arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Приједор: Представљено допуњено издање публикације „Године страдања 1941/42.“

16. јул 2021.

У Музеју Козаре у Приједору вечерас је промовисано друго допуњено издање публикације „Године страдања 1941/42“ /НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42: Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју/ аутора кустоса историчара Ведране Адамовић. Адамовићева је рекла да је прво издање ове публикације објављено 2018. године, а да је друго издање опширније за педесетак страница и да је у раду на публикацији користила још неке доступне фондове и изворе. – Намјера ове публикације била је да се кроз приказ власти НДХ и њених злочина у Приједору 1941/42. године укаже на дио тог највећег српског страдања. Тематски се бави истим стварима као и прво

Јуре Францетић

Ово је био Јуре Францетић: „Лешеви су били унакажени, дјетету је из лубање исцурио мозак“

14. јул 2021.

Отприлике у исто вријеме кад је Милан Бандић, који се воли заклињати у антифашизам, народу објавио да ће се преименовати Трг маршала Тита у Трг Републике Хрватске, у медијима смо могли прочитати како десничарски ХАЗУД на родној кући Јуре Францетића најављује подизање спомен- плоче овом усташком заповједнику, оснивачу Црне легије и повјеренику за БиХ који ће дио кратке војне каријере провести у Подравини. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 3. јула 2017. године. Хоће ли до откривања плоче доћи, тек ћемо видјети. Слављење припадника усташког режима противно је хрватском Уставу па ће бити занимљиво видјети како ће полиција реагирати у овом случају. У

vladimir.jpg

Вјерни потомци невјерних предака

14. јул 2021.

О страдањима Срба у Ливну и околини у ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, о злу коjе се ипак поновило послиjе пола виjека, нема много писаних и других тврдих доказа, чак ни комплетног списка жртава. Да се и не говори о детаљниjим описима ко их jе, гдjе, кад и како побио. Шпекулише се подацима од наjмање 50 па до 107 жртава, али ниjе jасно разграничено да ли се ту ради само о Ливњацима или и онима коjи су однекуд друго довођени и овдjе уморени. По истраживањима  Душка Никића, jедног од оних коjи jе такође прошао кроз пакао новоусташких мучилишта у Ливну и правим чудом остао жив, кроз логоре у Ливну

Младен Булут

Невјесте смрти

14. јул 2021.

Овjенчане победничким соколским ловоровим виjенцем Пребиловчанке су, безмало све до jедне, осим њих 16, скончале у шурманачкоj jами код Међугорjа, aли су, послиjе свих претрпљених паклених мука, нашавши спас у зинулом бездану – побjедиле смрт. Пише: Младен Булут – Боже мили љепих ли сватова, само што им ђувегиjе фале – злурадо jе просиктала Омануша, ханума Халилова и jедна од четири снахе старог Мурата Шоше, пресревши иза поднева другу поворку коjа jе ишла озгор, од школе, па низа страну, кроз село. Предводио jу jе, за разлику од оне jутрошње, раздрагани барjактар идући испред дjевоjака, жена, дjеце и стараца, пореданих у колону од по четири у сваком реду, широко размахуjући заставом, како

др Душан и Ранка Митровић

Сећање на страдале: Прве српске жртве из града Ливна 1941. године

10. јул 2021.

Након успостављања усташке влати, прве српске жртве из самог града Ливна страдале су већ око 20. јуна 1941. године. Били су то угледни становници овога града: лекар др Душан Митровић, зубар др Крсто Зубић и судија Ранко Маргетић, које су усташке власти 20. јуна 1941. године позвале и упутиле у Сарајево на наводни договор са властима у вези пресељења Срба у Србију. На путу за Сарајево су побијени у месту Занесовићи (између Горњег Вакуфа и Бугојна). Елиминацијом угледних, виђенијих Срба, људи којма је народ веровао, почеле су припреме за касније, масовне злочине. Иако се већ знало за убиство свештеника Риста Ћатића и Сајковљана, то није било довољно да се Срби,

Медак: Нека звона звоне до Велебита VIDEO

9. јул 2021.

