arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ustaski_zlocin_ne_sme_biti_zaboravljen.jpg

Усташки злочин не смије бити заборављен

У селу Осову код Рогатице данас jе служен парастос и прислужене су свиjеће на мjесту гдjе су усташе у априлу `1942. године на звjерски начин побиле скоро стотину Срба. И о овом злочину се децениjама ћутало. Приjе 74 године 27. априла 1942. године штала Коjе Ристановића из села Осова код Рогатице била jе жива ломача у коjу су усташе из Црне легиjе Јуре Францетића убациле 94 дjеце, жена и стараца из околних села и збиjега српског становништва коjи jе бjежао из општина Соколац и Пале. У пламену су у наjгорим мукама издахнула 24 члана продице Ристановић, седморо Томовића, по петоро Лубунића и Зековића и многи други. Старина Владе Росић jе

Kolinda_Grabar_Kitarovic.jpg

Колинда, зашто „тајни“ пут у Јасеновац?

Хрватска коментарише понашање председнице коjа jе отишла у среду у Јасеновац, уочи традиционалног обележавања пробоjа логораша коjи ће бити у недељу Колинда Грабар Китаровић ЗАГРЕБ ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ДОПИСНИКА ОДЛАЗАК хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић у среду у Јасеновац, уочи традиционалног обележавања пробоjа логораша коjи ће бити у недељу, изазвао jе у Хрватскоj броjна реаговања. Председници многи замераjу да се „ненаjављено указала у Јасеновцу“, како би у недељу избегла сусрет са премиjером Зораном Милановићем, а да ће на комеморациjи у Блаjбургу, 16. маjа, одржати jавни говор. На месту где се, како у загребачким „Новостима“ пише Ивица Ђикић, „мање моли за жртве, а више велича усташтво и слави никад пребољена НДХ“. Аутор

Jasenovac_molitva.jpg

Александар Живковић: Живоносни Крст и Васкрс у Јасеновцу

Имена су ваша у књизи вечност Улазите у раj, децо бесмртности Из Тропара Јасеновачким Новомученицима, по тексту Св. Владике Николаjа Понесосмо у Јасеновац, на 70. годишњицу логорашког самопробоjа, два Крста, у народу позната као Крст патриjарха Павла, jер идеjа и благослов су били његови – да се икона Распећа, Часног Живоносног Крста, освети на Гробу Господњем у Јерусалиму, а потом да се носи на броjна српска стратишта и патишта. Ове године jе иконописац Зоран Маслић, коjи jе добио патриjархов благослов за таj рад, урадио два Крста. Један, коjи jе од jуче у Манастиру у Јасеновцу, други, коjи ће, ако Бог да, бити од 8. августа у новом храму Христовог Васкрсења,

Polaganje_Vijenaca_povodom_70_godina_od_oslobodenja_Kotor_Varosi.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈА У КОТОР ВАРОШУ

У оквиру обиљежавања 24. априла – Дана општине Котор Варош положени су виjенци на спомен-костурницу НОР-а, спомен-бисту народног хероjа Радета Личине и спомен – обиљежjе погинулим борцима у одбрамбено – отаџбинском рату. Након одавања поште погинулим борцима НОР-а, предсjедник општинске организациjе СУБНОР-а Јово Трњак jе истакао да jе 24. април, када jе приjе 70 година ослобођен Котор Варош, jедан од наjзначаjних датума у которварошкоj историjи. „На подручjу општине Котор Варош живи шест бораца у поодмаклим годинама, два борца немаjу никаквих примања, тако да сви они живе у врло тешкоj ситуациjи“, истакао jе Трњак. Он jе изразио наду да ће спомен-костурница у наредном периоду бити реконструисана и апеловао да државне институциjе

Svecana_akademija_odrzana_je_u_Kulturnom_centru_u_Gradisci.jpg

ОДРЖАНА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА

Свечана академиjа одржана jе у Културном центру у Градишци У Културном центру Градишка синоћ jе одржана свечана академиjа поводом обиљежавања Дана општине – 24. априла и 70 година од њеног ослобођења од фашистичке окупациjе. Начелник општине Градишка Зоран Латиновић истакао jе да jе ослобођење народа општине Градишка приjе 70 година плод хероjске борбе антифашиста. „Ипак, слобода jе плаћена са више од 14.000 жртава усташког фашистичког терора на подручjу Градишке, међу коjима jе било 4.500 дjеце млађе од 15 година“, нагласио jе Латиновић. Он jе нагласио да jе у Другом свjетском рату Градишка претрпjела и огромна разарања, али да jе жеља за животом надвладала и да jе у релативно кратком року

Groblje_u_Prebilovcima.jpg

Чија је брига гробље у Пребиловцима?

Православно гробље у Пребиловцима, краjем марта 2015. године након акциjе чишћена од корова Гробљa и споменициу њима вjерна су слика тог мjеста у коjем се налазе. Православно гробље у Пребиловцима jе и више од тога. Ово гробље може се доживjети и као (не)написана тужба на адресу правосудних органа – од међународног суда у Хагу до кантоналних и судова Боснe и Херцеговинe. Гробље на Краварици, уз храм Васкрсења Христовог, нажалост, показуjе да блиjеди код Срба некад врло снажна духовна спона између упокоjених и живих.  У недjељу, 29. марта 2015. пребиловчани су се, у солидном броjу, са три моторне пиле, одазвали на акциjу уређења сеоског гробља. Акциjа jе договорена неколико дана раниjе на састанку мjештана-повратника у

Sluzenje_parastosa_u_Krtinama_kod_Miljevine.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРПСКИХ БОРАЦА

Служење парастоса у Кратинама код Миљевине Служењем помен-парастоса, полагањем цвиjећа и паљењем свиjећа у Кратинама код Миљевине у Фочи данас су обиљежене 22 године од погибиjе 11 бораца Миљевинског батаљона. Борци Воjске Републике Српске настрадали су 23. априла 1993. године на путу према првоj линиjи фронта у засjеди муслиманске воjске. Предсjедник Борачке организациjе Фоча Срђан Станковић каже да се поименично зна ко jе направио засjеду. „Наши саборци су мучки убиjени. Ми смо надлежнима достављали податке, али суд никада ниjе покренуо поступак“, каже Станковић. Мара Ђаjић тог дана изгубила jе сина. „Све се зна, али се све заташкало. Побили су их на кукавички начин“, каже Мара. У засjеди муслиманске воjске, у

Aleksandar_Cotric.jpg

СРБИЈА РАЗУМИЈЕ ЈЕРМЕНЕ, ЈЕР СУ И СРБИ БИЛИ ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА

Александар Чотрић Посланик Народне скупштине Србиjе Александар Чотрић изjавио jе данас у Јеревану да Србиjа разумиjе страдање Јермена коjе jе почело 24. априла 1915. године, jер jе и српски народ био жртва геноцида коjи jе над њим почињен у Другом свjетском рату на териториjи Независне Државе Хрватске (НДХ). На Глобалном форуму „Против злочина геноцида“ коjи jе организован као знак сjећања на почетак масакра над Јерменима у Османском царству, Чотрић jе рекао да jе приjе стотину година почињен први велики злочин у двадесетом виjеку у ком jе убиjено милион и по Јермена, али да таj виjек по геноциду памте и Срби. „Српски народ jе био жртва геноцида у НДХ. Српски народ

Croatian.jpg

Astonishing film explores depths of genocide denial in Croatia

As Serbs living in Britain and elsewhere, perhaps we think we know enough about the genocide that was conducted against our people during WW2 in the Independent State of Croatia. Perhaps we should leave history to the past and instead focus on something positive today rather than dwell on painful memories from 70 years ago. Watch this film, it will change your mind. Public service broadcaster for Republika Srpska in Bosnia, RTRS, has transmitted this documentary about modern day attitudes to Jasenovac, the Ustaše extermination camp where more than 700,000 people were slaughtered. Most victims were Serbs but among them a huge number of  Roma, Jews and others. The programme asks

Akademik_Srboljub_Zivanovic.jpg

Академик Србољуб Живановић: Нема опроштаја без признања грехова и покајања

Академик Србољуб Живановић На комеморациjи у Доњоj Градини, стратишту Јасеновачког система хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома, у коме jе према налазу Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу убиjено од 1942. до 1945. године преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, међу коjима jе било преко 110 000 деце испод 14 година старости, председник владе Републике Србиjе jе рекао да се жртве не смеjу заборавити, али да због будућности злочине треба опростити. Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу подсећа да нико нема право да опрости злочинцима и целом хрватском народу злочине све док се jавно не признаjу греси и изрази покаjање. Тек онда може

Kolinda_Grabar_Kitarovic_u_Jasenovcu.jpg

И РЕЈТИНГ СИТ И ЖРТВЕ НА БРОЈУ

English И жртве и убице имаjу своjа имена, али и своjе кориjене и разлоге због коjих су били то што су били. Једни у jамама, а други изнад jама. Колинда Грабар-Китаровић у Јасеновцу Пише: Ненад ТАДИЋ Предсjедник Хрватске Колинда Грабар-КитаровиЋ посjетила jе Јасеновац и одала почаст жртвама усташке НДХ, без пратње медиjа и мимо државне делегациjе, као да иде у неку приватну посjету. Као грађанско лице – Колинда Грабар-Китаровић свакако има право да оде на таj начин на мjесто jедног од наjгорих злочина (злочина геноцида) у овом диjелу Европе. Али, као предсjедник Хрватске, госпођа Китаровић jе то морала учинити (и) на церемониjалном, односно службеном нивоу. На оваj начин, све жртве

Patrijarh_Irinej_sluzio_je_arhijerejsku_liturgiju_u_manastiru_Rodenja_Svetog_Jovana_Krstitelja_u_Jasenovcu.jpg

ХРИШЋАНИ ЗЛОЧИН МОРАЈУ ДА ОПРОСТЕ, АЛИ НЕ И ДА ЗАБОРАВЕ

Патриjарх Иринеj служио jе архиjереjску литургиjу у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу Његова светост патриjарх српски Иринеj поручио jе данас да злочин у Јасеновцу хришћани мораjу да опросте, али да то страдање не смиjе да буде заборављено. „Морамо да опростимо jер смо хришћани, али не смемо да заборавимо ради нас самих, наших предака, али и да би се злочинци постидели и повукли“, рекао jе патриjарх Иринеj. Патриjарх jе данас у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу служио свету архиjереjску литургиjу у помен жртвама логора Јасеновац, поводом обиљежавања 70 година од пробоjа посљедњих jасеновачких логораша, коjи се догодио на данашњи дан 1945. године. Он jе позвао вjернике да

Nedeljko_Cubrilovic.jpg

ЧУБРИЛОВИЋ: ЈАСЕНОВАЧКЕ ЖРТВЕ НЕ СМИЈУ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНЕ

Недељко Чубриловић Предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изjавио jе да jе Јасеновац мjесто на коjем се треба сjетити свих невино страдалих jасеновачких жртава, али и мjесто коме се треба враћати и коjе не смиjе бити заборављено. „Хришћански jе праштати, али ово сигурно опомиње и све генерациjе треба да се сjећаjу, да знаjу шта се десило, да се то не би убудуће догађало“, рекао jе Чубриловић у Јасеновцу гдjе присуствуjе Светоj архиjереjскоj литургиjи у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља коjу поводом обиљежавања 70 година од пробоjа посљедњих jасеновачких логораша служи Његова светост патриjарх српски Иринеj. Он jе подсjетио да jе приjе два дана у Доњоj Градини у Републици Српскоj

Spomenik_poginulim_borcima_VRS_u_Kratinama_kod_Miljevine.jpg

СУТРА 22 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА У КРАТИНАМА

У Кратинама код Миљевине сутра ће бити обиљежене 22 године од погибиjе 11 бораца Воjске Републике Српске, наjављено jе из Борачке организациjе Фоча. Припадници Миљевинског батаљона погинули су 23. априла 1993. године у засjеди муслиманске воjске, на путу Миљевина-Кратине. Помен парастос код споменика у Кратинама почиње у 11.00 часова. Извор:  Везане виjести: ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА НА … – Jadovno 1941. Болно сjећање на Папратну њиву – Jadovno 1941. Желим да моjе диjете, никада не доживи оно што смо ми и наши …  

Ibro_Macic_iskopavanje_zrtava_u_Bradini.jpg

Мучитељи Срба се опет извукли!

За злочине над српским становништвом Ибро Мацић осуђен на 10, а Индира Камерић на три године. Мацић мучио заробљенике у логору Мусала у Коњицу. Индира у Броду стотине жена водила на силовање СУД Босне и Херцеговине осудио је у петак Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, у општини Коњиц, као и за злочине почињене над заробљеницима у логору „Мусала“. Мацић је, као припадник такозване Армије БиХ, 13. јуна 1992. године у селу Блаце у једној кући затекао четири старе Српкиње, Ану Куљанин (1908), Даницу Куљанин (1910), Цвију Килибарду (1912) и Јелку Килибарду (1910). Седеле су на кревету, а Мацић је у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.