Како ја могу правити савез са Мусолинијем када је у рату са Грчком и Великом Британијом? Ја немам права да Словенце и Хрвате премештам са њиховог националног тла на коме живе више од хиљаду година. Југославија се не може за сва времена одрећи оних крајева са изразитом југословенском већином, рекао је кнез Павле
У архивској Збирци са Колумбија универзитета, налазе се многобројна писма Владислава Стакића упућена кнезу Павлу.
Човек, којег Драгиша Цветковић оптужује у својим писмима од 1952. године, имао је до краја свог живота, 1966. године, живу преписку са кнезом. Шта то значи? Једноставно; да је кнез Павле знао о њему много више него Цветковић. То што је кнез знао, умногоме је обелодањено у књизи коју је Стакићева супруга Милка дала да се одштампа 1967, у Минхену (штампарија „Искра“). Реч је о штампарији коју води Јаша Љотић, а књига има наслов: „Моји разговори са Мусолинијем – Осовинске силе и Југославија“. Предговор за Стакићеву књигу написао је Џ. Б. Хоптнер!
Др Владислав Стакић је био специјални тајни изасланик кнеза Павла. Три пута је путовао у Италију (11. новембра 1940, 4. и 24. фебруара 1941) где се састајао са Ћаном и Мусолинијем. Упутства му је, пред сваки пут, давао министар двора Милан Антић. Осим тога, 9. фебруара 1941. Стакић је реферисао лично кнезу Павлу.
Први пут је био примљен само код Ћана. Други пут је опет видео Ћана, али и Мусолинија. Сусрет се одиграо у Барију, 4. фебруара 1941. Дуче је том приликом, сасвим неочекивано, преко Стакића, поручио кнезу Павлу:
– Ја нудим Југославији пријатељство. Ја желим да Југославија остане ван рата и зато ћу Вам учинити такве пропозиције које, мислим, неће бити сметња да се италијанско-југословенски односи учврсте. Морамо радити тако и поступити тако да се то не види. Морамо пронаћи разлоге да убедимо, не толико Хитлера, што није тако тешко, колико Рибентропа, који је покварено лукав.
И Мусолини је јасно изложио своју понуду:
1) Италија жели да Солун припадне Југославији. Ја сам увек сматрао да је прави излазак Југославије на море – излазак на Јегејско море и да Солун треба да припадне Југославији, што је од битне важности за српске интересе. Према томе, било да приђе у оквиру тројног пакта, било у оквиру савеза са Италијом, на основу Београдског пакта, Југославији је обезбеђен Солун.
2) Пошто ја схватам све тешкоће које би могле отежати споразум са Југославијом, ако би се захтевало да Југославија приђе тројном пакту, а пошто сматрам да је важно отклонити свако проширење рата на Балкану и доћи до искреног споразума са Југославијом, споредно је под којом ће се формом такав споразум остварити, то ја нудим Југославији закључење једног итало-југословенског савеза на бази продубљења Београдског споразума. Овај савез је довољан корак Југославије за приближење осовини. На тај начин Југославија би остала ван рата, а не би јој се поставио захтев за улазак у тројни пакт.
3) Да бих дао доказа да овај корак сматрам као дефинитиван између Југославије и нас и да бих подвукао његов нарочит пријатељски карактер, то нудим Југославији регулисање италијанко-југословенских односа на исти начин, као што су регулисани итало-немачки. Питање немачке мањине решено је бренерским споразумом, а питање југословенске мањине нека буде решено нашим новим утаначењем. Ја нудим Југославији измену југословенског становништва у Истри за албанско становништво у Југославији. То је нарочито важно за вас Србе, јер би на тај начин посрбили ваше Косово, чије је становништво претежно албанско, а које за вас Србе има толику историјску и националну важност.
Крајем фебруара ја ћу одржати један велики говор у Риму и у томе говору објавио бих наш нови савез и моју нову политику према Југославији…
Мора се рећи да је Стакић био изабран за мисију у Италији, јер је био аутор једне студије о Жоржу Сорелу, француском мислиоцу, који је извршио највећи утицај на формирање Мусолинијеве политичке мисли.
Реч је о велемајсторском потезу кнеза Павла. Он је од свог премијера Цветковића сакрио овај свој покушај, имајући много вишу способност политичке анализе. Кнез је имао савршену политичку интуицију и мада је Мусолинија презирао, желео је да се увери у Дучеове балканске аспирације. Хтео је да сазна, да ли му Мусолини може послужити за диверзију која би смањила немачки притисак.