Медак – Ту подно горостасног Велебита, скрасио се Медак. Примиро се у свом миру и тишини. Тишина је овдје, мој ти брате све гласнија, каже онако кроз сјету, наш домаћин, Мирко Загорац. Ипак игра му око, јер му је, каже, драго што нас поново види. Додаје како се пуно тога, од задњег сусрета, овдје ипак, промијенило није. „Па ето, живи се и даље понајвише од тих мировина или пензија. То су све овдје људи у годинама. Ето кад сам ја један од млађих. А имам 74 године. Е онда можете замислити како се овдје живи. А и мало нас је. Почитељ, Медак, Папуча и Крушковац броје тек четрдесетак становника. Толико

Велико Паланчиште

Сећање на усташки покољ над Србима у селима код Приједора 1942. године

9. јул 2021.

Осврт на књигу Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора 1942. године. Дуго смо чекали и најзад и дочекали књигу која је ових дана изашла из штампе у Републици Српској, а која проговара о једном од најтежих злочина учињених на овим просторима икада, а тo je покољ над Србима у Независној Држави Хрватској у два села Паланчиште (Велико и Мало) и Јеловац код Приједора. Књига, коју сада имамо прилику читати, дјело је најпозваније особе за бављење тако мучним, али пријеко потребним темама, историчарке Марине Љубичић Богуновић, кустоса Меморијалног музеја Националног парка Козара. Скоро осамдесет година чекала је ова тема свога аутора да

Драган Марковина: Злочин на Лисачким Рудинама је од почетка третиран као ствар о којој се не разговара

7. јул 2021.

У антиратној драми „Окупација у 26 слика“ Лордана Зафрановића култна је сцена из аутобуса, у мјесту Лисачке Рудине повише Стона, у којој на окрутан начин од стране усташа бивају убијени грађани српске националности. УБОЈИЦЕ СУ БИЛЕ НАОРУЖАНЕ НОЖЕВИМА, МАЉЕВИМА… Kако пише повјесничар Франко Мирошевић у књизи „Дубровачки котар у Независној Држави Хрватској“, радило се ту о „врхунцу свирепости јер су усташе угледним грађанима српске националности забијали чавле у главу“. Написао је он и да је овај догађај поспјешио одлуку талијанске војске о реокупацији Друге зоне, односно процјени да не желе становништво препустити на немилост домаћих издајника. УБИЈЕН ОТАЦ ИЗЕТА ХАЈДАРХОЏИЋА У сваком случају убијени су: жељезнички стројовођа Јово Правица, посједник

Spomen_obiljezje_na_Mehinom_stanju.jpg

Масовна гробница Мехино стање

5. јул 2021.

Сигурно jе да Оваj злочин ниjе довољно истражен и сећање на њега jе готово избрисано. Тачан броj жртава никад ниjе утврђен, ексхумациjа никада ниjе обављена и жртве нису достоjно сахрањене. Једанаест година након завршетка Другог свjетског рата на њиви Мехино Стање постављено jе спомен-обиљежjе на коjем jе записано: »НА ОВОМ МЈЕСТУ АУГУСТА 1941. ГОДИНЕ КРВОЖЕДНЕ СЛУГЕ МРСКОГ ОКУПАТОРА НА ЗВЈЕРСКИ НАЧИН УБИЛИ СУ ОКО 2400 НЕВИНИХ ЖРТАВА–ЉУДИ, ЖЕНА И ДЈЕЦЕ ИЗ ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ, ЦРНОГ ПОТОКА, ГЛИНИЦЕ, ПОЉАНЕ, ПОНИКАВА, ГЕЈКОВЦА, ВРГИН-МОСТА, ШИЉКОВАЧЕ, МАЉЕВЦА, ШМРЕКОВЦА, КРСТИЊЕ, БРУСОВАЧЕ, ЈАГРОВЦА, СВИНИЦЕ, ШИРОКЕ РИЈЕКЕ, БУХАЧЕ И ДРУГИХ ОКОЛНИХ СЕЛА ОВОГ КРАЈА. У ЗНАК СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА, А ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 27. ЈУЛА–ДАНА УСТАНКА НАРОДА

Епопеја страдања, муке и патње, али и поноса српског народа

5. јул 2021.

Козара је епопеја страдања, муке и патње свих оних који су положили своје животе за слободу, као и цјелокупног српског народа, али и понос будућих покољења. Офанзива усташа и њемачких нациста, уз подршку мађарских фашистичких снага, на Козару почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињен над српским народом икада. Тог 10. јуна отпочео је концентричин напад на партизане из свих околних гарнизона. Фашистичке снаге почеле су опкољавање ширег подручја Подкозарја и кренуле у систематско убијање и уништавање српског народа и њихове имовине. Хрватски и њемачки фашисти пљачкали су села, побили знатан дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 68.000 српских цивила

Одлазак последњег преживелог учесника пробоја из логора Јасеновац

2. јул 2021.

