arrow up

Прелистајте нашу нову брошуру о логору Земун 1941 – 1944.

Наша мисија је да образујемо младе нараштаје Земуна, Србије, Републике Српске и Срба у расејању о овом страшном месту, да се бол страдалих урезује у њихова срца као опомена и завет – да памћење постане темељ будућности у којој се овакво зло никада више неће поновити. Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, „Јадовно 1941.“ Бања Лука – Београд објелодањује истину о страдању српског народа у Независној Држави Хрватској и шири и утврђује памћење на Покољ ( www.pokolj.org ), Геноцид над српским народом у НДХ за време II Светског Рата, меморијализацијом и христијанизацијом постојећих и откривањем непознатих стратишта у НДХ. ПРЕЛИСТАЈТЕ БРОШУРУ ШТАМПАНУ МАЈА МЕСЕЦА 2026 ГОДИНЕ: Од

НАЈАВА: У Шамцу трибина “КРОЗ ОГАЊ ИСТОРИЈЕ – судбина једне породице”

У организацији Клуба историчара Посавина, у Шамцу о комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг и важности сјећања и памћења на жртве Покоља, злочина Геноцидa почињенog над Србима од стране НДХ, говориће др Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Мјесто и вријеме: ПРОСТОРИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА (преко пута зграде Општине) Уторак, 09. јун 2026. у 19 часова.

Дођите до Шаранове јаме у суботу 20. јуна 2026, јер нисмо заборавили

Са благословом Његовог Високог Преосвештенства, Митрополита горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и пете годишњице од почетка Покоља, молитвеним сјећањем на мученике пострадале на Јадовну, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2026.“, Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања и памћења на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали. У суботу 20. јуна 2026, над Шарановом јамом на Велебиту, седамнаесту годину за редом, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за не мање од 38.000 православних Срба, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг у периоду од 11. априла 1941. до 20.

Ледићи – 34 године након страдања Срба

Село, некада живо, данас изгледа као да је рат још увек ту. Рушевине, запарложена имања, нигде пса, нигде мачке, нигде ни једне домаће животиње. Збишће и даље жубори… Пише: Дарко Нешковић Сарајево, град у коме сам провео део безбрижног детињства је остајао у оквиру ретровизора. Лагано, возећи поред Жељезнице према Трнову, пред очима су излазиле слике срећног, давно заборављеног детињства. Идем у Ледиће. После 35 година. Укључујем навигацију несигуран у себе и своје сећање. Предлаже ми пут, другачији од оног који памтим. Одустајем од помоћи технике, идем оним путем за који мислим да га знам. Чини ми се да је време замрзнуто негде на пола несрећног рата, који изгледа као

Smederevo-eksplozija.jpg

Страшна годишњица за Смедерево: Кад је погинуло пола града

У Смедереву jе на данашњи дан, приjе 85 година, експлодирала мунициjа смjештена на отвореном у средњевековноj тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозиjи jе погинуло више од половине становника града. Сваке године, 5. jуна у 14.14 локомотиве на смедеревскоj железничкоj станици завиjањем сирена подсjете становнике да jе тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних коjи су се затекли у том граду пазарног дана. Експлодирала jе мунициjа лагерована на отвореном простору у смедеревскоj тврђави. Ниjе утврђен узрок експлозиjе, непознат jе броj погинулих. Наjвећи броj жртава сахрањен jе безимен у заjедничкоj гробници на самом улазу у гробље. Писац књиге „Трагање за истином“ у вриjеме експлозиjе, радник Железничке радионице Смедерево

Владимир Димитријевић: На Голготском путу – ратни дневник Лазара Тркље 1941-1944.

Потресни ратни записи професора Лазара Тркље, секретара Земљорадничке странке, које је водио од пролећа 1941. па до јесени 1944. године, представљају потпуно ново и аутентично сведочење. „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“. Приредио Никола Тркља. Службени гласник, Београд, 2020 Ко је био Лазар Тркља? По образовању, Херцеговац из Билеће, Лазар Тркља био је дипломирани теолог. Пре рата, био је човек најширих распона – од фудбалера сарајевске „Славије“ до секретара Земљорадничке странке. Чак су га отпуштали с места вероучитеља, подозревајући га да је комуниста. Рат га је затекао 6. априла 1941. године, на Теразијама у Београду. Укључује се у одбрану отаџбине, и одмах почиње да се креће по најширем

Синиша Шешлија: О НАМА И НАШЕМ ИДЕНТИТЕТУ

Пред вама је детаљан и емотивно снажан приказ нове српске националне читанке „Ја знам ко сам“ аутора професора Рада Р. Лаловића, која кроз пажљиво одабране књижевне текстове и духовне вертикале постаје кључни путоказ у изградњи и очувању идентитета код најмлађих нараштаја. Наћи се у улози аутора једне Националне читанке није нимало једноставан и лак задатак. Још ако је та читанка намјењена ђацима нижих разреда основне школе илити малишанима, задатак постаје још сложенији. Прије свега треба добро одвагати и одмјерити садржај једног таквог уџбеника или да га назовемо, можда је боље, приручника у настави Српског језика. А да би се то успјешно урадило, треба прије свега дати појашњење шта је разлог

Геноцид над „непоћуднима“ у НДХ: Злочин у Јеловцима и Раковцу – Пале 1943. године