И 9. фебруара, Стакић се вратио у Београд и отишао на реферисање кнезу Павлу. Помно саслушавши излагање свог специјалног изасланика, кнез је најпре рекао:
– Да, Југославија се налази уочи важних и судбоносних решења и одлука. Контакт са Италијом нећемо да губимо. Да је Мусолини до сада водио другојачију политику, све би било лакше, али он је до те мере био агресиван према нашој земљи и према Балкану, да морамо бити врло предострожни према њему.
А затим, кнез Павле је пред Стакићем гласно анализирао Мусолинијеве понуде.
– Како би изгледало да ја преговарам о узимању територије једне земље која је наш природан савезник и која се бори не само за своју слободу, већ и за слободу целог Балкана? Уступање Солуна није олакшица преговорима, већ отежање.
И кнез Павле је наставио:
– Како ја могу правити савез са Мусолинијем када је у рату са Грчком и Великом Британијом? Ја немам права да Словенце и Хрвате премештам са њиховог националног тла на коме живе више од хиљаду година. Југославија се не може за сва времена одрећи оних крајева са изразитом југословенском већином.
На тврђење Мусолинија да неће избити совјетско-немачки рат, кнез Павле је био одређен:
– Рат између Немачке и Совјета је неминован!
И кнез је закључио:
– Мусолини често своја надања узима за стварност. Нарочито се вара ако мисли да је осовина рат већ добила. Мусолини прелази превише лако преко једног фактора, као што је Америка. Она није рекла своју последњу реч.
Други сусрет са Мусолинијем др Владислав Стакић је имао 24. фебруара 1941. године, у Риму у Палацо Венеција. Дуче је био незадовољан спорошћу Београда да му одговори на понуде.
– Уместо савеза са Италијом, Ваша Влада води сада преговоре са Немачком на бази Пакта – рекао је скоро увређени Мусолини. И развијајући своју мисао, додао:
– Ја вам подвлачим и понављам да је моја жеља да Ви останете ван рата. Ја сам вам скренуо пажњу да не дозволите да вас Рибентроп увуче у такву тешкоћу из које се тешко можете извући. Требало је са нама да прво разговарате, па онда са Немачком. Каква је данас ситуација и какви су моји погледи? Каква је данас моја понуда? Иста као и она прва, али са једном важном изменом. Пошто је Немачка поставила захтев да ви уђете у Пакт, он се више не може потпуно искључити из преговора. Али мојом помоћу, може се поставити питање када да ви уђете у Тројни пакт. По вашим речима, изгледа да Пакт представља за вашу земљу и нарочито за кнеза Павла једну шекспировску трагедију.
Све што дуже будете одуговлачили, све ћете више бити изложени немачкој пресији да приђете пакту. Када утврдите са нама односе на бази италијанско-југословенског савеза, тада ћете имати могућност да отклоните такву немачку пресију. Тад ће то бити моја ствар, а не само ваша.
Дакле, ево моје друге понуде. За сада не морате у пакт. Моја понуда остаје на снази. Савез са Италијом биће довољан. Нека Београд да свој пристанак, а ја ћу све свршити са Немачком. Али, морате дати обећање да ћете ступити у пакт доцније. На тај начин скинућемо дискусију о пакту са дневног реда. Само једно вам саветујем: донесите одлуку што пре, одмах по вашем повратку у Београд.
На крају Мусолини је рекао Стакићу да жели, да се састане са кнезом и да измењају мисли о свим питањима која се тичу будуће политике двеју земаља.
Кнез Павле није прихватио Мусолинијеву понуду.
Рекао је, да у понудама Мусолинија нема ничег повољног за Југославију. Он није нудио Југославији Задар, већ грчки Солун.
Неповерење кнеза Павла према зачетнику марсејског атентата који је у Италији држао Павелића, било је велико. Рекао је:
– Шта би вредео споразум са једним човеком који стално мења своју политику?
*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића
НАСТАВИЋЕ СЕ…
Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић
Извор: НЕДЕЉНИК
Везане вијести:
Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)
Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)
Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)
Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)
Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)
Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)
Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)
Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)
Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)
Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)
Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)
Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)
Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)
Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)
Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)
Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)
Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)
Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)
Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)
Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)
Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)
Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)
Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)
Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)