Piloti u počasnoj straži

Datum objave: sreda, 18 maja, 2016
Veličina slova: A- A+

Posmrtni ostaci kneza Aleksandra Karađorđevića u sredu iz Pariza dopremljeni u Srbiju. Kovčeg donesen u Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, u čijoj će porti plemić u petak biti sahranjen

Odavanje pošte kraj odra
Odavanje pošte kraj odra

KNEZU Aleksandru Karađorđeviću, najstarijem sinu kneza Pavla, ispuniće se zavetna želja da počiva u voljenoj Šumadiji. U Topoli, u porti Crkve Svetog Đorđa, gde je pre osam godina sebi i svojoj supruzi namenio večno boravište. Tu, gde počivaju i njegovi slavni preci.

Posmrtni ostaci kneza Aleksandra Karađorđevića dopremljeni su u sredu u Srbiju iz Pariza, gde je proveo poslednje godine života. Kovčeg je nakratko zaustavljen na aerodromu “Nikola Tesla”, potom je pogrebnim vozilom ispraćen prema Topoli. Na poslednje putovanje od aerodroma do Topole pratili su ga Srđan Stanišić, predsednik Fondacije kneza Aleksandra Karađorđevića i predstavnici državnog protokola.

– Pamtićemo ga kao velikog čoveka, našeg kneza i našeg Šumadinca. Neka počiva u miru, u svojoj otadžbini, svojoj Šumadiji – govorili su u sredu građani Topole o knezu Aleksandru, koji će sutra biti sahranjen.

Kovčeg sa knezovim posmrtnim ostacima u hram na Oplencu uneli su predstavnici zadužbine Karađorđevića u Topoli, Vlade Srbije i Viteškog reda zmaja. Ispred hrama okupili su se građani koji su prvi stigli da odaju poštu preminulom zemljaku.

– To je naša dužnost prema velikom čoveku, srpskom plemiću, našem Šumadincu – rekao nam je Aleksandar Vulić.

On dodaje da mnogi u Topoli nisu znali kada će tačno posmrtni ostaci plemića stići na Oplenac, ali očekuje da će danas veliki broj Šumadinaca doći u Hram Svetog Đorđa da zapale sveće i odaju poslednju poštu preminulom knezu Aleksandru.

OPELO OD 10 ČASOVA

Srđan Stanišić kaže da će crkveni obred, koji će služiti vladika šumadijski Jovan, početi u 10.30 časova. Pored članova porodice Karađorđević, sahrani će prisustvovati predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predstavnici diplomatskog kora…

Tokom popodneva i večeri građani su bdeli pored odra, a danas će u počasnoj straži biti i piloti Vojske Srbije. Svi koji to budu želeli moći će i danas da mu odaju počast. Crkva će ovim povodom biti otvorena od osam do 21 sat.

– Mesto svoje sahrane u porti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu odredio je on sam – priča nam Srđan Stanišić. – Za tu odluku zatražio je i dobio blagoslov vladike šumadijskog Jovana. O ovoj želji obavešten je i patrijarh srpski gospodin Irinej u dva navrata.

Kneževa supruga – kneginja Barbara od Lihtenštajna i njegovi sinovi danas će stići na Oplenac. Dolazi i kneževa sestra, kneginja Jelisaveta Karađorđević, prestolonaslodnik Aleksandar Karađorđević sa porodicom i članovi porodice njegove supruge. Najavljen je i dolazak predsednika Tomislava Nikolića, predsedavajućeg Odborom Zadužbine kralja Petra Prvog koja organizuje sahranu.

Unošenje kovčega u hram
Unošenje kovčega u hram

Sin kneza namesnika Pavla i kneginje Olge Karađorđević preminuo je u 92. godini. Čukununuk vožda Karađorđa je potomak i ruske carske loze Romanova, kneževske loze Demidova, kao i grčkih i danskih kraljeva i kneževa. Prema porodičnom pravilniku kraljevskog doma, od 1930. godine nosio je titulu knez od Jugoslavije.

Školovao se u Itonu. Učestvovao je u Drugom svetskom ratu kao pilot dobrovoljac RAF. Nije skidao značku sa krilima RAF sve dok 2001. nije dobio srpska kojima ih je zamenio.

Bio je potpredsednik Upravnog odbora Zapadnoevropske eparhije SPC, obnovitelj Viteškog reda zmaja i pokrovitelj Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma.

Iz prvog braka sa kneginjom Marijom Pijom od Savoje ima sinove Dimitrija, Mihajla, Sergeja, i Jelenu. Iz drugog braka sa kneginjom Barbarom od Lihtenštajna ima sina Dušana.

TOPOLA IZ VAZDUHA

KNEZ Aleksandar je obožavao avione. Leteo je i na lovcu “spitfajer”. Kada je 2000. došao u Srbiju, za njega je organizovan let iz Batajnice avionom G-4. Želeo je da iz vazduha vidi Šumadiju, Kragujevac, Topolu…

Kada je govorio o sebi, uvek je insistirao da je Šumadinac i pilot, pa tek onda knez. Najznačajnija ličnost njegovog detinjstva bio je njegov stric kralj Aleksandar Ujedinitelj.

Knez Aleksandar će ostati zapamćen po tome što je branio istorijsku ulogi svoga oca kneza Pavla i njegov pokušaj da poštedi Srbiju od tragedije Drugog svetskog rata. Pažnju srpske javnosti posebno je privukao 1999. godine kada je srpskom narodu uputio izvinjenje zbog učešća porodice Karađorđević u stvaranju Jugoslavije, smatrajući Jugoslaviju tragičnom greškom.

Ostalo je upamćeno da se javno protivio jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova a oštro je kritikovao i NATO akciju protiv Srbije.

PRAVI KNEZ
PRAVI KNEZ

Otkad je nakon 2000. dobio srpska dokumenta, knez Aleksandar često je dolazio u Srbiju. I od tog dolaska do same smrti insistirao je na pomirenju i sabranju srpskog naroda.

– Bio je otmen, pravi knez, ali i izuzetno neposredan čovek. Rukovao se s ljudima na ulici, razgovarao sa seljacima na pijaci. Proputovao je našu zemlju uzduž i popreko – kaže Srđan Stanišić.

Autor: D. MATOVIĆ M. LUKOVIĆ

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Preminuo knez Aleksandar Karađorđević

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top