На нашим просторима владали су многи освајачи, али нико није починио већа звјерства и свирепост од усташког режима у НДХ. Тешко је описати размјере злочина који су почињени на територији НДХ у периоду од 1941-1945 године, јер је у сваком граду на подручју те злочиначке творевине постојао неки затвор, логор или губилиште у којима су свакодневно убијани недужни људи. Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије Усташка злочиначка творевина НДХ која је сијала страх убијањем, протјеривањем и покатоличавањем није заобишла ни Србе подно Романије. За провођење усташких идеја у овим крајевима били су задужени Хрвати из Западне Херцеговине, а извршиоци локални „Муслимани“ међу којима су се по злу истицали Иван Червенко, Ђорђе

Бојанић: ИСТОРИЈА НИЈЕ СПОРЕДАН ПРЕДМЕТ – ОНА ЈЕ ТЕМЕЉ НАЦИЈЕ

Постоје тренуци у историји једног народа када је неопходно поставити једноставно питање: шта желимо да оставимо својој деци? Да ли желимо генерације које ће знати све о европским интеграцијама, а мало о Немањићима, Карађорђу, Милошу Обреновићу, Церу, Кајмакчалану, Јасеновцу и страдању сопственог народа? Да ли желимо ученике који ће знати називе европских институција, а неће знати зашто су Призрен, Пећ, Дечани и Грачаница темељи српске духовности и државности? То нису политичка питања. То су питања опстанка националне свести. Последњих година сведоци смо да је наставни програм историје у основним школама претрпео значајне измене. Формално гледано, циљ је био модернизација наставе и прилагођавање савременим образовним токовима. Међутим, у пракси се показало

Сећање на усташки масакр у кладушкој цркви

Храм Светог Георгија у којем је 1941. је на зверски начин ликвидирано више од 500 Срба добио је статус националног споменика БиХ. Специјално за „Политику” Милан Пилиповић Храм Светог Георгија у Великој Кладуши, изграђена 1901, а освећена 17. новембра 1913. године, у којој су усташе 29. јула 1941. на зверски начин ликвидирале више од 500 Срба из Босанске Бојне, Градине, Буковља, Глинице и других села, недавно је добила статус националног споменика БиХ. Црква је прво припадала парохији Врело, а од 1941. Глинској парохији. Данас је у саставу Бихаћко-петровачке епархије. Током градње, администратор је био Леонид Јергић, а 1910. рукоположен свештеник Стојан Врањешевић. Између два светска рата у Цркви Светог Георгија

Ратни злочин силовањем по хрватском моделу (2)

У тексту под истим насловом, објављеном на овим страницама пре осам дана, написао сам да су у последњих пола године, по истом моделу, подигнуте и две оптужнице против двојице припадника СВК, што је привукло пажњу читалаца уз молбу да и тим случајевима посветим једну колумну, што и чиним овом приликом. Пише: Саво Штрбац Жупанијско државно одветништво у Сплиту 27. новембра 2025. на службеној интернетској странци ДОРХ-а објављује два саопштења, у којима се наводи да су, након спроведене истраге, подигли две оптужнице против два припадника СВК због кривичног дела ратног злочина силовањем, с предлогом да им се суди у одсуству, јер се од августа 1995. крију у Србији. Први (1970) се

Ђорђо Шувајло, „1335 дана“ (1)

Када прећутиш злочин!? Казна је награда, отац мој као и твој, под притиском система Јосипа Броза су ћутали за боље сутра. Нису дочекали! Зато, пишем и причам, због дјеце и њихове дјеце, и од те дјеце, њихове дјеце, и од те дјеце…. Уморни и промрзли, тешка корака враћали смо се у храснички затвор. У међувремену су нас груписали у једну просторију. Мокри, влажни, влажних чарапа, брзо би упухали и тако загријали просторију у којој смо спавали. На неугодан мирис наших тијела и наше влажне одјеће нико није обраћао пажњу. Жељни смо били сна и одмора. Друго јутро, поново у колону по два. На том дугом пјешачењу сјетих се прича наших

Трагом тајанственог печата

Истинита прича о народу кога нема, књизи која не постоји, догађају који се (ни)је десио Пише: Јован Његовић Дрндак Крајем осамдесетих година, готово непримјетно међу полицама једног антикваријата у Загребу, на једној од полица стајала је књига доста лепо коричена, али оштећена, поцијепана на такав начин да је неко из књиге оцијепио неких десетак страница. Мало ко је тада могао наслутити какву тајну скривају њене корице. Осим што су јој на једном дијелу faille stranice, на њеној почетној страници  постојао је некада печат, али сада пажљиво прекривен слојем бијелог коректора, баш као да се неко упињао да избрише сваки траг његовог порекла. Књига је притом била на  ћирилици па се

Оливера Шекуларац: Е мој деда, аој Лико

Опет сузе са прађедовских извора личких, помешане жалоснице и радоснице. То су оне дубоке кад понорнице наше избију, оном бистрином јасноћом.. па те боле вечне старе ране, жедан поред свих извора, срећан јер те дотакну људи.. научила сам од детињства да живим са мојом баком виртуелно, дању у равници – ноћу у Лици. Мени је то нормално, ноћу ме својом причом нашој кући води, ту је кућу купио мој деда када се са њом оженио, била започета, он је завршио.. нисам срела жену мудрију, нити такву која је тако поштивала свога мужа и живог и мртвог.. нема деде а има га увек, нема куће а имали смо је, нема дедовине,

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (1) ЛОГОРИ – ТРАГИЧНЕ АВЕТИ ПРОШЛОСТИ

Kроз логоре прошлог рата прошло је око 26 милиона мушкараца, жена и дјеце, а од тога их је убијено око 10 милиона Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташком концентрационом логору Слана и мањем логору (за жене и дјецу) у Метајни на отоку Пагу које су усташе основали половином липња и расформирали крајем коловоза 1941. године. У фељтону су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Kарлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Без реверса

Све jе код Срба другачиjе него код других народа; док други стоjе

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.