arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Parastos_zrtvama_u_Prkosu_Lasinjskom.jpg

Годишњи помен у Пркосу Ласињском

Дана 21. децембра 2011. године, поводом 70-годишњице од мученичког страдања Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан jе годишњи помен за све невино пострадале од усташке руке. Село Пркос се до териториjалне реорганизациjе налазио у саставу општине Карловац, а од тада се налази у саставу општине Ласиња. Први пут jе названо именом Пркос 1890. године, а од 1910. године назива се Пркос Ласињски. Те године у селу су живела 435 становника, и броj се временом увећавао све до страшног 21. децембра 1941. године. Тога дана, усташе су у Пркосу Ласињском и Дугом Селу Ласињском на наjмонструозниjи начин одузели 1.446 људска живота, међу коjима беше 359-оро деце до 15 година

Гробница у селу Кремна код Прњавора-лијева спомен плоча

7о година од страдања у селу Кремна код Прњавора

16. децембра 2011. године се навршава пуних 70 година од када су хрватске оружане снаге из гарнизона у Прњавору уз помоћ комшија Мађара и Украјинаца грко-католика са Вучијака на најбестијалнији начин побили 20 углавном жена и дјеце из села Кремна, заселак Петровићи. Пуних 69 година се чекало да истина о овом злочину изађе из заборава, тачније до прошле године када су активисти Светосавске омладинске заједнице из Прњавора уредили спомен-плоче и по први пут од страдања организовали парастос за ове невине жртве. Срби из засеока Петровићи су покупљени и након мучне смрти спаљени у двије зграде, а њихови остаци су сахрањени на локалном мјесном гробљу. Прва свједочења о овом злочину су

Скарадни ламент НАД „културним достигнућима“ НДХ

„Маргелов институт“ из Загреба оциjенио jе да jе скарадно ламентирати над „импресивним“ репертоаром „Хрватског државног казалишта“ у периоду Независне Државе Хрватске /НДХ/ када су се истовремено дешавала масовна клања Срба, Јевреjа и Рома. „Анегдоте о свиjетлим тренуцима `православаца` у глумишту Павелићевог главног града више су него дегутантне епизоде евоцирања сjећања на усташку страховладу са основом расних закона“, кажу за Срну у Институту, реагуjући на недавни интервjу хрватске редитељке Сњежане Бановић, коjа jе аутор докторске дисертациjе под називом „Хрватско државно казалиште у Загребу од 1941. до 1945. године“. НДХ jе била квислиншка сателитска парадржава створена вољом фашистичких и нацистичких сила, огрезла у злочину и пљачки и као таква ниjе могла стварати

Donja_Gradina_1.jpg

О ПРОГРАМУ УРЕЂЕЊА СПОМЕН-ПОДРУЧЈА „ДОЊА ГРАДИНА“

Народна скупштина Републике Српске /РС/ разматрала jе данас Приjедлог програма уређења Спомен-подручjа „Доња Градина“, чиjа jе основна идеjа да jе град мртвих жив, односно да се Градина доживи, прођу њене стазе и изгради лични однос према Градини коjа се налазила у систему бившег jасеновачког логора. Програмом jе предвиђено уређење централних обjеката управе, музеjа, истраживачког центра и вjерских обjеката за Србе, Јевреjе и Роме у средишњем диjелу Мемориjалног комплекса „Доња Градина“. Програмом jе предвиђено и уређење гробних поља, прилазног платоа, макета, административног и образовног центра са техничким блоком, споменика жртвама и дjеци, куће Пере Вукића, локалитета „Скела“, фабрике сапуна и пруге, те заштита „Тополе ужаса“. Министар просвjете и културе РС Антон

garavice_04.jpg

ПРВИ ОКРУГЛИ СТО „ГАРАВИЦЕ 1941“

ПРВИ ОКРУГЛИ СТО „ГАРАВИЦЕ 1941“ Зборник саопштења, свjедочења и докумената   РИЈЕЧ УРЕДНИКА „Оно што ниjе записано Као да се ниjе ни догодило“ (Иво Андрић) Бранко Вукадиновић  У жељи да отргнемо од заборава, дамо и даjемо вjечни помен свим невиним жртвама усташког терора на начин како оне то заслужуjу, да подсjетимо оне коjи кажу да „не знаjу“ за бихаћке Гаравице, међу коjима нажалост има и историчара, да jавности презентуjемо материjал са Првог Округлог стола коjи се одржао 05.05.2010. године у Бањоj Луци, и сав доступан материjал коjи говори о том злочину на jедном мjесту, приредили смо оваj Зборник, коjи у наслову носи име, jедног од наjвећег стратишта, како на Балкану