Приликом бега из логора скривао се три дана, а имао је свега 48 килограма Базил Зуколо, последњи преживели учесник пробоја заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу, преминуо је у 99. години, саопштио је јуче Музеј жртава геноцида. У саопштењу се подсећа на биографију Зукола, који је рођен у Новској 1922, а заједно с братом, као италијански држављани и симпатизери народноослободилачког покрета, успео је да избегне позиве за мобилизацију у јединице хрватског домобранства. Када је 1943. године средњи брат Томислав мобилисан у италијанску војску, Базил и он одлучили су да се прикључе партизанском покрету. Исте године најстарији брат Стјепан и Базил ухапшени су у кратком временском размаку и везани жицом пребачени

Вишеград: Отворена изложба о Ливањским Србима уз промоцију књиге Огњена Марија Ливањска

30. јун 2021.

У организацији Градске галерије Вишеград и Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, у суботу 26. јуна т.г, публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба, манифестацијом под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. У уметничком делу програма учествовали су: Уна Војиновић, Софија Чарапић, Анђелина Ђурђевић, а програм је водила Бранка Марковић. На изложбеним паноима приказан је својеврсни историјски пресек од преднемањићког периода до данашњих дана, а излагањем говорника осветљено је стварање институција и очување верског и националног идентитета у врло тешким околностима за српски живаљ током османске и аустроугарске владавине Босном. Тако су ливањски Срби још пре 200 година покренули и финансирали рад прве српске

Миленко Јахура: НЕРЕТВА ХЛАДНА СРПСКА ГРОБНИЦА

30. јун 2021.

Исказ Шакота Софије, избјеглице из Чапљине Комесаријату за избеглице у окупираној Србији и саслушање Рагуж Стојана, хрватског усташког таборника из Домановића 1952. године пред органима УДБ-е у Мостару о бацању тела убијених Срба у Неретву са моста у Чапљини. Извод из Записника саслушања ратног злочинца Рагуж Стојана из Домановића, о злочинима хрватских и муслиманских усташа на подручју Чапљине и Стоца“.Шта нам знате рећи о убиству петнаесторице Срба у штали Марић Петра, који су били и који су извршили убиство? Не могу се сјетити тачно датума када је то било, било је углавном послије ових акција које сам ја са својим усташама изводио. Једног дана ја сам се налазио у патроли,

Јово Бајић: ДАН ПОСЛЕ ИЛИНДАНА, 3. АВГУСТА 1942. ГОДИНЕ, УСТАШЕ КУПРЕШКЕ БОЈНЕ И ЦРНЕ ЛЕГИЈЕ СПАЛИЛЕ СУ 93 СРБИНА ИЗ БЕГОВОГ СЕЛА

28. јун 2021.

Према плану  о потпуном  истребљењу Срба са простора Купрешке висоравни,[1] који је сачинила и спроводила хрватска купрешка војна, цивилна и црквена  власт, дошло је на ред Бегово Село, насеље које се налази непун километар ваздушне линије источно од центра Купреса, када су у једној штали на сред села 3. августа 1942. године, дан после Илиндана, спаљена 93 члана породица Глигурић и Спремо. Аутор: Јово Бајић И овај злочин извела је Купрешка бојна у сарадњи са Црном легијом која је двадесетак дана раније стигла са Козаре где је учествовала у офанзиви на Козару и покољима козарачких Срба. Црну легију предводили су Јуре Францетић и Рафаел Бобан. Поред Црне легије у Купрес

Црква у Ржаном долу

Сјећамо се јаме у Ржаном долу

28. јун 2021.

Служењем помена и полагањем цвиjећа, сваке године око Видовдана обиљежава се годишњица масовног страдања Срба из Поповог поља, Бобана и околних мjеста.  Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба, и након звjерског мучења бациле их у jаму Ржани До код Љубиња. Усташе из Дубљана, Равног и Трнчине предвођене Јуром Бороjом те фратрима дон Јосипом Зовком и дон Андриjом Моjићем уочи Видовдана 1941. године на превару су повхатале српске сељаке коjи су обрађивали земљу у Поповом пољу,  затвориле их у школу у Величанима, а потом послиjе стравичног мучења бациле у jаму Јагодњача -Ржани До код Љубиња.  “Злочин су починиле комшиjе, Хрвати из околних села, а нажалост нико

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА