskog dostojanstva, postavši, po blagodati, „sinovi Svetlosti i Dana“.

Otuda je praznovanje Hristovog Vaskrsenja – praznovanje Života večnog i neprolaznog. Zemaljski život je samo seme za taj večni život. To seme se začinje u materinoj utrobi, silom i dejstvom jednog za svagda delotvornog Božanskog blagoslova: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju. (v. 1. Moj 1,28).

U svetlosti Hristovog Vaskrsenja – svako začeće, rođenje, i svako ljudsko biće ima večni smisao, predstavlja rađanje za večnost, kao i našu večnu ljudsku odgovornost za njega.

Vaskrsli Hristos, „Koji je smrću smrt uništio i onima u grobovima život večni darovao,“ osnova je čovekove probuđenosti za odgovornost za svako ljudsko biće, ne samo u vremenu nego i pred večnošću. Ispovedajući Vaskrsenje Hristovo i verujući u opšte Vaskrsenje mrtvih, mi ispovedamo i postajemo svesni svoje neprolazne odgovornosti za svetinju svakog ljudskog bića i svakog stvorenja, i praznujemo neuništivost vere i ljudske nade u večni smisao života, u Hristu, Bogu ljubavi, Žrtvovanom „za život sveta“.

Danas, kao i oduvek, samoljublje i samoživost prete da unište značaj ove i ovakve nesebične samožrtvene Hristove ljubavi, na čijem plamenu se greju sva bića i sva stvorenja. Samo vera u čovekovu besmrtnost i večnu odgovornost za svoj život i dela sažiže svojim plamenom samoživost kao lažno načelo života, otkrivajući, da je u samožrtvenoj ljubavi prema Bogu i bližnjem, našem večnom bratu i sabratu, izlaz i spas iz svih čovekovih zabluda, mraka i bezizlaza. Samo duše obasjane i obnovljene svetlošću Vaskrsenja Hristovog i nadom u opšte Vaskrsenje mrtvih oslobađaju se sebičnosti i nepoštenja, straha i gramzivosti; zadobijajući stid i dobrotu, nalaze pravu meru svega što je prolazno i ravnotežu između svetinje opšteg i zajedničkog dobra i ličnih potreba; uče se bratskom deljenju dobara i srdaca u tajni lomljenja hleba života, to jest, u Tajni Pričešća Telom i Krvlju Hristovom.

Slaveći Vaskrsenje Hristovo, „u Kome živimo, krećemo se i jesmo” (Dap 17,28), rukovođeni pastirskom brigom, pozivamo vas, braćo i sestre, da ispovedate i čuvate svoju veru pravoslavnu, i to, ne rečima, već životom – delatno i istrajno. Čuvajmo se svih onih koji „dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi” (Mt 7,15). U miru i ljubavi pohađajmo svoje hramove i svoje svetinje, učestvujući u bogosluženju i pričešćujući se Božanskim Tajnama Hristovim.

Znamo dobro šta znači držati se zdravog učenja o pobožnosti, a šta, pak, znači i kuda vodi zaludno prepiranje, „od čega nastaje zavist, svađa, huljenja, lukava podozrenja, prazna nadmudrivanja ljudi izopačenog uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost izvor dobitka” (1. Tim 6,4-5). Zato, u zajedničkoj molitvi, „sami sebe, jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo!” Jednim ustima i jednim srcem peva se molitva jedinstva vere i zajedništva Duha Svetoga, na slavu Svete Trojice i očuvanje pravoslavne crkveno-narodne sabornosti.

Pomolimo se Gospodu Vaskrslome da se mir vrati svuda odakle je proteran, na prvom mestu u naša srca i u naše domove. Čuvajmo svetinju hrišćanskoga braka, jer je ona osnov uzvišene, zdrave i čestite hrišćanske porodice.

Veliki ruski starac, Sveti Serafim Sarovski, sve svoje posetioce je uvek pozdravljao rečima: „Hristos vaskrse, radosti moja,!” pokazujući time da Crkva Hristova i njeni svetitelji žive u realnosti Vaskrsenja. Daj Bože da i mi budemo svedoci te istine, i da u našim dušama i na našim licima neprestano blista radost Vaskrsenja.

Pozdravljajući vas, braćo i sestre, najradosnijim Vaskršnjim pozdravom, pozivamo vas da živite u ljubavi prema Bogu i bližnjima, hodeći tako putem koji vodi u večni život, jer ćemo samo tako postati i biti sinovi i kćeri Vaskrsenja. Stoga, čuvajte u ljubavi tajnu života koju je ustanovio i osvetio Sâm Bog. Ovo radi blagostanja i ugleda našega, radi naše dece – najvećega blaga, zbog kojih živimo i radimo. Iskrena vernost i uzajamno praštanje da ne izostane.

Kad znamo da je Gospod sa nama i u nama, treba Njemu i da se obratimo, Njemu svoju tugu i muku da ispovedimo. On će nas utešiti, ojačati i kroz ovozemaljski život voditi. Čuvajmo taj Božji dar u sebi, i čuvajmo se da Gospoda ne uvredimo svojim gresima. Kad nas neprijatelj napadne, zavapimo poput Apostola Petra: „Gospode, spasi me!“ (Mt 14,30).

U životu ćemo doživeti mnoge nevolje, nepravde i žalosti, ali znajmo da Gospod – ukoliko smo sa Njim – i najveću žalost pretvara u radost, i da je Svojim učenicima i Apostolima, a preko njih i svima nama rekao: „U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet“ (Jn 16,33).

Na ovaj Praznik nad praznicima, obradovani radošću Vaskrsenja Hristovog, pozdravljamo sve: majku koja čuva čedo pod srcem i nagnutu nad kolevkom svoga bolesnog deteta; pozdravljamo one koji stradaju i pate, prognane pravde Božje radi; pozdravljamo sve prezrene i ponižene, i sužnje u tamnici; pozdravljamo trudbenike i radnike, putnike po suhom, moru i vazduhu; pozdravljamo učene i neuke i sve one koji tragaju za večnim smislom i tajnom života; pozdravljamo sve bolesne i napaćene; pozdravljamo sve ljude pozdravom večne pobede: Hristos vaskrse – veru, nadu, ljubav i večni život donese, tugu i smrt odnese!

Ovim pozdravom, obradujmo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji koji danas sa nama slave pobedu Dobra nad zlom, Života nad smrću, Hrista Vaskrsloga nad silama tame.

Obraćamo se svim našim sinovima i kćerima, duhovnoj deci naše Crkve koja žive na svim kontinentima, ali sa kojima smo u molitvi sjedinjeni, da se sa nama raduju Vaskrsenju Hristovom, koje nas poziva da čuvamo jedinstvo Svete Crkve Hristove, da u ljubavi i slozi jedni sa drugima čuvamo „jedinstvo Duha svezom mira” (Ef 4,3), i da nikada svoje zemaljske interese ne stavljamo iznad interesa Crkve i sveopšteg dobra našeg naroda.

Neka muka i teskoba naših dana uzmakne pred svetlošću i radošću Vaskrsenja Hristovog! I nikada ne zaboravimo da Vaskrs znači početak, sigurni zalog i temelj našega Vaskrsenja.

U radosti Vaskrsenja Hristovog zagrlimo jedni druge i sva stvorenja, i zapevajmo svetu pesmu večnog života i Svetlosti:

Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt pobedivši i onima u grobovima život darovavši.

Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, Vaskrsu 2015. godine.

Vaši molitvenici pred Vaskrslim Hristom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački
i Patrijarh srpski IRINEJ

Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE 
Mitropolit dabrobosanski NIKOLAJ
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE 
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop kanadski GEORGIJE
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop istočnoamerički MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ 
Episkop zvorničko-tuzlanski HRIZOSTOM
Episkop osečko-poljski i baranjski LUKIJAN 
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop mileševski FILARET
Episkop dalmatinski FOTIJE
Episkop bihaćko-petrovački ATANASIJE 
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE

Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop niški JOVAN
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop australijsko-novozelandski IRINEJ 
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ 
Episkop srednjoevropski SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop umirovljeni zvorničko-tuzlanski VASILIJE 
Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE 
Episkop umirovljeni srednjoevropski KONSTANTIN 
Episkop umirovljeni slavonski SAVA
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE 
Vikarni Episkop toplički ARSENIJE 
Vikarni Episkop jegarski JERONIM

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni episkop stobijski DAVID

Izvor: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Vezane vijesti:

Dr Predrag Ristić – Duh i atmosfera hrama Hristovog Groba iz …

Vaskršnja poslanica 2011. godine – Jadovno 1941.

PATRIJARH IRINEJ SLUŽIO PARASTOS NA … – Jadovno 1941.

PATRIJARH IRINEJ: MAČ RATA I DALjE VISI … – Jadovno 1941.