Kapela - spomen kosturnica Svete Velikomucenice Marine – Ognjene Mariјe.jpg

Апел за помоћ у обнови Спомен-капеле

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Хризостом апеловао jе на све ливањске Србе, ма гдjе били, да помогну завршетак изградње Спомен-капеле у Ливну у коjоj су почивале мошти мученика коjе су побиле усташе. „Треба да завршимо Спомен капелу како то и доликуjе онима коjима сте jе подигли, да оштећења у костурници санирамо, да узнемирене и оскрнављене мошти мученика поново положимо у Спомен-капелу и да jе освештамо“, поручио jе владика Хризостом. Он истиче да се радови на Спомен-капели и реконструкциjи костурнице мораjу довршити до Огњене Мариjе идуће године, односно до 11. августа, када ћемо посебно на литургиjски начин обиљежити 20-годишњицу страдања – погрома над Србима Ливна 1992.године, саопштено jе Срни из Епархиjе бихаћко-петровачке.

budo-ognjena_marija_livanjska.jpg

У ЛИВНУ ШЕСНАЕСТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

Одлазећи из Ливна 12. августа 1991. године, дан послиjе сахране посмртних остатака око 1.600 Срба страдалих у овом краjу у усташким покољима 1941. године и промоциjе моjе књиге „Огњена Мариjа ливањска“, посвећене тим злочинима, ниjесам ни слутио да ће проћи више од шеснаест година док се поново вратим у оваj проклети, окрвављени, опjевани и оплакани град. Иако су ноћ уочи сахране, у Ливну сиjевнули ножеви усташке мржње ( на паркингу испред хотела „Динара“ су, додуше, исjечене само гуме на петоро-шесторо возила београдске и новосадске регистрациjе), и даље сам наивно вjеровао да се зло не може поновити, да jе то само поjединачни ексцес, а не  знак васкрслог, повампиреног усташког  лудила и

ОТАЦ ВЕСНЕ ПУСИЋ УСТАШКИ СУДИЈА!

Отац Весне Пусић, будуће хрватске министарке спољних послова, био поручник и судиjа у воjсци НДХ Еуген Пусић, отац функционерке Хрватске народне странке (ХНС), чланице победничке Кукурику коалициjе у Хрватскоj и будуће министарке иностраних послова те државе Весне Пусић, био jе поручник и судиjа у воjсци НДХ током Другог светског рата! Како пише хрватски Вечерњи лист, подаци из Хрватског државног архива коjе jе своjеручно потписао откриваjу да jе био ангажован као домобрански официр, што не стоjи у званичноj биографиjи. Како лист наводи, Пусић jе напредовао од каплара ђака до поручничког чина судиjе, а потписао jе и „изjаву о држављанству“, у коjоj стоjи да jе држављанин НДХ. Весна Пусић каже да jе

Илиjа Вуjновић

Угашен огањ културе након 200 година

Послиjе пораза Турске под Бечом 1683 г. и њиховог повлачења ослобођена jе Лика. 1689.г. испод Турског стотинушездесет годишњег ропства и дошла под власт Аустриjе. Oслобођењем од Турака престала jе потреба постоjања Воjне краjине. Повлачењем Турака jедан дио хришћана из Турске краjине одлази с Турцима. Већ 1690. године jавља се ново насељавање тако Медак 1700.г. има 110 кућа православног становништва. Ново становништво jе населило из разних краjева: из Хрватске краjине, од Оточца и Бриња…, неки долазе од Купреса, Гламоча, Сараjева и других краjева. У то вриjеме у Медак долази и сараjевски владика Атанасиjе Љубоjевић и оснива своjе владичанство у Метку. Он се залагао за очување краjишких повластица и jединство православног народа

Покољ Штрпци 1942.

Заборављени злочин, покољ у селу Штрпци код Прњавора 7. фебруара 1942. године

Дана 7. фебруара 1942. године се догодио покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац гдjе су хрватске усташе поклале преко 2.300 Срба за само неколико сати углавном без испаљеног метка. Од тог броjа jе поклано 551 српско диjете старости од колиjевке до 14 година. На исти датум се десио и злочин у селу Штрпци код Прњавора али у знатно мањем обиму али нимало у блажем облику. Наиме, у jутро 7. фебруара по великоj зими и хладноћи група усташа долази из Прњавора у центар села – Глоговац коjи jе био настањен њемачким становништвом коjе jе аустроугарска населила диљем БиХ. То њемачко становништво се одмах по

Отварање пројекта „Зажубори истином“

У организациjи Удружења „Биjели Поток“ Бања Лука, а уз подршку Административне службе града Бања Лука, коjа jе финансиjски подржала прву умjетничку фазу проjекта, jуче, 29. новембра, према претходноj наjави, одржана jе манифестациjа свечаног отварања проjекта „Зажубори истином“. Своjим присуством манифестациjи, осим шездесеторо ученика основних школа из Бање Луке, Челинца, Котор Вароша и Кнежева, учесника ликовне радионице, скуп су увеличали своjим присуством представници удружења коjа се баве страдалништвом Срба у Другом свjетском рату, поjединци и представници установа коjе су доприниjеле успjешности рада нашег удружења, делегациjе општина Челинац и Котор Варош, а посебан печат успjешности скупу доприниjело jе и присуство предсjедника Академиjе наука и умjетности Републике Српске академика проф. др Раjка Кузмановића,

Prnjavor_masovna_grobnica_Radulovac.jpg

Прњавор: Подигли споменик жртвама

ПРЊАВОР – Потомци свирепо поубиjаних прњаворских Срба, после петогодишње борбе успели су напокон да подигну спомен – обележjе над стратиштем 22 претка коjа су страдала од усташке каме у њиви Радуловац уз православно гробље у близини центра Прњавора. Акциjи jе претходио више него необичан сан Мирослава Воjводића, инициjатора акциjе, коjем се у сну пре пет година поjавила покоjна бака Босиљка, са речима: „Сине, види кога сам ти довела“. – Изашао сам на терасу и видео 22 мученика из jаме Радловац, међу коjима jе био и моj деда, отац маjчин Раjко Васић – прича Мирослав о свом несвакидашњем сну и почетку акциjе. – „Не треба нам ништа осим да нам изнад

bijeli-potok-bl.jpg

Покренут пројекат „Зажубори истином“

Коначан броj жртава усташког злочина у Биjелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године jош ниjе утврђен, и jедан од циљева данас покренутог проjекта „Зажубори истином“ jесте да се дође до истине о страдању српских цивила, доби од jедне до преко 80 година, коjе се комшиjе из сусjедног села побиле на звjерски начин хладним оружjем. Проjекат jе покренуло Удружење породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941. – 1945. за бригу о спомен комплексу „Биjели Поток“ Бања Лука. Осим утврђивања истине о овом злочину, проjекат ће обухватити и активности коjе се односе на информисање те припрему обиљежавања 70 година од страдања и десет година од подизања спомен обиљежjа жртвама у

Апел Лијевљанима

Драги Лиjевљани, ма где били у добру били  и нека вас благослов Божиjи свуда прати Приjе 20 година (1991.) покренули сте велики и историjски проjекат – ексхумациjу жртава усташког геноцида 1941.године, коjи jе обухватао вађење посмртних остатака мученички пострадалих Срба града Лиjевна и Општине Лиjевна из jама, бездана и масовних гробница у коjе су их након стравичног мучења хрватско-муслиманске усташе бациле, односно закопале. У склопу тог  проjекта подигнута jе, али не и довршена, спомен капела невинопострадалим жртвама са костурницом. 11. августа 1991. године блажене успомене Патриjарх српски Павле са многоброjним владикама, свештеницима и ђаконима након свете литургиjе извршио jе опjело над моштима наших мученика и они бише сахрањени у костурницу. Био jе то прворазредни историjски

NoviGrad.jpg

Парастос за жртве фашистичког терора

У мjесту Равнице код Новог Града служен je парастос за 163 жртве усташког терора у Другом свjетском рату. Парастос jе служен код спомен обиљежjа жртвама фашистичког терора и погинулим цивилима и воjницима Воjске Републике Српске из одбрамбено-отаџбинског рата. Свештеник Немања Видић позвао jе присутне да не забораве на те догађаjе да се не би поновили у будућности. Усташе су на данашњи дан 1943. године направиле покољ над Србима у Равницама и у jедном дану убили су 163 цивила – дjецу, жене и старце. Предсjедник Мjесне организациjе СУБНОР-а Љубиша Пауковић рекао jе да jе у Другом свjетском рату укупно страдало 205 мjештана Равнице. У посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату погинуло jе 11 бораца

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Жмурке

Од 31. марта у термину од 21 час, РТС 1 премијерно почиње

Муке по Пери

Неписмени Перо Раусављевић из села Рушевица живи сам у трошној кући без

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.